Kada kažete da je nešto pogrešno, idite u manastir – monasi osuđuju seks. Seks je postao miljokaz. Dvadeset četiri sata oni misle o tome; pokušavanje da se izbegne jeste razmišljanje o tome. Što više pokušavate da izbegnete to, više ste hipnotisani. Zbog toga je u starim spisima rečeno da kad god svetac meditira, lepe devojke s neba dolaze i pokušavaju da ometaju njegov um. Zašto bi lepe devojke bile zainteresovane? Neko sedi ispod drveta sa zatvorenim očima, zašto bi lepe devojke bile zainteresovane za njega?
Niko ne dolazi ni od kuda, ali on je toliko protiv seksa da je to postalo hipnoza. On je tako mnogo hipnotisan da sada snovi postaju realni. Otvara svoje oči i vidi lepe nage devojke kako stoje tamo. Vama treba pornografski časopis da vidite nagu ženu. Ako odete u manastir, neće vam trebati pornografski ćasopis; vi sami stvarate svoju pornografiju oko sebe. A onda onaj koji tako meditira, postaje više uplašen; zatvara oči, steže svoju pesnicu. Odmah se unutra žena uspravlja.
Ne možete naći tako lepe žene na ovoj zemlji jer one su tvorevine sna – sporedni proizvod hipnoze – a što se više plašite, više njih je tu. One će trljati njegovo telo, dodirivati njegovu glavu, lepiće se uz njega i grliće ga. On je potpuno lud, ali to se dešava. Takođe se to dešava i vama. Opasnost može da se razlikuje, ali to je ono što se događa. Protiv čega da ste vi, s tim ćete duboko dole biti spojeni.
Nikada nemojte biti protiv nečega. Da se bude protiv zla znači pasti kao žrtva. Onda padate u ruke zla. Ravnodušnost; ako sledite ravnodušnost, to znači da to nije vaša briga. Neko krade; to je njegova karma. On će je spoznati i moraće da pati. To uopšte nije vaš posao; ne razmišljajte o tome, ne poklanjajte nikakvu pažnju tome. Postoji bludnica; ona prodaje svoje telo – to je njen posao. Vi nemate neodobravanje u sebi, inače bili biste privučeni prema njoj.
To se dešavalo – to je vrlo stara priča – da su svetac i bludnica živeli zajedno. Bili su susedi, a onda su umrli. Svetac je bio vrlo poznat. Smrt je došla i počela da vodi sveca u pakao. Umro je tog istog zlokobnog dana kada i bludnica. Onda je svetac bio iznenađen, jer ona je odnešena na put prema nebu. Stoga je pitao: “Šta je ovo? Izgleda da je došlo do nesporazuma. Ja sam onaj koji treba da ide prema nebu, a ona je bludnica!”
Smrt je rekla: “Znamo, ali sada ako želite možemo vam objasniti; nije došlo do nesporazuma. Date su naredbe – da bludnica mora da se odvede na nebo, a mudrac baci u pakao.” Svetac je pitao: “Ali zašto?” Čak i bludnica nije mogla da veruje. Ona je rekla: “Nešto mora da je pogrešno. Zar ja moram biti odvedena na nebo? A on je svetac – veliki svetac. Mi smo ga obožavali. Odvedite njega na nebo!”
Smrt je rekla: “Ne, to nije moguće jer je on bio svetac samo na površini a mislio je neprekidno o tebi; sanjao je o tebi milion puta. Na usnama mu je bilo ime Boga; u srcu tvoj lik.”
U isto vreme, s druge strane, tačno je da je bludnica prodavala svoje telo, ali uvek je mislila da bi želela da ima život kao ovaj svetac koji je živeo u hramu: “Kako je on čist!” Sanjala je o svecu, čistoti, svetosti, vrlini koja joj je nedostajala. A kada bi mušterije otišle, ona bi se molila Bogu: “Sledeći put nemoj me učiniti opet bludnicom. Učini me vernikom; načini me meditantom. Želela bih da služim u hramu.”
Mnogo puta je razmišljala da ode u hram, ali misleći da je previše u grehu, odlučila je da nije dobro da ulazi u hram: “To mesto je tako sveto a ja sam takva grešnica.” Mnogo puta je želela da dotakne mudračeva stopala, ali je mislila da to neće biti dobro: “Nisam dovoljno vredna da dodirnem njegova stopala.” Odlučila je da kada mudrac umre, sakupi prašinu sa staze kojim je prolazio, i da je obožava.
Nije pitanje šta ste vi spolja. Ono što je vaša unutrašnja hipnoza odlučiće budući tok vašeg života. Budite ravnodušni prema zlu. Ravnodušnost ne označava apatiju – zapamtite. Postoji suptilna razlika. Ravnodušnost ne označava apatiju. To ne znači da zatvorite svoje oči, jer čak i kada ste ih zatvorili vi ste zauzeli stanovište, držanje. To ne znači da ne brinete, jer tamo takođe postoji suptilno neodobravanje, osuđivanje. Ravnodušnost jednostavno znači kao da to ne postoji, kao da to nije tu. Ravnodušnost ne označava nikakvo stanovište. Vi prolazite kao da se to ne događa.
Reč upeksha, koju Patanjđali koristi, jeste vrlo lepa. Nije ni apatija ni protivljenje, niti bekstvo. To je jednostavno ravnodušnost bez ikakvog načelnog stava – zapamtite, bez ikakvog stanovišta, jer vi možete biti indiferentni sa nekim načelnim stavom. Možete misliti da to nije vredno – nije vredno mene da mislim o tome. Ne, onda imate izvestan načelan stav, a suptilno neodobravanje je skriveno u tome. Ravnodušnost jednostavno znači: “Ko ste vi da odlučujete, da sudite?” Mislite o sebi: “Ko ste vi? Kako možete reći šta je zlo a šta je dobro? Ko zna?” Zato što je život takva kompleksnost zlo postaje dobro, dobro postaje zlo – oni se menjaju. Poznati su grešnici koji su dosegli najviše, i sveci koji su bacani u pakao. Stoga, ko zna? A ko ste vi? Ko vas pita? Vi se brinite o sebi. Čak i ako možete činiti to, dovoljno ste uradili. Budite više obazrivi i svesni, onda vam ravnodušnost dolazi bez ikakvog načelnog stava.
Osho
