Poglavlje 4
NEOBAZIRANJE NA BIĆE
4. mart 1975. pre podne u dvorani Buddha
Prvo pitanje:
Rekli ste da se priroda užasava nereda, a nered se u pravo vreme uređuje sam automatski.
Zašto je onda svet uvek bio u haosu i neredu?
Svet nikada nije bio u haosu i neredu, samo um. Svet je sasvim uredan. To nije haos, to je kosmos. Samo je um uvek u haosu, i uvek će biti u haosu.
Nešto treba razumeti: sama priroda uma treba da bude u haosu jer to je prelazna faza.
Od prirode do natprirodnog uma to je samo prelazak, promena. Nijedna prelazna faza ne može biti u redu. Kako može biti u redu, u doslednosti? Kada se krećete od jedne faze do druge, međufaza će nužno biti u haosu.
Ne postoji način da se um dovede u red. Kada transcendirate prirodu i krećete se u natprirodu, promena iz spoljašnjeg u unutarnje, promena od materijalnog do duhovnog, nužno je da bude procep između dvoje kada niste nigde, kada ne pripadate ovom svetu a još ne pripadate drugom. To je haos – to treba da bude ostavljeno, a smrt još nije dostignuta. U sredini je sve u neredu. A ako ostanete u sredini, uvek ćete biti u haosu. Um mora da bude transcendiran. To nije nešto s čim treba da se živi.
To je kao most; mora da se pređe, druga obala mora da se dostigne. A vi ste načinili kuću na mostu. Počeli ste da živite na mostu. Postali ste vezani za um. Vi ste uhvaćeni u zamku, jer niste nigde. A kako se možete nastaniti na zemlji nedođiji?
Prošlost će nastavljati da vas poziva: “Vrati se natrag, vrati se natrag do obale koju si ostavio.” Nema povratka natrag jer se ne možete kretati u vremenu unatrag. Postoji samo jedan put, a to je dalje, napred. Prošlost nastavlja da vrši jak uticaj na vas, jer ste na mostu, a čak i prošlost izgleda bolja nego biti na mostu. Čak i najmanja koliba je bolja nego biti na mostu. Barem je to kuća; niste na putu.
Neprekidno prošlost ljudskih bića, animalnost, ima izvesnu privlačnost. To kaže: “Vraćaj se natrag.” To kaže: “Nema odlaska odatle.” Životinja u vama nastavlja da vas poziva: “Dođi nazad”. A to ima privlačnost, jer je to bolje u poređenju s mostom. Inače, ne možete ići natrag. Svaki korak koji se načini, mora da se poništi. Jednom kada krenete napred, ne možete ići natrag. Možete negovati snove i traćiti svoju energiju, istu energiju koja bi vas vodila napred.
Inače povratak natrag nije moguć. Kako mladić može opet postati dete? Kako starac može ponovo postati mladić? To nije moguće, čak i ako biološki jednog dana postane izvodljivo kada nauka pomogne vašem telu da opet postane mlado. To je moguće, jer čovek je vrlo oštrouman i sposoban, i to može obmanuti ćelije tela. Može im dati novi program i one se mogu vratiti natrag, ali vaš um će ostati star. Vaše telo može ostati mlado, ali kako vi možete postati mladi? Sve što ste iskusili biće s vama. Ne može se odbaciti natrag. Čovek ne može nazad. Obala koja je ostavljena napuštena je zauvek. Ne možete opet postati životinja. Bolje je napustiti takvu sklonost i zaluđenost za povratkom natrag. Što pre to ostavite, bolje je.
Čovek uživa u stvarima koje mu pružaju osećanje prošlosti, animalnosti. Zbog toga seks ima tako veliku privlačnost. Zbog toga se ljudi predaju hrani, nastavljaju da jedu, opsednuti su hranom. Zbog toga zavist, ljutnja, ljubomora, mržnja imaju privlačnost; oni pripadaju animalnom kraljevstvu. Postoji obala koju ste napustili, obala animalnog kraljevstva, a postoji druga obala do koje još niste stigli, čak ni u svojim snovima – kraljevstvo božje. Između ova dva, vi stojite u umu. Ne možete se vratiti natrag. Teško je kretati se i napred, jer prošlost vas vuče a budućnost ostaje nepoznata, nejasna, slična izmaglici. Drugu obalu ne možete videti, nije vidljiva, ali ne zato što je mnogo daleko. Obala koju ste ostavili jeste vidljiva. Druga obala kojoj se približavate je nevidljiva po samoj svojoj prirodi – ne što je vrlo daleko; zbog toga što je nevidljiva. Čak i kada dospete do nje, ostaće nevidljiva. Takva je njena priroda.
Životinja je previše vidljiva. Gde je Bog? Da li je neko ikada video Boga? Niko. Nije u pitanju vaše viđenje ili neviđenje. Bog je nevidljivost, sama nesaznatljivost, sama neshvatljivost. Oni koji su ga dostigli takođe ga nisu videli, a postigli su! Zato što Bog ne može biti jedan objekat. On je najdublji ponor vašeg vlastitog bića.
Kako vi to možete videti? Obala koju ste ostavili je u spoljašnjem svetu, a obala kojoj se približavate je u unutarnjem svetu. Obala koju ste ostavili bila je objektivna; obala kojoj se približavate je subjektivna. To je sama subjektivnost vašeg bića. Ne možete ga opredmetiti.
Ne možete ga videti. To nije ništa što se može svesti na jedan objekat i što se može videti. To je vidilac, ne viđeno. To je saznavalac, ne znano. To ste vi u najdubljoj srži vašeg bića i postojanja.
Um me može ići natrag, a ne može ni shvatiti gde da ide napred. On ostaje u haosu, uvek iščupan iz korena, uvek se krećući, neznajući gde, uvek napredujući. Um je u potrazi.
