Pitanje treće:
Da li je majstor potreban posle satorjia?
Da! Čak i više, jer satori je samo letimično sagledavanje, a takvo sagledavanje je opasno jer ulazite u teritoriju nepoznatog. Pre toga majstor nije bio potreban. Pre toga kretali ste se u poznatom svetu. Samo posle satorija majstor postaje apsolutno potreban, jer sada je neko potreban da vas drži za ruku i vodi prema onome što nije samo odbljesak realnosti, nego postaje apsolutna realnost. Posle satorija vi imate ukus, a ukus stvara više želje. Ukus postaje magnetski privlačan tako da ćete želeti ludački da jurnete u to. Tada je majstor potreban.
Posle satorija mnoge stvari će se dogoditi. Satori je kao viđenje vrha Gourishankar, (Mont Everesta) iz ravnica. Jednog dana, jednog jasnog sunčanog jutra, magle nema, možete videti stotinama milja udaljen vrg Gourishankar kako se diže u nebo. To je satori. Onda pravo putovanje započinje. Onda sav ostali svet izgleda beskoristan.
To je prekretnica. Sada sve što ste znali postaje nekorisno, sve što ste imali postaje teret. Sada svet, život koji ste živeli do sada, jednostavno nestaje kao san, jer se veće dogodilo. I to je satori, letimično sagledavanje, odbljesak. Ubrzo će magla biti tu, i vrh neće biti vidljiv. Oblaci će doći i vrh će nestati. Sada ćete biti u potpuno nesigurnom stanju svesti.
Prva stvar će biti, da li je to, šta god da ste videli, bilo realno ili samo san, jer gde je to sada? To je nestalo. To je bio samo kratak proboj, samo procep i vraćeni ste natrag – bačeni u vaš vlastiti svet.
Javiće se sumnja: šta god da ste videli, da li je bilo istinito? Da li je to stvarno postojalo, ili ste sanjali o tome, ili ste zamišljali to? A to je moguće. Mnogi ljudi zamišljaju, tako da sumnja nije pogrešna. Mnogo puta ćete zamišljati, i ne možete načiniti razliku, šta je realno a šta je nerealno. Samo majstor može reći: “Da, ne brinite. To je bilo realno.” Ili majstor može reći: “Odbacite to! To je bilo zamišljeno.”
Samo onaj ko je upoznao vrh – ne iz ravnice – samo onaj ko je dosegao vrh, samo onaj koji je sam postao vrh, samo on vam može reći jer on ima kriterijum, on ima merilo. On može reći: “Baci to smeće! To je samo vaša imaginacija,” jer kada tragaoci stalno misle o ovim stvarima, um započinje da sanja.
Mnogi ljudi dolaze kod mene. Samo jedan procenat od njih ima realnu stvar; devedeset devet procenata donose nerealne stvari. Teško im je da odluče – ne teško, već nemoguće – oni ne mogu odlučiti. Iznenada osećate oživljavanje energije u osnovi kičme: kako ćete odlučiti, da li je to realno ili nerealno? Mnogo ste razmišljali o tome; takođe ste želeli to. Nesvesno sejete seme da se to treba dogoditi, kundalini treba da se uzdigne. Onda ste čitali Patanjđalija, onda ste razgovarali o tome, onda ste sreli ljude koji kažu da je njihova kundalini probuđena. Vaš ego, onda se sve pomešalo…
Iznenada, jednog dana osetite oživljavanje: to nije ništa do kreacija uma – samo da vas zadovolji: “Nemoj brinuti, nemoj biti tako mnogo zabrinut. Gledaj! Tvoja kundalini se podigla,” a to samo um zamišlja. Onda ko će odlučiti? I kako ćete odlučiti, jer vi ne znate istinu? Samo istina može postati kriterijum za odlučivanje da li je to istina ili neistina.
Majstor je potreban čak i više posle prvog satorija. Postoje tri satorija. Prvi satori je samo letimičan, poput svetlucanja. On je nekada moguć čak i kroz droge; to je moguće kroz mnoge druge stvari – nekada slučajno. Ponekad se penjete na drvo i padnete, a to je takav šok da se um zaustavlja za jedan trenutak, i svetlucanje nastaje, a vi ćete osetiti takvu euforiju kao da ste izbačeni iz svog tela, nešto ste saznali.
Za sekundu se vraćate natrag, um počinje da funkcioniše; to je jednostavno šok. Kroz električni šok je to moguće, kroz šok insulinom to je moguće, kroz droge to je moguće. Čak se ponekad i u bolesti to događa. Tako ste slabi da um ne može funkcionisati; iznenada imate uvid, letimično sagledavanje. Kroz seks je to moguće. U orgazmu, kada celo telo vibrira, to je moguće.
Taj prvi uvid ne nastaje nužno kroz religijsko nastojanje. Zbog toga su LSD, meskalin, i marihuana postali tako važni i privlačni. Prvo letimično sagledavanje je moguće, i vi možete biti uhvaćeni zbog tog prvog sagledavanja u drogi. To može postati trajan izlet; onda je to vrlo opasno jer letimični uvidi neće pomoći. Oni mogu pomoći, ali nije nužno pomoć dođe samo od njih. Oni mogu pomoći samo sa majstorom, jer će on onda reći: “Ne idi samo za letimičnim sagledavanjem. Imao si letimično sagledavanje, sada započni putovanje da dostigneš vrh.” Budući da nije stvar samo u tome da se sagleda vrh, već konačno čovek treba da postane vrh.
Ovo su tri stadijuma: prvi je letimičan uvid – ovo je moguće kroz mnoge puteve, nije nužno da budu religijski. Čak i ateista može imati letimičan uvid. Droge, hemikalije mogu vam dati letimično sagledavanje. Čak i posle operacije, kada izlazite iz hloroforma, možete imati letimičan uvid. I dok vam daju hloroform, dok padate sve dublje i bublje, možete imati to letimično sagledavanje.
Mnogi ljudi su postigli prvi satori; to nije mnogo značajno. Može se koristiti kao korak za drugi satori. Drugi satori je dostizanje vrha. To se nikada ne događa slučajno. To se događa samo kroz metode, tehnike, škole, jer je potrebno dugo nastojanje da se dostigne drugi satori.
I tada je tu treći satori, koji Patanjđali naziva samadhi: taj treći znači postati sam vrh.
Jer iz drugog vi takođe silazite dole. Kad dosegnete vrh, to može biti nepodnošljivo.
Blaženstvo je takođe ponekad nepodnošljivo – ne samo bol, blaženstvo takođe; čovek se vraća natrag bolu.
Teško je živeti na visokom vrhu – vrlo teško! – čovek bi želeo da se vrati natrag. Dok ne postanete sam vrh, dok iskusilac ne postane iskustvo, to može da se izgubi. I do trećeg – do samadhija – majstor je potreban. Samo kada se dostigne konačni, najviši samadhi, majstor nije potreban.
Osho
