Treće pitanje:
Rekli ste da ako vidimo vizije Boga ili da plešemo sa Krišnom, da zapamtimo da je to samo mašta. Međutim, druge večeri ste rekli da ako smo prijemčivi možemo komunicirati sa Hristom, Budom, ili Krišnom odmah sada. Da li je ta komunikacija takođe imaginacija koja se događa, ili postoje meditativna stanja u kojima su Hrist ili Buda zaista tu? Malo je teško da se razume.
Prva stvar: od sto slučajeva, devedeset devet slučajeva će biti od mašte. Vi zamišljate – zbog toga se hrišćaninu Krišna nikada ne pojavljuje u viziji, hindusu se Muhamed nikada ne javlja u njegovim vizijama. Ostavite Muhameda i Isusa; oni su daleko. Inače đainu se nikada Rama ne javlja u viziji, ne može se pojaviti. Hindusima se Mahavira nikada ne pojavljuje.
Zašto? Nemate nikakvu imaginaciju za Mahaviru.
Ako ste rođeni kao hindu, vi ste hranjeni konceptom Rame i Krišne. Ako ste rođeni kao hrišćanin vi ste hranjeni – vaš kompjuter, vaš um, je hranjen – s likom Isusa. Kad god počnete da meditirate, pohranjena slika dolazi u um; bljesne u umu.
Isus se pojavljuje vama; Isus se nikada ne pojavljuje Jevrejima. A on je bio Jevrejin. Rođen je kao Jevrejin, umro je kao Jevrejin, ali on se nikada ne javlja Jevrejima, jer oni nikada nisu verovali u njega. Oni su mislili da je on samo vagabund, raspeli su ga kao kriminalca. Isus se nikada ne javlja Jevrejima, iako je pripadao Jevrejima – imao je jevrejske krvi i kosti.
Čuo sam priču da su u nacističkoj nemačkoj vojnici iz Hitlerove vojske ubijali Jevreje u gradu. Mnogi su ubijeni. Nekoliko Jevreja je pobeglo. Bilo je to nedeljno jutro. Pobegli su; došli su do hrišćanske crkve jer su mislili da će to biti najbolje mesto da se sakriju. Crkva je bila puna hrišćana, jer to bilo u nedelju ujutro. Tako se tamo sakrilo desetak Jevreja. Međutim, vojnici su saznali da su neki Jevreji pobegli u crkvu i da se tamo kriju, pa su otišli u crkvu. Rekli su svešteniku: “Zastavi službu!” Predvodnik vojnika je ušao i rekao: “Ne možete nas obmanuti. Ima nekoliko Jevreja koji se kriju ovde. Dakle, svako ko je Jevrejin treba da izađe i stane u red. Ako sledite naše naredbe možete spasiti sebe. Ako neko pokuša da obmane, odmah će biti ubijen.”
Ubrzo su Jevreji izašli iz crkve i stali u red. Onda je iznenada cela gomila postala svesna da je Isus iščezao, Isusova statua. On je takođe bio Jevrejin, tako da je stao napolju u redu. Isus se nikada nije javljao Jevrejima. On nije bio ni hrišćanin. On nikada nije pripadao nijednoj hrišćanskoj crkvi, da se sada vrati ne bi ni prepoznao hrišćansku crkvu, on je išao u sinagogu, odlazio bi u jevrejsko društvo. Išao bi da vidi rabina, ne bi mogao otići da vidi katoličkog ili protestantskog sveštenika. On ih ne zna. Ali se nikada ne pojavljuje Jevrejima jer nikada nije bio posejan u njihovoj mašti. Oni su ga odbacili, tako da seme nije tu. Dakle, šta god da se dogodi, devedeset devet mogućnosti ima da ste upravo nahranjeni znanjem, konceptima, slikama. One bljesnu pred vašim umom, i kada počnete da meditirate vi postajete osetljivi. Postajete senzitivni tako da možete postati žrtva svoje vlastite mašte. A mašta će izgledati tako realno da ne postoji način da se prosudi da li je stvarna ili nestvarna.
Samo jedan procenat slučajeva neće biti izmišljen, ali kako da se zna? U tom jednom procentu slučaja zaista neće biti ništa izmišljeno. Nećete osećati da Isus stoji pred vama raspet, nećete osećati da Krišna stoji pred vama niti ćete plesati s njim, vi ćete samo osećati prisustvo, ali tu neće biti lika, vizije, zapamtite to. Osetićete spuštanje božanskog prisustva.
Bićete ispunjeni s nečim nepoznatim, ali bez ikakvog oblika. Neće biti plesa Krišne i neće biti raspetog Isusa i neće biti Bude koji sedi u sidhasani, ne! Jednostavno će biti samo prisustva, živog prisustva koje teče unutar vas, unutra i van. I vi ste preplavljeni, vi ste u okeanu tog
prisustva.
Isusa neće biti u vama, vi ćete biti u Isusu. To će biti razlika. Krišna neće biti u vašem umu, kao slika, vi ćete biti u Krišni. Ali onda Krišna će biti bezobličan. To će biti jedno iskustvo, ali ne i jedna slika.
Onda zašto ga nazivati Krišnom? Neće biti forme. Zašto to nazivati Isusom? Oni su jednostavno simboli, jezički simboli. Vi ste upoznati s rečju “Isus”, tako kada to prisustvo ispuni vas i vi postanete deo toga, vibrirajući deo toga; kada postanete kap u tom okeanu, kako to da izrazite? Vi znate da najlepša reč za vas može biti “Isus” ili najlepša reč može biti “Buda” ili “Krišna” – ovim rečima je hranjen um, tako da vi birate te određene reči da iskažu to prisustvo.
Ali to prisustvo nije jedna zamisao; to nije san, to uopšte nije vizija. Vi možete koristiti Isusa, možete koristiti Krišnu, možete koristiti Hrista, bilo šta, bilo koje ime koje vam se sviđa, koje ima ljubavnu privlačnost za vas. To zavisi od vas. Ta reč i to ime, i ta slika će doći iz vašeg uma, ali sámo iskustvo je nezamislivo. To nije samo jedna imaginacija.
Jedan katolički sveštenik je posetio zen majstora, Nan-ina. Nan-in nikada nije čuo za Isusa, pa je taj katolički sveštenik mislio: “To će biti dobro. Ja ću pročitati neke delove iz Propovedi na gori, i videću kako Nan-in reaguje. A ljudi kažu da je on prosvetljen.”
Tako je katolički sveštenik otišao kod Nai-ina i rekao: “Učitelju, ja sam hrišćanin, ja imam knjigu i volim je. Želeo bih da vam pročitam nešto iz nje samo da vidim kako vi reagujete.” Onda je pročitao nekoliko redova iz Propovedi na gori – iz Novog Zaveta. Preveo je to na japanski, jer Nan-in je razumeo samo japanski.
Kada je počeo da prevodi, čitavo lice Nan-ina se potpuno promenilo. Suze su počele da teku iz njegovih očiju, rekao je: “To su reči Bude.” Hrišćanski sveštenik je rekao: “Ne, ne, ovo su reči Isusove.” Međutim Nam-in je rekao: “Dajte mu koje god hoćete ime, ali ja osećam ovo su reči Bude jer ja znam Budu, a ove reči mogu doći samo kroz Budu. Ako vi kažete da su došle kroz Isusa, onda je Isus bio Buda; to ne čini nikakvu razliku. Onda ću reći mojim učenicima da je Isus bio budista.”
Takvo će biti osećanje. Ako vi osećate prisustvo božanskog, onda su imena beznačajna. Imena su obavezna da budu različita za svakoga jer imena dolaze iz obrazovanja, imena dolaze iz kulture, imena dolaze iz naroda kome pripadate. Međutim, ovakvo iskustvo ne pripada nijednom društvu, ovakvo iskustvo ne pripada nijednoj kulturi, ovakvo iskustvo ne
pripada vašem umu, kompjuteru – ono pripada vama.
Stoga zapamtite, ako vidite vizije, one su mašta. Ako počnete da osećate prisustva – bezoblična, egzistencijalna iskustva – obavijeni ste njima, stopljeni s njima, rastvoreni u njima, onda ste stvarno u kontaktu.
Možete nazvati to prisustvo Isusom, možete zvati to prisustvo Budom, to zavisi od vas, nema razlike. Isus je Buda, a Buda je Hristos. Oni koji su otišli izvan uma, oni su takođe otišli izvan ličnosti. Oni su takođe otišli van formi. Ako Isus i Buda stoje zajedno, tu će biti dva tela, ali samo jedna duša. Biće dva tela, ali ne dva prisustva, jedno prisustvo.
To je isto kao kada stavite dve lampe u sobu. Lampe su dve, samo po svom obliku, ali svetlo postaje jedno. Ne možete razgraničiti da ovo svetlo pripada ovoj lampi, a ono svetlo pripada onoj lampi. Svetla su sjedinjena. Samo materijalni deo lampe je ostao odvojen, međutim nematerijalni deo postaje jedan.
Ako Buda i Isus dođu blizu, ako stanu zajedno, videćete dve lampe, odvojene, ali njihova svetla su se već sjedinila. Oni su postali jedno. Svi oni koji su spoznali istinu, postali su jedno. Njihova imena su različita za njihove sledbenike; za njih, sada nema imena.
Osho
