Poglavlje 10
ALFA JE OMEGA
Izlaganje 10. januara 1975. u Buddha dvorani.
Prvo pitanje:
Da li pozitivne misli donose sreću, kao, na primer, želja za prosvetljenjem?
To je preveliko traženje od pozitivnih misli jer prosvetljenje je izvan dualnosti; ono nije ni negativno niti pozitivno. Kada se oba polariteta napuste, ono se dešava. S pozitivnim mislima mnoge stvari su moguće – ne prosvetljenje.
Možete biti srećni, ali ne blaženi. Sreća dolazi i odlazi; suprotno uvek postoji s njom. Kada ste srećni, upravo pored sreće nesreća čeka svoje vlastito vreme. Po pravilu čeka na red. Kada ste ljubazni ili puni ljubavi, to je pozitivno; mržnja čeka svoje vlastito vreme. Pozitivno ne može otići izvan dualnosti. To je dobro sve dotle dok ide, ali previše je tražiti prosvetljenje od toga. Nikada ne očekujte to. Negativno mora da bude ostavljeno da bi se dostiglo pozitivno. Pozitivno mora takođe da bude ostavljeno da bi postiglo ono izvan.
Prvo ostavite negativno, onda odbacite pozitivno; tada ništa ne preostaje. To nepostojanje je prosvetljenje; onda više ne postoji um.
Um je ili pozitivan ili negativan; srećan ili nesrećan; ljubazan ili gnusan; ljut ili saosećajan; dan i noć; rođenje i smrt – sve pripada umu. Ali vi ne pripadate umu. Vi ste izvan njega – okruženi ste umom, ali izvan njega.
Prosvetljenje ne nastaje od uma. Ono nastaje od vas. Realizacija da “ja nisam um” jeste prosvetljenje. Ako ostajete negativni, ostajete u delu doline uma. Ako ste pozitivni vi dostižete deo vrha uma. Ali nijedno ne transcendira mentalnu ravan vašeg bića, sam um; odbacite oboje.
Teško je ostaviti pozitivno. Lako je odbaciti negativno jer negativno vam daje patnju. To je pakao; vi to možete ostaviti. Ali pogledajte u nesreću; niste čak ni nju ostavili. Prianjate uz negativno takođe. Čvrsto se držite uz bedu kao da je blago. Lepite se uz nesreću samo zato jer je postala stara navika, a vama treba nešto da se privežete. Ne nalazeći ništa, vi se držite vašeg pakla. Ali zapamtite, da se ostavi negativno lako je, ma koliko da izgleda teško. U poređenju s pozitivnim to je vrlo lako, jer je to patnja.
Da se ostavi pozitivno znači da se odbaci sreća; da se odbaci pozitivno znači da se odbaci sve što izgleda kao cveće, sve što je lepo. Negativno je ružno, pozitivno je lepo.
Negativno je smrt, pozitivno je život. Ali ako možete ostaviti negativno… dakle načinite prvi korak. Prvo osetite patnju, koliko patnje vam je dalo negativno. Samo posmatrajte kako patnja nastaje iz toga; posmatrajte samo i osećajte. Samo osećanje da negativno stvara patnju postaće odbacivanje.
Ali um ima vrlo lukav trik. Kad god patite, uvek kaže da je neko drugi odgovoran.
Budite oprezni, jer ako ste žrtva ovog trika onda negativno se nikada ne može odbaciti. Na taj način negativno sebe skriva. Vi ste ljuti. Um kaže neko vas je uvredio i zbog toga ste ljuti – to nije ispravno. Neko vas je možda uvredio, ali to je samo jedan izgovor. Vi već očekujete da budete ljuti. Ljutnja se akumulirala u vama, inače neko bi bio uvređen – ne bi bilo ljutnje.
Uvreda može da postane vidljivi uzrok toga, ali to stvarno nije uzrok. Vi ključate unutra. Zapravo, osoba koja vas grdi pomaže vam. Pomaže vam da iznesete svoj nemir van i da se okonča s tim. Vi ste u tako lošoj formi da vam čak i uvreda pomaže. Neprijatelj vam pomaže jer pomaže da iznesete sve negativnosti van. Barem ste rasterećeni za sada. Um uvek ima ovaj trik da skrene vašu svest prema drugom. Čim nešto ide pogrešno vi započinjete da tražite ko je to uradio. U tom traženju ne uspevate, a stvarni krivac se skriva u pozadini.
Načinite to apsolutnim zakonom da kad god je nešto pogrešno, odmah zatvorite oči i potražite pravog krivca. A moći ćete to da vidite jer je to istina. To je realnost. Istina je da vi akumulirate ljutnju; zbog toga postajete srditi. Istina je da vi akumulirate mržnju; zbog toga osećate neprijateljstvo. Drugi nije pravi uzrok. Na sanskritu oni imaju dva izraza. Jedan izraz je karan – pravi uzrok, a drugi izraz je nimitta – nestvarni uzrok. A nimitta, nestvarni uzrok koji izgleda kao uzrok, ali nije uzrok, obmanjuje vas. Obmanjivao vas je za mnogo, mnogo života.
Odmah zatvorite oči i idite gde god osećate da se nešto jadno dešava, jer to je pravi momenat da uhvatite krivca na samom delu. Inače nećete moći da ga uhvatite. Kada ljutnja iščezne, vi ćete zatvoriti svoje oči. Ničega nećete naći tamo. U užarenoj, plahovitoj situaciji, ne propustite glavnu stvar. Načinite to meditacijom.
Ako počnete osećati da nije potrebna nikakva metoda za odbacivanje negativnog…
Negativno je tako gadno, to je takva bolest – neverovatno je kako to nosite. Odbacivanje nije ništa; nošenje je zapanjujuće. To je zbunilo sve Bude – kako nosite i zašto nosite sve svoje bolesti tako ljubazno? Tako ste pažljivi s njima; štitite sve što je pogrešno. Zaštićene, puštaju sve dublje i dublje korenje u vama.
Shvativši jednom da je to moja vlastita negativnost koja stvara problem, to otpada samo od sebe. A onda ima lepote, kada negativan um otpadne sam od sebe. Ako pokušavate da ga odbacite, on će prianjati; jer sam napor da se to odbaci pokazuje da vaše razumevanje nije sazrelo. Svako odricanje je nezrelost; niste zreli za to. Zbog toga je potreban napor da se to odbaci. Ja nosim smeće; treba li mi ikakav napor da ga odbacim, izuzev razumevanja da je to smeće? Ako mi treba neki napor da to odbacim, to znači da dodajem mom razumevanju napor. Samo razumevanje nije dovoljno – zbog toga je potreban napor.
Svi oni koji su znali kažu da je napor potreban jer vi nemate razumevanje. To može biti neko intelektualno znanje, ali zaista niste osetili situaciju, inače jednostavno biste je odbacili. Ako zmija gmiže stazom, vi jednostavno skočite. Nema napora u skoku. Vi ne odlučujete da skočite; ne stvarate u sebi logičan zaključak: “Evo zmije, a kad god ima zmije postoji opasnost; stoga moram skočiti.” Vi ne stvarate logičan zaključak korak po korak. Čak i Aristotel bi skočio. Kasnije on može načiniti logičan zaključak, ali baš sada, kada je tu zmija, zmija ne mari za vašu logiku, a čitava situacija je tako opasna… samo razumevanje te situacije dovoljno je opasno.
