Znaš, potrebno je da odlučiš – šta to tačno želiš.
Mmm. Ne znam šta tačno želim – i nikad nijesam znala. Ne želim ništa, kad bolje razmislim.
Zapitaj se, duboko u sebi, uđi duboko u sebe.
Ne znam, stvarno. Ne želim ništa.
Patetična si.
Ti si lud.
Dođi ovamo.
Dođi ti.
Neću.
Dobro.
Zašto bi ljudi uopšte sve objašnjavali? Tražili razloge? To nam je kao neki ljudski usud.
Slažem se. Ali bi bilo čudno. Možda bi bilo dosadno. Zamisli, ništa ne objašnjavati, nijedan budilnik ne otvoriti. Čak – možda bi bilo neljudski.
Zašto? Posmatramo cvijet – zar nije dovoljno. Jedan pogled? O ne, mi želimo da uživamo objašnjavajući razne procese u tom cvijetu, pa sve te žilice, pa korijenje, pa sunce, pa prašenje!
Da saznamo kako živi, kako se hrani, kako umire. To je ljudski. Takvi smo.
Čak da ga pojedemo.
Napravimo salatu, izračunamo energiju koju dobijamo, kalorije, ugljene hidrate.
Kakvi smo mi ljudi predatori! Sve jedemo!
Kakve smo samo mi – životinje!
