To se dogodilo. Vivekananda, pre nego što je otišao u Ameriku postao je čuvena svetska figura, boravio je u Maharadžinoj palati u Džaipuru. Maharadža je bio prijatelj Vivekanande i Ramakrišne. Kao što se maharadžama sviđa, kada je Vivekananda došao u palatu da tu boravi načinio je veliku svečanost od toga, pozvao je prostitutke da igraju i pevaju na prijemu… kao što se maharadžama sviđa; oni imaju svoje vlastite poglede. On je sasvim zaboravio da primanje sannyasina s pevanjem i plesom prostitutki ne dolikuje. Ali nije mogao znati sve to. Znao je da kad nekoga prima mora da se pije i pleše.
A Vivekananda je još bio nezreo; još nije bio savršeni sannyasin, onda postoji ravnodušnost – ali on još nije bio ravnodušan. Nije dovoljno duboko ušao čak ni u
Patanjđalija. Bio je mlad čovek i vrlo sklon uzdržavanju kojim je suzbijao svoj seks i sve.
Kada je video prostitutke, jednostavno se zaključao u svojoj sobi i nije izlazio iz nje. Maharadža je došao i zatražio oproštaj. Rekao je: “Nismo znali. Nikada nismo primali sannyasina. Uvek smo primali kraljeve, otuda znamo takve načine primanja. Dakle, žao nam je, ali sada je ovo postalo jako uvredljivo, jer ovo je najveća prostitutka u zemlji – i vrlo je skupa. Mi smo je platili, a sada reći joj da ode, bila bi velika uvreda za nju; ako vi ne dođete ona će se osećati vrlo povređena. Stoga izađite van.”
Ali Vivekananda se plašio da izađe van; zbog toga kažem da je bio još nezreo, još neosposobljen sannyasin. Još ne postoji ravnodušnost – već osuda: “Bludnica!” Bio je vrlo ljut, pa je rekao: “Ne.” Onda je prostitutka počela da peva bez njega, a pevala je pesmu o svecu. Pesma je bila vrlo lepa. Pesma je kazivala: “Ja znam da te nisam vredna, ali si mogao biti malo samilosniji. Ja sam blato, đubre na putu; to ja znam. Ali ti ne treba da budeš neprijateljski prema meni. Ja nisam niko – neznalica, grešnik. Ali ti si svetac – zašto se plašiš mene?”
Kaže se da je Vivekananda slušao iz svoje sobe. Prostitutka je plakala i pevala, i on je osetio – osetio je celu situaciju i šta je uradio. To je nezrelo, detinjasto. Zašto se boji? Strah postoji samo ako ste privučeni. Bojaćete se žene ako ste privučeni od nje. Ako vas ne privlači, strah iščezava. Šta je strah? Ravnodušnost dolazi bez ikakvog otpora. Otvorio je vrata; nije mogao obuzdati sebe, pobedila ga je prostitutka. Ona je postala pobednik; morao je da izađe van. Izašao je, seo i napisao u dnevniku: “Novo otkrovenje sam dobio od božanskog. Plašio sam se… mora da je bilo neke požude u meni. Zbog toga sam se plašio. Inače žena me je potpuno pobedila, i nikada nisam video tako čistu dušu. Suze su bile tako nevine a pevanje i igranje tako sveto da bih ja bio neprimećen. A sedeći pored nje, po prvi put sam postao svestan da nije pitanje ko je tu spolja; pitanje je šta je.”
Te noći je napisao u svom dnevniku: “Sada bih uvek mogao spavati s tom ženom u krevetu i ne bi bilo straha.” On je transcendirao. Ta prostitutka mu je pomogla da transcendira. Ovo je čudo. Ramakrišna nije mogao da pomogne, a prostitutka mu je pomogla.
Dakle, niko ne zna odakle će pomoć doći. Niko ne zna šta je zlo, a šta je dobro. Ko može odlučiti? Um je nemoćan i bespomoćan. Stoga ne uzimajte nikakvo stanovište; to je značenje da se bude ravnodušan.
Um takođe postaje smiren naizmeničnim izdisanjem i zadržavanjem daha.
Patanjđali takođe daje druge alternative. Ako možete uraditi ovo – bivajući srećni sa srećnim ljudima, prijateljski; saosećajući s jadnim, radosni s čestitim, ravnodušni sa zlim ljudima – ako to možete uraditi, onda ulazite iz transformacije uma prema nad-umu. Ako ne možete učiniti – jer je to teško, nije lako – onda postoje druga dva puta. Ne osećajte se potišteni.
Patanjđali kaže:
Um takođe postaje smiren naizmeničnim izdisanjem i zadržavanjem daha.
Onda uđite kroz fiziologiju. Prvo je ulazak kroz um, drugo je ulaženje kroz fiziologiju.
Disanje i mišljenje su duboko povezani, kao da su dva pola jedne stvari. Vi takođe ponekad postajete svesni, ako ste malo pažljivi; kad god se um promeni, disanje se promeni.
Na primer, vi ste ljuti; odmah se disanje menja, ritam se gubi. Disanje ima različit kvalitet.
Ono nije ritmičko.
Kada imate strast, požudu, kada seks nadvlada, disanje se menja; ono postaje grozničavo, ludo. Kada ste smireni, ne radeći baš ništa, samo se osećate vrlo opušteno, disanje ima različit ritam. Dakle, ili promenite um i disanje će se promeniti, ili možete učiniti obrnuto: promenite disanje i um će se promeniti. Promenite ritam disanja, i um će se odmah promeniti.
Kada se osećate srećni, smireni, ljubomorni, zapamtite ritam disanja. Sledeći put kada nastupi ljutnja, nemojte dozvoliti disanju da se promeni; zadržite ritam disanja kao da ste srećni. Onda nije moguća ljutnja, jer disanje stvara situaciju za to. Sile disanja iz unutrašnjih žlezda u telu oslobađaju hemikalije u krvi.
Zbog toga postajete crveni kada ste ljuti; određene hemikalije su ušle u vašu krv i postali ste grozničavi. Vaša temperatura raste. Telo je spremno da se bori ili preduzme borbu: telo je u krizi, u vanrednom stanju. Kroz ritam disanja ova promena nastaje.
Ne menjajte disanje. Upravo ga zadržite kao da ste smireni, samo disanje mora da sledi obrazac smirenosti – i osetićete da je nemoguće da postanete ljuti. Samo pokušajte da budete smireni u disanju, i osetićete da seks iščezava.
Ovde on predlaže metodu:
Um takođe postaje smiren naizmeničnim izdisanjem i zadržavanjem daha.
Možete uraditi dve stvari; kad god osetite da um nije smiren – da je napet, zabrinut, brbljajući, uznemiren, konstantno sanjiv – uradite jednu stvar: prvo duboko izdahnite. Uvek započnite sa izdisanjem. Izdahnite duboko, onoliko koliko možete, izbacite sav vazduh van.
Sa izbacivanjem vazduha to raspoloženje će biti izbačeno van, jer disanje je sve.
A kada izdahnite koliko je moguće, uvucite stomak unutra i zadržite za nekoliko
sekundi – ne udišite. Tada pustite telo da samo udahne. Udahnite duboko – onoliko koliko možete. Opet stanite za nekoliko sekundi sa punim plućima. Ali vazduh mora kompletno biti izbačen napolje. Izdahnite potpuno i udahnite potpuno; u istom ritmu. Ako ste zadržali vazduh tri sekunde, onda i bez vazduha treba da budete tri sekunde. Zadržite udahnuti dah unutra, zadržite izdahnuti dah. Odmah ćete osetiti promenu koja nastupa u vašem telu. Raspoloženje je nestalo. Nova klima je ušla u vas.
Šta se dešava? Zašto je to tako? Iz mnogo razloga, od kojih je jedan taj da kada započnete stvarati ovo disanje, vaš um je potpuno odvraćen. Vi ne možete biti ljuti, jer je započela nova stvar, um ne može imati dve stvari zajedno. Vaš um je sada ispunjen izdisanjem, udisanjem, zaustavljanjem, stvaranjem ritma. Vi ste potpuno apsorbovani u tome, saradnja sa ljutnjom je prekinuta; to je jedna stvar.
Ovo izdisanje i udisanje čisti celo telo. Kada izdahnete i zadržite (bez daha) za tri sekunde, ili pet sekundi – onoliko koliko želite, onoliko koliko možete – šta se iznutra dešava?
Celo telo izbacuje u krv sve što je otrovno. Vazduh je izvan, a telo zadobija prazninu. U toj praznini svi otrovi se izbacuju napolje. Oni dolaze do srca, akumuliraju se tamo – otrovni gasovi, azot, ugljen dioksid, svi se zajedno tamo sakupljaju. Ne dajte im priliku da se sakupljaju zajedno. Nastavite da udišete i izdišete. Nema praznine, nema pauze. U toj pauzi, rascep se stvara, neka praznina. U toj praznini, sve teče i ispunjava je. Dakle, uzmete duboki udah, a onda zaustavite (dah). Svi ovi otrovni gasovi s disanjem postaju pomešani; onda opet izdahnete i izbacite ih van. Opet pauza. Pustite da se otrovi sakupe. To je način izbacivanja stvari napolje.
Osho
