Ako neko kaže: “Ova osoba je vrlo lepa,” vi odmah nalazite nešto da kritikujete. Ne možete tolerisati – jer ako je neko čestit, a vi niste, vaš ego je razbijen, i onda počinjete osećati: “Ja moram promeniti sebe,” što je pretežak napor. Jednostavnije je da se osuđuje; jednostavnije je kritikovati, reći: “Ne! Dokažite! Šta kažete? Prvo, dokažite kako je on čestit!”
Teško je dokazati vrlinu; vrlo lako je ne dokazati išta. Vrlo je teško dokazati!
Jedan od najvećih ruskih pripovedača je Turgenjev. On je napisao priču. Priča kaže da je u jednom malom selu čovek mislio da je glup, i bio je. Ceo grad mu se smejao. Bio je kao budala, i svako je u gradu uživao u njegovoj ludosti. Međutim, on je bio umoran od svoje ludosti, pa je pitao mudrog čoveka: “Šta da radim?”
Mudar čovek je rekao: “Ništa! Jednostavno, kad god neko hvali nekoga ti kudi. Kad neko kaže da je taj i taj čovek svetac, odmah kaži: ‘Ne, ja znam da je grešnik!’ Kada neko kaže: ‘Ova knjiga je vrlo važna,’ odmah kaži: ‘Čitao sam je i izučavao.’ Ne brini da li si je čitao ili ne; jednostavno kaži: ‘To je smeće.’ Ako neko kaže: ‘Ova slika je jedno od najvećih umetničkih dela,’ jednostavno kaži: ‘Inače šta je ona? – samo platno i boje. Dete to može da načini!’ Kritikuj, kaži ne, traži dokaze, a posle sedam dana dođi kod mene.”
Tokom sedam dana grad je počeo da oseća da je taj čovek genije: “Nikada nismo znali o ovim talentima, on je genije za sve. Pokažete mu sliku a on vam pokazuje njene greške. Pokažete mu važnu knjigu, a on pokazuje u njoj greške. On je tako veliki kritički um! Analitičar! Genije!”
Sedmog dana on je došao kod mudrog čoveka i rekao: “Sada nema potrebe da uzimam bilo kakav savet od tebe. Ti si budala!” Čitav grad je imao običaj da veruje tom mudracu, i svi su rekli: “Naš genije je rekao da je on budala, mora da jeste.”
Ljudi uvek lakše veruju u negativno, jer vrlo je teško da se opovrgne ‘ne’ – kako možete dokazati? Kako možete dokazati da je Isus sin Božiji? Kako ćete dokazati? Dve hiljade godina je hrišćanska teologija dokazivala bez dokaza. A za sekundu je dokazano da je on grešnik, vagabund, i ubili su ga – za nekoliko sekundi! Neko je rekao: “Ja sam video ovog čoveka kako izlazi iz prostitutkine kuće” – i gotovo! Niko ne mari da li je taj čovek koji je rekao: “Video sam ga!”, pouzdan ili ne – nikoga to nije briga. U negativno se uvek lako verovalo, jer to takođe pomaže vaš ego. U pozitivno se nije verovalo.
Vi možete reći ‘ne’, kad god postoji vrlina. Ali ne možete nauditi čestitom čoveku, povređujete sebe. Vi ste samodestruktivni. Zapravo sprovodite samoubistvo lagano trujući sebe. Kada kažete: “Ovaj čovek nije čestit,” šta vi zapravo kreirate? Kreirate osnovu na kojoj ćete početi da verujete da je vrlina nemoguća; a kada je vrlina nemoguća, nije potrebno ni pokušati. Onda padate dole. Onda se smeštate gde jeste. Rast postaje nemoguć. Vi biste želeli da se namirite, utvrdite, onda se utvrdite u patnji jer ste jadni. Vi ste sve utvrdili potpuno. Ovo utvrđivanje treba da se prekine; treba da budete neutvrđeni. Gde god da ste, treba da budete iščupani i presađeni na višu ravan, a to je moguće samo ako ste radosni prema čestitom. …radosti prema čestitom i ravnodušnosti prema zlom…
Nemojte čak ni da osuđujete zlo.
Iskušenje postoji: vi biste želeli da osudite čak i vrlinu. Patanjđali kaže nemojte osuđivati zlo. Zašto? On zna unutrašnju dinamiku uma: ako previše osuđujete zlo, posvećujete previše pažnje zlu, i ubrzo postajete usklađeni s njim. Ako kažete: “Ovo je pogrešno, ono je pogrešno,” posvećujete preveliku pažnju pogrešnom. Postaćete naviknuti na zlo. Ako posvećujete preveliku pažnju bilo čemu, postajete opčinjeni time. A šta god da osuđujete vi ćete se obavezati, jer će to postati jedna privlačnost, duboka privlačnost prema dole. Inače, zašto biste brinuli? Oni su grešnici, ali ko ste vi da brinete za njih?
Isus je rekao: “Ne sudite…” To je ono šta Patanjđali ovde podrazumeva pod izrazom ravnodušnosti; ne sudite na ovaj ili onaj način, budite ravnodušni. Ne kažite da ili ne; ne osuđujte, nemojte procenjivati. Jednostavno ostavite to božanskom; to nije nimalo vaš posao.
Čovek je lopov; to je njegov posao. Njegov i Božji. Neka oni to srede sami; ne ulazite u to.
Ko traži od vas da se upuštate u to? Isus kaže: “Ne sudite…” Patanjđali kaže: “Budite ravnodušni.”
Jedan od najvećih hipnotizera u svetu, Emil Kue, otkrio je zakon – zakon hipnoze.
Nazvao ga je zakonom obrnutog ili suprotnog efekta. Ako ste previše protiv nečega, postaćete žrtva. Pogledajte osobu koja je tek obučena da vozi bicikl na putu. Put je širok šezdeset stopa, a postoje i miljokazi pokraj puta. Čak i ako ste iskusni biciklista i od kamena načinite metu: “Ja ću otići i tresnuti u kamen,” nekada možete promašiti. Ali nikada novo naučeni – nikada! On nikada ne promašuje ugaoni kamen. Na dobrom putu, njegov točak se kreće prema kamenu, a šezdeset stopa je širok put! Čak i sa zavezanim očima možete se kretati na njemu – čak i ako nikoga nema na putu, on je sasvim tih, niko se ne kreće…
Šta se dešava početniku? Zakon deluje. Emil Kue ga naziva zakonom suprotnog efekta. U početku, zato što je početnik koji uči, on se boji, pa tako gleda okolo, gde je tačka koje se plaši – gde može pogrešiti? Čitav put je u redu, ali ovaj kamen, ovaj crveni kamen pored ugla, to je opasnost: “Mogu tresnuti u njega.” Dakle sada je stvorena jedna naklonost, afinitet. Sada je njegova pažnja usmerena prema kamenu; zaboravlja se ceo put. A on je početnik koji uči! Njegove ruke drhte, gleda u kamen i ubrzo oseća da se bicikla pokreće. Odjednom oseti da bicikl…
Bicikl mora da sledi vašu pažnju; bicikl nema svoju vlastitu volju. On vas sledi gde god da vi idete, a vi sledite vaše oči, a oči slede suptilnu hipnozu, izvesnu pažljivost. Vi gledate u kamen, ruke se kreću tim putem. Vi postaje sve više i više uplašeni. Što ste više uplašeni, više ste uhvaćeni, jer sada kamen izgleda da je jedna zla sila, kao da vas kamen privlači. Čitav put se zaboravlja, bicikl se zaboravlja, početnik koji uči je zaboravljen. Samo kamen postoji; vi ste hipnotisani. Vi ćete ići i tresnuti u kamen. Kada ste ispunili svoj um, sledeći put ćete se plašiti još više. Dakle, gde se to može prekinuti?
Osho
