Da se odbaci negativno nije potreban napor – samo razumevanje. Onda se javlja pravi problem; kako odbaciti pozitivno – jer je tako lepo. A za vas koji niste upoznali onostrano, transcendenciju, to je najviša sreća – tako ste srećni. Pogledajte par u ljubavi; pogledajte u njihove oči, način na koji hodaju s rukom u ruci; oni su srećni. Recite im da odbace taj pozitivan um, i oni će pomisliti: “jeste li ludi?” Oni su to čekali i sada se to dogodilo. A onda dođe Buda i kaže: “Ostavite to.”
Kada neko uspeva da postiže sve više i više na lestvici uspeha, recite mu da odbaci to.
U njegovim očima to je jedina njegova svrha. Čak i ako pomisli da ostavi to, zna da će pasti u nevolju.
Jer gde ćete se kretati od pozitivnog – znate samo dve mogućnosti: pozitivnu ili negativnu. Ako odbacite pozitivno, krećete se prema negativnom. Zbog toga negativno mora biti ostavljeno prvo, tako da nema ničega da se kreće prema negativnom. Inače, ako odbacite pozitivno, odmah negativno ulazi. Ako niste srećni, onda kakvi ćete biti – nesrećni? Ako niste smireni, kakvi ćete biti – brbljivi? Stoga, odbacite negativno prvo, tako je alternativa zatvorena – ne možete se kretati tim putem. Inače energija ima uobičajeni tok kretanja od pozitivnog prema negativnom, od negativnog prema pozitivnom. Ako postoji negativno, onda postoji svaka mogućnost da onog momenta kada odbacite pozitivno vi postanete negativni.
Kada niste srećni, bićete nesrećni. Vi ne znate da takođe postoji i treća mogućnost.
Treća mogućnost se samo otvara kada je negativno ostavljeno, a onda odbačeno i pozitivno.
Za momenat će biti zastoj. Energija se ne može kretati nigde, ne znajući gde da se kreće.
Negativna vrata su zatvorena, pozitivna su zatvorena. Vi ćete biti za momenat… a taj momenat će izgledati kao večnost. Izgledaće vrlo, vrlo dug – bez kraja. Za momenat vi ćete biti baš u sredini, ne znajući šta da radite, gde da idete. Ovaj momenat će izgledati kao ludilo. Niste ni pozitivni niti negativni, onda gde ste? Kakav je vaš identitet? Vaš identitet, reputacija i forma odbacuju se s pozitivnim i negativnim. Iznenada niste niko koga možete prepoznati – samo energija, fenomen. I ne možete reći kako se osećate.
Nema osećanja. Ako to možete tolerisati, podneti ovaj momenat, to je najveće žrtvovanje, najveća tapascharya, a čitava joga vas priprema za taj momenat. Inače tendencija će biti da odete negde, ali nemojte ostati u ovom vakumu. Budite pozitivni, budite negativni, ali ne ostajte o ovom vakumu. Vi ste ništa, kao da iščezavate. Ambis se otvorio, a vi padate u njega.
U tom momentu potreban je majstor koji će reći: “Čekaj! Ne plaši se, ja sam ovde.” To je samo laž, ali vam je potrebna. Nikoga nema. Čak ni majstor ne može biti tu jer majstor nestaje kada se vaš um okonča. Sada ste apsolutno sami, ali da se bude sam tako je strašno, tako slično smrti, da je potreban neko ko će vam uliti hrabrost. Jer je to pitanje samo jednog momenta i laž pomaže.
A ja ću vam reći, sve Bude su bili lažovi upravo zbog saosećanja prema vama. Majstor kaže: “Ja sam ovde. Ne brini; idi napred.” Vi zadobijate poverenje, načinite skok. U pitanju je samo momenat, i sve zavisi od toga. Čitava egzistencija zavisi od toga; tačka ukrštanja, tačka ključanja. Ako načinite korak, zauvek ste izgubljeni za um. Neće biti pozitivnog, nema opet negativnog.
Možete biti zaplašeni. Možete se vratiti natrag i ući u negativno ili u pozitivno koje je prijatno, udobno, blisko. Vi ste ulazili u nepoznato; to je problem. Prvo problem je kako odbaciti negativno – nužno je zrelo razumevanje – a koje je najlakše, a vi niste učinili čak ni to.
Onda je problem kako ostaviti pozitivno koje je tako lepo i pruža vam takvu sreću. Ali ako odbacite negativno, ako postanete toliko zreli, imaćete drugo razumevanje, drugi preobražaj, u kome se može uvideti da ako ne odbacite pozitivno, negativno će se vratiti natrag.
Pozitivno onda gubi svu svoju pozitivnost. Bilo je pozitivno samo u poređenju s negativnim. Jednom kada se negativno odbaci, čak i pozitivno postaje negativno jer sada možete videti da je sva sreća trenutna. A kada se taj trenutak izgubi, gde ćete biti? Negativno će ući opet.
Pre nego što negativno uđe, odbacite ga. Pakao uvek dolazi kroz nebo ili raj. Nebo je samo kapija; pakao je stvarnost iza nje. Kroz nebo i obećanje raja vi ulazite u pakao. Pakao je stvarno mesto; nebo je samo kapija. Pre ili kasnije – kako možete zauvek ostati na kapiji?
Morate ući. Gde ćete otići od pozitivnog?
Jednom kada se negativno ostavi, možete videti da je pozitivno samo drugi aspekt negativnog – nije zaista suprotan, nije protivan, već zavera. Oni su oboje u zaveri; oni su zajedno. Kada dođe do ovog razumevanja, pozitivno postaje negativno, vi to možete odbaciti.
Zapravo, nije dobro da se kaže da vi to možete ostaviti. To se takođe odbacuje. To je takođe postalo negativno. Onda vi znate da u ovom životu nema ničega sličnog sreći. Sreća je trik nesreće, da bi takođe ušla unutra. To je isto kao odnos jajeta i kokoške. Šta je koška? To je put jajeta da se vrati natrag. A šta je jaje? To je put kokoške da se vrati natrag. Pozitivno i negativno nisu prave suprotnosti. Oni su kao kokoška i jaje, majka i dete. Oni pomažu jedno drugo i dolaze jedno od drugog. Ali ovo razumevanje je moguće samo kada se negativno odbaci. Onda odbacujete pozitivno takođe. Tada možete ostati u tom prolaznom momentu, koji je najveći trenutak u egzistenciji. Nikada nećete osećati da je drugi trenutak tako dug – kao da prolaze godine, jer vakuum… Vi gubite svaku vezu, čitava prošlost i budućnost iznenada se prazne, ne znajući gde ste, ni šta se događa.
Ovo je trenutak ludosti. Ako pokušate da se vratite iz ovog trenutka, ostaćete uvek ludi. Mnogi ljudi polude kroz meditaciju. Od tog momenta oni padaju natrag, a sada ne postoji ništa u šta bi se nazad palo jer negativno i pozitivno su odbačeni. Oni više ne postoje; kuća više nije tu. Jednom kada ostavite kuću ona iščezava. To zavisi od vas; to nije odvojen entitet.
Um nije odvojen entitet. On zavisi od vas. Jednom kada ga ostavite, više nije tu. Ne možete se vratiti natrag, pasti nazad na to. To je stanje ludosti. Niste postigli transcendentno, a vratili ste se natrag i tražite um – on više nije tu; kuća je iščezla.
Da se bude u tom stanju jeste vrlo, vrlo bolno. Prava patnja se po prvi put dešava.
Otuda, majstor – potreba za majstorem, koji vam neće dozvoliti da se vratite natrag, ko će vas prisiliti da idete napred, jer jednom kada se okrenete natrag, ko će vas prinuditi da idete napred, jer kada se jednom okrenete natrag biće potreban veliki napor da se opet vratite na to mesto. Možda ćete propustiti to za mnogo života jer sada nema uma da bi to čak razumeo.
U sufizmu to stanje se naziva stanje masti – stanje ludog čoveka, božanskog ludaka. To stanje je zaista teško razumeti jer čovek jeste i nije – oboje. On se i smeje i plače, izgubio je svaku orijentaciju. Ne zna šta je plakanje, a šta je smejanje. Imali li u tome ikakve kontradikcije? On udara sebe i uživa, slavi udarajući sebe. On ne zna šta radi, da li je to štetno ili nije. Postaje potpuno zavisan, postaje kao malo dete; o njemu se mora starati.
Ako neko uđe u meditaciju bez majstora, rezultat može da bude takav. S majstorem, majstor će biti barijera. On će stajati iza vas i neće vam dopustiti da idete natrag. On će postati stena. I ne nalazeći način da idete natrag, moraćete da skočite. Niko ne može to preduzeti za vas. Niko u tom momentu ne može biti s vama. Ali jednom kada načinite taj skok morate transcendirati sve dualnosti. Negativno, pozitivno, oboje nestaju – a to je prosvetljenje.
Ja govorim o pozitivnom tako da možete odbaciti negativno. Jednom kada ostavite negativno vi ste uhvaćeni u klopku. Onda pozitivno mora da bude odbačeno. Svaki korak dovodi do drugog, na takav način da, ako načinite prvi korak, drugi će nužno doći. To je lanac. Zapravo, samo prvi treba preduzeti. Onda sve drugo sledi. Prvi je poslednji, ako razumete.
Početak je kraj, alfa je omega.
Osho
