Anatomija Fenomena

Devojke niotkuda [Tema: Bukovski]

Devojke niotkuda
dolazile su i
sedele kod mene i
pile i pušile
sa mnom i
išle u moj krevet
kao dečje lutke
nestvarno

ponekad
je bilo
iskrica
čudesne magije

ali
uglavnom
ni sa čim nisu bile
povezane

nebom
zemljom
morem
glasom
smehom
ili
srećom

samo su
terale dalje

imale su nešto
hrabrosti
ali premalo
nežnosti

uvek sam se
osećao bolje
kad bi otišle
i nije mi
bilo jasno
zašto se
vraćaju

uvek sa
istom pričom
da su iskorišćene
što je možda
bilo
istina

ali
ponekad su
bile zamorne
tokom dugih
noći
njihovog psovanja i
ogorčenih
smušenih
govora
dok im je kosa
padala
preko lica

devojke niotkuda
imale su
mnogo toga
da kažu.

ponekad
bih našao
da je sve to
(i one)
dovoljno zanimljivo

dok mi
objašnjavaju
u zanosu

klateći
dugim nogama sa
šiljastim
štiklama.

pa ipak
uvek su donosile
nevolju
na ovaj ili
onaj način
pogotovo ako bih
počeo
previše da se
zagrevam
za njih.

tada
bi znale
šta da
urade

i to bi
radile.

 

Iz zbirke: War all the time – Poems 1981-1984
Prevod: Flavio Rigonat

Ostavite komentar: