Poglavlje 10
UZROK VAŠE PATNJE
4. januar 1974.
Prvo pitanje:
Kako to da opisujete život koji je zaista naš, a koji ste vi transcendirali, tako ispravno i u svakom detalju, dok mi ostajemo tako neuki o tome? Zar nije to paradoksalno?
To izgleda paradoksalno, ali nije, jer možete razumeti samo kada ste transcendirali.
Dok ste u određenom stanju uma, ne možete razumeti to stanje uma; suviše ste upleteni u to, suviše ste identifikovani s tim. Za razumevanje je potreban prostor, rastojanje je potrebno, a tu nema rastojanja. Kada transcendirate stanje uma, samo tada ćete postati sposobni da razumete to jer tada postoji distanca. Stojite podalje, odvojeno. Možete gledati objektivno, neidentifikovani. Sada postoji perspektiva.
Dok ste u ljubavi, ne možete razumeti ljubav. Možete je osećati, ali je ne možete razumeti. Suviše ste u tome. Za razumevanje, izdvojenost, nevezana izdvojenost je potrebna.
Za razumevanje treba da budete posmatrač. Dok ste u ljubavi, posmatrač se gubi. Vi ste postali činilac, vi ste ljubavnik. Ne možete biti svedok toga. Samo kada transcendirate ljubav, kada ste prosvetljeni i otišli ste iznad ljubavi, bićete sposobni da razumete to.
Dete ne može da razume šta je detinjstvo. Kada se detinjstvo izgubi, možete da gledate natrag i da razumete. Mladost ne može razumeti šta je mladost. Samo kada postanete stari i sposobni da gledate unatrag, izdaleka, na distanci, onda ćete biti sposobni da razumete to. Šta god je shvaćeno, shvaćeno je samo pomoću nadilaženja. Nadilaženje, transcendencija, je osnova sveg razumevanja. Zbog toga to se dešava svakog dana – možete dati savete, dobar savet, nekome drugom ko je u nevolji; ako ste vi u nekoj nevolji, ne možete dati tako dobar savet samome sebi.
Kad je neko drugi u nevolji, vi imate prostor da gledate, proučavate; možete svedočiti.
Možete dati dobar savet. Kada ste u istoj nevolji, nećete biti tako sposobni. Možete biti sposobni samo ako možete čak i onda biti izdvojeni, objektivni. Ako čak i onda možete gledati na problem kao da niste u problemu, spolja, stojeći na brdu i gledajući dole.
Svaki problem može biti rešen ako ste makar za jedan trenutak izvan toga i možete gledati na to kao svedok. Svedočenje rešava sve. Inače, ako ste duboko u nekom stanju, teško je da se bude svedok. Suviše ste identifikovani. Dok ste u ljutnji, vi postajete ljutnja. Niko nije preostao pozadi ko može da vidi, promatra, proučava, da odluči. Niko nije ostao iza. Dok ste u seksu, vi ste pobuđeni potpuno. Tada nema centra koji nije time obuhvaćen.
U Upanišadama je rečeno da osoba koja posmatra sebe jeste kao drvo na kome dve ptice sede – jedna ptica samo skače, uživa, jede, peva, a druga ptica samo sedi na vrhu drveta gledajući u prvu pticu.
Ako možete imati svedočeće sopstvo na vrhu koje nastavlja da posmatra dramu dole gde ste vi činilac, gde vi učestvujete, igrate, skačete, pevate, govorite i mislite i postajete upleteni; ako neko duboko u vama može stalno da posmatra ovu dramu, ako možete biti u takvom stanju gde takođe igrate kao glumac na pozornici i istovremeno sedite u gledalištu i posmatrate to; ako možete biti oboje: glumac i gledalac – svedočenje je stiglo unutra.
Svedočenje će vas učiniti sposobnim za saznanje, razumevanje, mudrost.
Tako to izgleda paradoksalno. Ako odete kod Bude, on može ulaziti duboko u detalje vaših problema, ne zato što je on u problemu, nego zato jer nije u problemu. On može prodreti u vas. Može staviti sebe u vašu situaciju, a da i dalje ostane svedok.
Tako oni koji su u svetu ne mogu razumeti svet. Oni koji su otišli izvan njega, samo oni ga razumeju. Dakle, šta god da želite razumeti, idite izvan toga. Ovo izgleda paradoksalno. Šta god želite znati, idite izvan toga – samo će se tada znanje dogoditi. Krećući se unutar bilo čega možete sakupiti mnogo informacija, ali nećete postati mudar čovek.
Možete praktikovati to svakog trenutka. Možete biti oboje: i glumac i gledalac. Kada ste ljuti možete menjati um. Ovo je duboka umetnost, ali ako pokušate bićete u stanju. Možete menjati.
U jednom trenutku možete biti ljuti. Onda se izdvojte, gledajte u ljutnju, na vašem vlastitom licu u ogledalu. Gledajte šta radite, gledajte šta se događa oko vas, gledajte šta ste uradili drugima, kako oni reaguju. Pogledajte za trenutak, a onda opet budite ljuti, uđite u ljutnju. Onda opet postanite posmatrač. Ovo se može uraditi, ali za to je potrebna vrlo duboka praksa.
Probajte to. Dok jedete, za trenutak budite onaj koji jede. Uživajte, postanite hrana, postanite onaj koji jede – zaboravite da postoji bilo ko, ko može posmatrati to. Kada ste se uneli u to dovoljno, onda za jedan jedini trenutak se udaljite. Nastavite da jedete, ali počnite da posmatrate to – hranu, sebe, a vi stojite iznad i posmatrate to.
Ubrzo ćete postati efikasni, i možete premestiti mehanizam uma od počinioca do gledaoca, od učesnika do posmatrača. A kada vam se to otkrije, onda ćete videti da kroz identifikovano učestvovanje ništa nije moguće znati, samo kroz objektivno posmatranje stvari postaju otkrivene i znane. Zbog toga oni koji su ostavili svet, postali su vodiči. Oni koji su otišli s one strane, oni su postali majstori.
Frojd je obično govorio svojim učenicima… To je vrlo teško, jer Frojdovi učenici, psihoanalitičari, nisu bili ljudi koji su transcendirali. Oni su živeli u svetu. Oni su samo stručnjaci. Ali čak je i Frojd predlagao njima da dok slušaju pacijenta, nekoga ko je bolestan, mentalno bolestan: “Ostanite nepristrasni, izdvojeni. Nemojte se emocionalno uplitati. Ako se upletete, onda je vaš savet beskoristan. Samo ostanite posmatrači.”
Čak i to izgleda vrlo okrutno. Neko jauče, plače, a vi to možete osećati jer ste ljudska bića. Ali Frojd kaže, ako radite kao psihijatar, kao psihoanalitičar, ostanite neupleteni.
Gledajte osobu kao da je ona samo problem. Ne gledajte na njega kao da je ljudsko biće. Ako gledate na njega kao na ljudsko biće, vi ste odmah upleteni, vi ste postali učesnik, onda ne možete savetovati. Onda sve što kažete biće pristrasno. Onda niste izvan toga.
To je teško, vrlo teško, stoga su frojdovci to činili na mnogo načina. Frojdovski psihoanalitičar se neće suočiti sa pacijentom direktno, jer kada se suočite licem u lice teško je ostati neupleten. Ako osobu pogledate u oči, vi ulazite u nju. Stoga frojdovski psihoanalitičari sede iza, dok pacijent leži na divanu.
To je takođe vrlo važno, jer Frojd je shvatio da ako osoba leži, a vi sedite ili stojite, ne gledajući u nju, manja je mogućnost da budete upleteni. Zašto? Osoba koja leži postaje problem, kao na hirurgovom stolu. Možete da ga secirate. Obično, ovo se nikada ne dešava.
Ako odete da sretnete osobu, neće vam govoriti ležeći dok vi sedite, dok nije pacijent, dok nije u bolnici.
Stoga je Frojd insistirao da njegovi pacijenti treba da leže na kauču. Tako psihoanalitičar stalno oseća da je osoba pacijent, bolesnik. Njemu mora da se pomogne. On trenutno nije osoba već problem, a vi ne treba da se uplićete s njim. On ne treba da se suočava licem u lice sa osobom, ne treba da istupi pred pacijenta – samo skriven iza, on će ga slušati.
Frojd je rekao ne dodirujte pacijenta, jer ako ga dodirnete, ako uzmete pacijentovu ruku u svoju ruku, postoji mogućnost da budete upleteni.
Ove predostrožnosti treba preduzeti jer psihoanalitičari nisu prosvetljene osobe. Inače ako odete kod Bude, nije potrebno da ležite, nije potrebno da se skrivate iza zavese. To Budi nije potrebno da bi ostao svestan kako ne bi postao upleten; on ne može biti upleten. Koji god da je slučaj, on ostaje neupleten.
On može osećati samilost prema vama, ali on ne može biti saosećajan, zapamtite ovo.
Pokušajte da razumete razliku između saosećanja i samilosti. Samilo st je iz višeg izvora. Buda može ostati samilostan prema vama. On vas razume – da ste u teškoći – ali on ne može da saoseća zajedno sa vama jer zna da ste u teškoći zbog svoje nerazumnosti, zbog vaše gluposti ste u teškoći.
On ima samilost, pokušaće na svaki način da vam pomogne da izađete iz svoje gluposti. Ali vaša glupost nije nešto sa čime će on saosećati. Dakle, na neki način on će biti vrlo srdačan, a na neki način će biti vrlo ravnodušan. Biće srdačan što se tiče samilosti, a biće apsolutno ravnodušan što se tiče saosećanja.
Obično, ako odete kod Bude osetićete da je on ravnodušan – jer vi ne znate šta je samilost i ne znate toplinu samilosti. Samo ste upoznali toplinu saosećanja, a on nije saosećajan. On izgleda nemilosrdan, hladan. Ako jecate i plačete, on neće jecati i plakati s vama. Ako bi on plakao, onda ne bi postojala mogućnost da vam od njega dođe pomoć. On bi bio u istom položaju. On ne može da plače, a vi ćete se osećati povređeni: “Ja jadikujem i plačem, a on ostaje kao statua, kao da je bez srca.” On ne može saosećati s vama. Saosećanje je iz istog uma prema istom umu. Samilost je iz višeg izvora.
On može da vas gleda. Vi ste providni za njega, potpuno goli, i on zna zašto vi patite.
Vi ste uzrok, i on će pokušati da vam objasni uzrok. Ako možete da ga slušate, sam čin slušanja će vam pomoći mnogo.
To izgleda paradoksalno, ali nije. Buda je takođe živeo kao vi. Ako ne u ovom životu, onda u nekim prethodnim životima. On je prošao kroz iste nevolje. Bio je glup kao vi, patio je kao vi, upinjao se kao vi. Tokom mnogo, mnogo života on je bio na istoj stazi. On zna sve muke, sva upinjanja, sukobe, patnje. On je svestan, više svestan nego vi, jer sada su svi prošli životi pred njegovim očima – ne samo njegov, nego vaši takođe. On je proživeo sve problem koje svako ljudsko biće može da doživi, stoga on zna. Ali on ih je nadišao, transcendirao, tako sada zna koji su uzroci, i takođe zna kako oni mogu biti prevaziđeni.
On će pomoći na svaki način da razumete da ste vi uzrok svojih patnji. Ovo je vrlo teško. Najteža je stvar razumeti da ‘Ja sam uzrok mojih patnji.’ Ovo pogađa duboko; čovek se oseća povređenim. Kad neko kaže da je neko drugi uzrok, vi osećate da je u redu. Ta osoba izgleda saosećajna. Ako on kaže: “Vi ste paćenik, žrtva, a drugi vas eksploatišu, drugi nanose štetu, drugi su nasilni,” vi se osećate dobro. Ali ova dobrota neće dugo trajati. To je trenutna uteha, a opasna, sa velikom cenom, jer pomaže vaš uzrok patnje.
Stoga, oni koji izgledaju saosećajni prema vama su vaši pravi neprijatelji, jer njihova naklonost pomaže vašem uzroku da bude ojačan. Pravi izvor patnje je ojačan. Vi osećate da ste u redu a ceo svet je pogrešan – patnja dolazi iz nečega drugog.
Ako odete kod Bude, kod jedne prosvetljene osobe, on je prinuđen da bude tvrd, jer će vas prisiliti da shvatite činjenicu da ste vi uzrok. Jednom kada počnete osećati da ste vi uzrok svog pakla, transformacija je već počela. Onog trenutka kada osetite ovo, pola posla je već urađeno. Već ste na stazi; već ste se pokrenuli. Velika promena je stigla kroz vas.
Pola patnji će iznenada nestati jednom kada razumete da ste vi uzrok, jer onda ne možete sarađivati sa njim. Onda nećete biti tako neuki da pomažete jačanje uzroka koji stvaraju patnje. Vaša saradnja će se prekinuti. Jadi će se još nastaviti za kratko samo zbog navike.
Jednom je Mula Nasrudin bio prisiljen da dođe na sud jer su ga našli opet pijanog na ulici. Sudija za prekršaje je rekao: “Nasrudine, sećam se da sam vas video tako mnogo puta radi istog prekršaja. Imate li neko objašnjenje za vaše uobičajeno pijanstvo? Nasrudin je rekao: “Naravno, imam objašnjenje za moje uobičajeno pijanstvo. Ovo je moje objašnjenje: uobičajena žeđ.”
Čak i ako postanete budni, uobičajeni obrazac će vas prisiliti za kratko da se krećete u istom pravcu. Ali to ne može trajati za dugo; energije više nema. To se može nastaviti kao mrtav obrazac, ali ubrzo to će uvenuti. To je potrebno svakog dana hraniti, to je potrebno svakog dana ojačavati. Vaša saradnja je neprekidno potrebna.
Jednom kada postanete svesni da ste vi uzrok vaših patnji, saradnja otpada. Dakle, sve što vam ja govorim jeste da vas učini spremnim za jednu činjenicu – da gde god da ste, šta god da ste, vi ste uzrok. Nemojte postati pesimistični oko toga, u ovome ima nade. Ako je neko drugi uzrok, onda ništa ne može da se učini.
Zato Mahavira negira postojanje Boga. Mahavaira kaže da nema Boga jer ako postoji Bog, onda ništa ne može biti učinjeno. Onda je on uzrok svega, onda šta mi možemo da učinimo? Onda smo nemoćni. On je svorio svet, on je stvorio i nas. Ako je on tvorac, onda samo on može da poništava. Ako smo mi u patnji, onda je on odgovoran i mi ne možemo ništa da učinimo.
Tako Mahavira kaže da ako ima Boga onda je čovek bespomoćan. On kaže: “Ja ne verujem u Boga.” Razlog nije filozofski, razlog je veoma psihološki. Razlog je takav da vi ne možete učiniti nikoga odgovornim za sebe. Bilo da Bog postoji ili ne, to nije pitanje.
Mahavira kaže: “Želim da razumete da ste vi uzrok šta god da ste.” A to daje veliku nadu. Ako ste vi uzrok, vi možete to promeniti. Ako vi stvarate pakao, vi možete stvoriti raj. Vi ste gospodar.
Stoga ne osećajte beznadežnost. Što više činite druge odgovornim za vaš život, više ste rob. Ako kažete: “Moja žena me čini ljutim” onda ste vi rob. Ako kažete da vam vaš muž stvara nevolju, onda ste rob. Čak i ako vam vaš muž zaista stvara nevolju, vi ste odabrali tog muža. Vi ste želeli tu nevolju, tu vrstu nevolje – to je vaš izbor. Ako vaša žena stvara pakao, vi ste izabrali tu ženu.
Neko je pitao Mulu Nasrudina: “Kako si upoznao svoju ženu? Ko te je predstavio?” On je rekao: “To se jednostavno dogodilo. Ne mogu kriviti nikoga.”
Niko ne može kriviti nikoga. A to nije samo dešavanje, to je izbor. Poseban tip muškarca bira poseban tip žene. No nije slučajno. A on je bira iz posebnih razloga. Ako ta žena umre, on će ponovo izabrati isti tip žene. Ako se razvede od te žene, opet će se oženiti istim tipom žene.
Možete nastaviti da menjate žene, ali dok se sam čovek ne promeni neće biti stvarne promene – samo imena se menjaju – jer taj čovek bira. On voli određeno lice, on voli poseban nos, on voli određene oči, on voli specifično ponašanje.
A to je kompleksna stvar. Ako volite poseban nos – jer nos nije samo nos. On nosi ljutnju, on nosi ego, on nosi tišinu, on nosi mir, on nosi mnogo stvari – ako želite naročit nos, vi možda volite osobu koja vas može prisiliti da budete ljuti. Egoistična osoba ima drugačiji tip nosa. Ona može biti lepa. Ona izgleda lepo samo zato što ste vi u potrazi za nekim ko može stvoriti pakao za vas. Pre ili kasnije stvari će uslediti. Možda nećete biti sposobni da ih povežete. Život je kompleksan, a vi ste tako mnogo upleteni u njemu da ne možete povezati stvari. Bićete sposobni da ih vidite samo kada ih nadiđete.
To je upravo slično kao da letite u avionu iznad Bombaja. Čitav Bombaj se pojavljuje, čitav obrazac. Ako živite u Bombaju i krećete se ulicama, ne možete videti ceo obrazac. Ceo Bombaj ne može videti onaj ko živi u Bombaju. To može videti samo onaj ko leti iznad. Onda se ceo model pojavljuje. Onda se stvari pokazuju u svome obrascu. Transcendencija označava odlaženje izvan ljudskih problema. Onda možete ući i videti.
Mnogo godina sam posmatrao mnoge osobe. Šta god da one rade, one nisu svesne šta rade. Ljudi postaju svesni samo kada dođu rezultati. Nastavljaju da bacaju seme u zemlju; nisu toga svesni. Tek kada dođu do žetve tada postaju svesni. Ne mogu da povežu da su izvor problema i da su žeteoci.
Jednom kada razumete da ste vi uzrok, pokrenuli ste se na stazi. Sada mnoge stvari postaju moguće. Sada možete učiniti nešto oko problema koji je vaš život. Možete ga promeniti. Samo promenom sebe vi ga možete promeniti.
Jedna žena je došla kod mene – pripada vrlo bogatoj familiji, vrlo dobroj porodici, kulturnoj, profinjenoj, obrazovanoj. Pitala me je: “Ako počnem da meditiram, da li će to na bilo koji način ometati moj odnos sa suprugom?” Sama je rekla, pre nego što sam odgovorio: “Mislim da to ne bi trebalo da bude smetnja jer ako postanem bolja, mirnija i zaljubljenija – kako to može narušiti naš odnos?”
Međutim, ja sam joj rekao: “Grešite. Odnos će bi narušen. Bilo da postanete dobri ili loši, to je nevažno. Vi se menjate, jedan partner se menja – odnos će biti poremećen. A ovo će postati čudo: ako vi postanete loši, odnos neće biti ometen tako mnogo. Ali ako postanete dobri i bolji, odnos će biti poljuljan, jer kada jedan partner pada dole i postaje loš, drugi se oseća bolje u poređenju sa njim. To nije povreda ega. Pre je to zadovoljavanje ega.”
Dakle, žena se oseća dobro ako muž počne da pije, jer sada ona postaje moralni propovednik. Sada ona dominira nad njim više. Sada kad god on uđe u kuću on ulazi kao kriminalac. Samo zato što on pije, sve što radi postaje pogrešno. Toliko je dovoljno, jer žena može uvek da iznese taj argument, bilo gde. Tako, sve je osuđeno. Međutim ako muž ili žena postanu meditativni, onda će biti još ozbiljnijih problema jer ego drugog će biti povređen – jedan postaje superiorniji, a drugi će pokušati na svaki način da ne dozvoli da se to dogodi. On će stvarati sve moguće nevolje. Čak i ako se to dogodi, on će pokušati da ne veruje u to, da se to dogodilo. On će kazati da se to još nije dogodilo. Nastaviće da govori: “Ti meditiraš godinama i ništa se nije dogodilo. Kakve koristi od toga? Beskorisno. Ti se još uvek ljutiš, još uvek činiš ovo i ono, ostaješ isti.” Drugi će pokušati da ubedi da se ništa ne događa. To mu je uteha.
Ako se zaista nešto dogodilo, ako se muž ili žena zaista promene, onda se ovaj odnos ne može nastaviti. To je nemoguće dok drugi nije takođe spreman na promenu. A da se postane spreman na promenu sebe vrlo je teško jer to povređuje ego. To znači šta god da ste, vi ste pogrešni. Samo je tada potreba za promenom prisutna. Dakle, niko nikada ne misli da on mora da se menja: “Ceo svet mora da se menja, ne ja. Ja sam u pravu, apsolutno ispravan, a čitav svet je pogrešan jer nije podoban meni.” Sav napor svih Buda je vrlo jednostavan: nastoji da vas učini svesnim da šta god da ste, vi ste uzrok.
Osho
