Još nekoliko stvari o umu pre nego što uđemo u Patanjđalijeve sutre. S jednog stanovišta, um je sličan talasima – uzburkanost. Kada je okean miran i tih, neuzburkan, talasi ne postoje. Kada je okean uzburkan u oluji, ili na jakom vetru onda se ogromni talasi podižu i cela površina je u haosu, um s jedne tačke gledišta… Ovo su sve metafore samo da bi vam se pomoglo da razumete određene unutarnje kvalitete koje se ne mogu iskazati rečima. Ove metafore su poetske. Ako pokušate da ih shvatite sa osećajem, doći ćete do razumevanja. Ali ako pokušate da ih razumete logično, propustićete suštinu. One su metafore.
Um je uzburkanost svesti, isto kao što je okean sa talasima uzburkan. Nešto strano je ušlo – vetar. Nešto spolja je pomoglo okeanu – vetar, ili svesti – misli, i eto haosa, zbrke. Ali haos je uvek na površini. Talasi su uvek na površini. Nema talasa u dubini, ne može ih biti, jer vetar ne može ući. Dakle sve je samo na površini. Ako se krećete unutra, postiže se kontrola.
Ako se krećete unutra s površine, idete u centar; odjednom, površina može biti još uznemirena, ali vi niste uznemireni.
Čitava joga nije ništa drugo do usredsređivanje, kretanje prema središtu, biti
ukorenjen tamo, boraviti tamo. Odatle se čitava perspektiva menja. Sada još talasi mogu biti tamo, ali oni ne stižu do vas. Možete dakle videti da oni ne pripadaju vama, sukob je samo na površini sa nečim stranim. A iz centra, kada gledate, ubrzo konflikt prestaje. Uskoro, vi se opuštate. Ubrzo, prihvatate da, naravno, postoji jak vetar i talasi će se podići; niste zabrinuti; a kada niste zabrinuti čak i u talasima se može uživati. Ništa nije pogrešno u njima. Problem nastaje ako ste vi takođe na površini. Vi ste u malom čamcu na površini, a jak vetar dolazi i to je oluja; ceo okean poludi. Naravno, vi ste zabrinuti; smrtno ste uplašeni. Vi ste u opasnosti.
Svakog momenta talas može baciti vaš mali čamac; svakog momenta se smrt može pojaviti.
Šta možete učiniti s malim čamcem? Kako ga možete kontrolisati? Ako počnete da se borite s talasima bićete pobeđeni. Borba neće pomoći. Moraćete prihvatiti talase. U stvari, ako možete da prihvatite talase i pustite svoj čamac, ma koliko mali, krećete se s njima ne protiv njih, onda nema opasnosti.
To je značenje Tilope: “nevezan i prirodan”. Talasi su tu; vi ih jednostavno odobravate. Vi jednostavno dopuštate sebi da se krećete s njima, ne protiv njih. Onda se dešava ogromna sreća. To je čitava umetnost surfovanja; kretanje s talasima – ne protiv, s njima – toliko da niste različiti od njih. Surfovanje može postati odlična meditacija. Može vam dati letimično sagledavanje unutrašnjeg jer to nije borba, to je prepuštanje. Jednom kada znate da se čak i u talasima može uživati – i to se može znati tek kada čitav fenomen gledate iz centra.
Baš kao da ste putnik a oblaci su se sakupili, ima i mnogo munja, a vi ste zaboravili gde ste krenuli; zaboravili ste stazu i žurite prema kući. To je ono šta se dešava na površini; putnik je izgubljen; mnogo oblaka, mnogo munja… Uskoro će započeti strašna kiša. Tražite kuću, sigurnost doma. Onda iznenada stižete do kuće. Onda sedite unutra, čekate za vreme kiše, sada možete uživati. Sada munja ima svoju sopstvenu lepotu. Nije bila takva kada ste bili napolju, izgubljeni u šumi. Ali sada sedeći u kući čitava pojava je veoma lepa. Sada kiša pada i vi uživate. Sada su munje tu i vi uživate, velika grmljavina u oblacima i vi uživate, jer ste unutra sigurni. Jednom kada dođete do središta, počnete da uživate šta god da se događa na površini. Stoga čitava stvar nije u tome da se borite na površini, nego bolje da kliznete u centar. Onda postoji kontrola, kontrola koja nije prisilna, kontrola koja se dešava spontano kada ste usredsređeni.
Usredsređivanje u svesti jeste kontrola uma. Stoga, ne pokušavajte da kontrolišete um.
Jezik može da vas zavede. Niko ne može kontrolisati, a oni koji pokušaju da kontrolišu, poludeće; jednostavno će postati neurotični, jer pokušavanje da se kontroliše um nije ništa drugo nego da jedan deo uma pokušava da kontroliše drugi deo uma. Ko ste vi da pokušavate da kontrolišete? Vi ste takođe talas, religijski talas naravno, koji pokušava da kontroliše. Postoje i nereligijski talasi. Postoji seks, postoji ljutnja, ljubomora, posesivnost i mržnja, i milioni nereligijskih talasa. Onda postoje religijski talasi; meditacija, ljubav, saosećanje. Ali oni su svi na površini, sa površine. A na površini, religijski i nereligijski talasi ne čine nikakvu razliku.
Religija je centar i u perspektivi, to se dešava kroz centar. Sedeći unutar vašeg Sopstva gledate na svoju vlastitu površinu. Sve se menja jer vaša perspektiva je nova. Odjednom vi ste kontrola. U stvari, tako ste mnogo u kontroli da ne ostavljate nekontrolisanu površinu. Ovo je suptilno. Vi ste toliko ukorenjeni da niste zabrinuti o površini… Zapravo voleli biste talase i plimu i oluju – to je lepo, daje energiju, to je snaga – nema šta da se brine o tome; na slabašnima je da brinu o mislima. Samo slabašni brinu o umu. Jači ljudi jednostavno apsorbuju, celovito i potpuno, i oni su bogatiji za to. Jači ljudi obično ne odbacuju ništa.
Odbacivanje je iz slabosti – vi se bojite. Jači ljudi bi želeli da apsorbuju sve što život daje.
Religijski, nereligijski moral, nemoral, božansko, đavolje – nema razlike; jaka osoba apsorbuje sve, i ona je zbog toga bogatija. Ona ima totalno različitu dubinu. Obični religiozni ljudi ne mogu to imati; oni su siromašni i plitki.
Pogledajte obične religiozne ljude koji odlaze u hram, u džamiju i u crkvu. Uvek ćete naći vrlo, vrlo plitke ljude, bez dubine. Zato što su odbacili delove sebe samih, oni su postali obogaljeni, sa smanjenim kapacitetom. Na određen način su paralizovani.
Osho
