Peto pitanje:
Molimo objasnite kako je moguće da samo pomoću posmatranja, pomoću svedočenja zapisa u moždanim ćelijama, izvori procesa mišljenja mogu prestati da postoje.
Oni nikada ne prestaju da postoje, ali samim svedočenjem je identifikacija prekinuta. Buda je živeo u svom telu četrdeset godina posle svog prosvetljenja; telo nije prestalo postojati. Neprekidno četrdeset godina on je govorio, objašnjavao, činio da ljudi razumeju šta mu se dogodilo i kako isto može da se dogodi njima. On je koristio um; um nije prestao. Kada je došao posle dvanaest godina u svoj rodni grad, prepoznao je svog oca, prepoznao je svoju ženu, prepoznao je svog sina. Um je bio tu, pamćenje je bilo tu; inače prepoznavanje nije moguće.
Um zaista nije prestao da postoji. Kada mi kažemo um prestaje, mislimo vasa identifikacija je prekinuta. Sada vi znate: ovo je um, a ovo je “Ja sam”. Most je srušen. Sada um nije gospodar. On je postao samo jedno oruđe; on je pao na svoje pravo mesto. Dakle kad god vam je on potreban, možete ga koristiti. To je isto kao ventilator. Ako želite da ga koristite, uključite ga, onda ventilator počne da funkcioniše. Sada mi ne koristimo ventilator, tako da je on neaktivan. Ali je on ovde, on nije prestao da postoji. Svakog momenta možete da ga koristite. On nije iščezao.
Samo pomoću svedočenja, identifikacija iščezava, ne um. Ako identifikacija iščezne, vi ste totalno novo biće. Po prvi put vi ste saznali svoju pravu pojavu, vašu pravu realnost. Po prvi put vi ste upoznali ko ste. Sada je um samo deo mehanizma oko vas.
To je isto kao da ste pilot i letite u avionu. Koristite mnogo instrumenata; vaše oči rade na mnogim instrumentima, neprekidno svesni ovoga i onoga. Ali vi niste ti instrumenti.
Ovaj um, ovo telo i mnoge psihofizičke funkcije samo su oko vas, mehanizam. U ovom mehanizmu vi možete postojati na dva načina. Jedan način egzistencije je da zaboravite sebe i osećate kao da ste mehanizam. To je ropstvo, to je patnja; to je svet, samsara.
Drugi način funkcionisanja je ovaj: postajući svesni da ste odvojeni, vi ste različiti. Onda nastavljate da ga upotrebljavate, ali sada to stvara veliku razliku. Sada mehanizam niste vi. Ako nešto krene pogrešno u mehanizmu, možete pokušati da to ispravite, vi nećete biti uznemireni. Čak i ako čitav mehanizam iščezne, vi nećete biti uznemireni.
Budino umiranje i vaše umiranje su dve različite pojave. Buda umirući zna da samo mehanizam umire. On je bio korišćen, i sada nije potreban. Teret je uklonjen; on postaje slobodan. On će se kretati sada bez oblika. Ali vaše umiranje je nešto sasvim različito. Vi patite, vi plačete, jer osećate da vi umirete, ne mehanizam. To je vaša smrt. Onda to postaje jedna silna patnja.
Samo uz pomoć svedočenja, um ne prestaje i moždane ćelije neće prestati. Pre će postati življi jer će biti manje konflikta, više energije. Oni će postati svežiji. I možete ih koristiti mnogo ispravnije, mnogo preciznije, nećete biti opterećeni njima i neće vas prisiliti da činite nešto. Neće vas gurati i vući ovde i onde. Vi ćete biti gospodar.
Inače kako se to dešava samo uz pomoć svedočenja? Zato što se to tako dogodilo, ropstvo se dogodilo uz pomoć nesvedočenja. Ropstvo se dogodilo zato što niste bili svesni, stoga ropstvo će iščeznuti ako postanete svesni. Ropstvo je samo nesvesnost. Ništa drugo nije potrebno: postanite više svesni, šta god da radite. Vi sedite ovde i slušate me. Možete slušati sa svesnošću, možete slušati bez svesnosti.
Bez svesnosti takođe će slušanje biti tu, ali će to biti različita stvar, kvalitet će se razlikovati. Onda vaše uši slušaju, a vaš um deluje negde drugde.
Onda nekako, nekoliko reči će ući u vas. Ali one će biti pomešane i vaš um će ih interpretirati na svoj vlastiti način. On će staviti svoje vlastite ideje u njih. Sve će biti smutnja i nered. Vi ste slušali, ali mnoge stvari će biti propuštene, mnoge stvari se neće čuti. Vi ćete birati. Onda će cela stvar biti izobličena.
Ako ste svesni, onog momenta kada postanete svesni, mišljenje prestaje. Sa pažnjom vi ne možete misliti. Čitava energija postaje svesna, nije više preostalo energije da se preseli u mišljenje. Kada ste svesni makar za jedan trenutak, vi jednostavno slušate. Nema prepreke.
Vaše reči nisu tu da bi mogle biti pomešane. Vama nije potrebno tumačenje. Uticaj je direktan. Ako slušate sa budnošću, onda ono što ja kažem može biti značajno ili može biti bez značenja, ali vaše slušanje s budnošću uvek će biti upućeno u smisao. Sama budnost stvoriće vrhunac vaše svesnosti. Prošlost će se rastvoriti, budućnost će nestati. Nećete biti nigde drugde, vi ćete biti samo ovde i sada. A u tom momentu tišine kada mišljenja nema, bićete duboko u kontaktu sa svojim vlastitim izvorom. A taj izvor je blaženstvo, taj izvor je božanski. Dakle, jedina stvar koju treba uraditi je da se sve radi sa budnošću.
Osho
