(Oko 420. pre n. e.)
Simon je bio građanin Atine, a po profesiji obućar. Kada bi Sokrat dolazio u njegovu radionicu i počeo da razgovara o nečemu, on je beležio sve što je zapamtio. Zbog toga njegove dijaloge nazivaju”kožnim”. Ima ih 33 koji su sačuvani u jednoj knjizi. To su:
O bogovima, O dobru, O lepom, šta je lepo, O pravičnom (prvi i drugi deo), O tome da se vrlina ne može naučiti, O hrabrosti (prvi, drugi i treći deo), Po zakonu, O vođenju naroda (demagogiji), O časti, O pesništvu, O dobrom jelu, O ljubavi, O filozofiji, O nauci, O muzici, o poeziji, Sta je lepo, O poučavanju, O veštini razgovora, O suđenju, O biću, O broju, O marljivosti, O radu, O lakomosti, O uobraženosti, O lepome.
Tri dijaloga se ne nalaze u knjizi:
O razmišljanju, O razlogu ili o svrhovitosti, O nanošenju zla.
On je, kažu, prvi uveo Sokratove dijaloge kao oblik razgovora.
Kad mu je Perikle poručio da će ga pomagati i pozvao ga da dođe kod njega, on mu je odgovorio da ne želi da se rastane sa slobodom govora.
Bio je još jedan Simon, koji je pisao o umetnosti besedništva; drugi je bio lekar u vreme Seleuka Nikatora*, a treći — vajar po zanimanju.
Diogen Laertije
* Seleuk Nikator — sirijski kralj (305—280. pre n.e.). Kao vojskovođa Aleksandra Velikog, proglasio se za kralja Sirije i osnovao dinastiju Seleukida, koji su vladali u toj zemlji do 64. godine pre n.e. — Prev.
