Anatomija Fenomena

Putešestvije cara Dioklecijana [Tema: Jadran]

Nema stolova na Peristilu, kamenom trgu koji se pružio ispred stepeništa koje vodi u podrume Dioklecijanove palate, u kojima i na letnjoj žegi vlada ugodna, gotovo prohladna klima i bez klima-uređaja. Arhitekti cara Dioklecijana zapravo su za svoga imperatora napravili prvu pravu, komotnu konobu sa kojom je čitav njegov letnjikovac dobijao na kvalitetu. Dole, u toj hladovini leti, a zaštićenom, toplom prostoru zimi degustirao je vina. I to kada bi došao iz Starog Kostolca.

E, sad, kakve veze ima mesto u braničevskoj oblasti, u Srbiji, sa splitskom palatom uz more. U to vreme je Stari Kostolac za Rimljane nosio ime Viminacijum, kao što je današnji Split bio Spalatium. Komandant vojske u tom delu carstva bio je upravo Dioklecijan. Dakle, radno mesto na odbrani carstva mu je bilo u Braničevu, a u Dalmaciju je dolazio da se odmori od jedinica sa gotovo pola miliona vojnika, kojima je komandovao.

Sa kočijama koje su postojale u to vreme, uz promenu konja na svakih desetak kilometara, Dioklecijan bi sa pratnjom u svoj letnjikovac na moru stizao tek nešto sporije od beogradske „Laste“ ili makarskog „Prometa“, koji održavaju liniju Beograd – Split, a brže od voza koji od Beograda do Splita, preko Zagreba, stiže za 17 sati.

Slavni car sigurno je, ako ne kraće, putovao ugodnije na tom putu. Dok je posada menjala konje, on je u svakoj stanici mogao da se okrepi. Dioklecijan, tako se u vreme istorijski nedavne južnoslovenske prošlosti zvao i voz koji je svakodnevno održavao vezu Beograd – Split.

Dok sam se predao takvim razmišljanjima, sam Peristil dimenzija poput jednog olimpijskog bazena vrvi od posetilaca. Čuju se mnogi svetski jezici, pa kao da je sa turistima oživelo carstvo. Na uglu, već na ulazu u Get, najstariju četvrt Splita, sa onim uskim ulicama, pored suvenirnice, lepo je jedan crni mladić namestio improvizovanu stolicu i tepihe, a pored njih stavio poruku „Without art earth is only eh“. Hoće reći da je bez umetnosti zemlja samo jedno – eh! I svira neku vrstu modifikovanih vuvuzela. Dok vadim fotoaparat iza ugla nailazi švora ili časna sestra, koja veselo žuri za nekim svojim poslom.

Ako su rimski bogovi nadležni za cara Dioklecijana, neka prenesu i ovu sliku. Možda će ga zanimati.

Boro Soleša

http://www.danas.rs/danasrs/periskop/putesestvije_cara_dioklecijana.48.html?news_id=247672

 

 

Ostavite komentar: