6. mart 1975. popodne u Buddha dvorani
Prvo pitanje:
Kada govorite o Patanjđaliju, osećam da je to staza za mene. Kada govorite o zenu, onda je zen staza za mene. Kada govorite o tantri, onda je tantra za mene. Kako ću znati koja je staza za mene?
To je vrlo jednostavno – ako govorim o Patanjđaliju i vi osećate da je to staza za vas, a kada govorim o zenu, osećate da je zen staza za vas, i kada govorim o tantri, osećate: “Tantra je staza za mene”, onda problem ne postoji – ja sam staza za vas!
Drugo pitanje:
Da li je bitno za tragaoca da prođe kroz sve stupnjeve samadhija? Može li prisustvo majstora pomoći da ga odbaci kroz te stupnjeve?
Ne, to nije bitno. Patanjđali je opisao sve stupnjeve jer su svi mogući, ali nisu bitni.
Možete zaobići mnoge. Možete čak ići od prvog koraka do poslednjeg, cela staza između jednostavno može biti zaobiđena. To zavisi od vas, vaše snage, vašeg vatrenog traganja, vašeg potpunog angažovanja. Brzina zavisi od vas. Zbog toga je moguće postići iznenadno prosvetljenje. Ceo postepen proces može biti odbačen. Upravo ovog trenutka možete postati prosvetljeni. To je moguće, ali to zavisi od toga koliko je intenzivno vaše traganje, koliko ste u tome. Ako je samo deo vas u tome, onda ćete i doseći samo deo, jedan korak. Ako je polovina vas u tome, onda ćete odmah dostići pola puta, i tamo ćete se zaglaviti. Ali ako je vaše totalno biće u tome, a vi ne uskraćujete ništa, jednostavno dozvoljavate da se čitava ta stvar dogodi upravo sada, odmah se to može dogoditi. Vreme nije potrebno.
Vreme je potrebno jer je vaš napor delimičan, fragmentaran; vi radite to polovično.
Radite to, a takođe i ne radite. Krećete se jedan korak napred, a istovremeno jedan korak nazad. Desnom rukom nešto uradite, a levom rukom poništite. Onda će biti mnogo, mnogo stupnjeva, više nego što Patanjđali može da opiše. On je opisao sve moguće stupnjeve. Mnogi mogu biti odbačeni, sve može biti odbačeno – cela staza može da se odbaci ako unesete čitavo svoje biće u svoj napor.
Može biti od ogromne pomoći da se bude blizu majstora, ali to takođe zavisi od vas.
Možete živeti fizički pored majstora, a možete da ne budete uopšte blizu njega, jer da se bude s majstorom nije pitanje fizičke blizine; to je pitanje koliko ste otvoreni prema njemu, koliko imate poverenja, kolika je vaša ljubav prema njemu. Ako ste zaista bliski, to znači da imate poverenje i ljubav, onda nema druge bliskosti. To nije pitanje prostora, to je pitanje ljubavi.
Ako ste zaista bliski majstoru, sve staze, sve metode mogu da se odbace jer bivajući bliski majstoru to je najviša metoda. Ništa ne postoji slično tome. Ništa se s tim ne može uporediti.
Onda jednostavno možete zaboraviti sve metode, sve Patanjđalije; jednostavno možete zaboraviti na njih sve. Bivajući bliski majstoru i dozvoljavajući mu da uđe u vaše biće, postajete upravo prijemljivi, ne birate sa svoje strane, već ste otvoreni; onda je u tom trenutku moguć fenomen.
Želeo bih da vas podsetim da sve metode koje postoje u svetu, mnogi ljudi nisu dostigli. Veliki broj ljudi ih je dostigao kroz prisustvo pored majstora – to je najveća tehnika.
Ali na kraju, sve zavisi od vas.
To je problem, to je srž problema; to ne zavisi od mene. Inače vi biste se već predali; onda ne bi bilo problema. Jedan Buda bi bio dovoljan, i on bi vam dao sve, jer on ima beskonačno u svojim rukama; to ne možete iscrpsti. On može nastavljati da daje i daje, i uvek je spreman da daje, jer što više daje više dobija. Što više deli, više se nepoznatih izvora otvara, nepoznate struje započinju da teku prema njemu. Jedan Buda bi dao prosvetljenje svim bićima, ako bi to zavisilo od majstora. To ne zavisi. U vašem neznanju, u vašem egoističnom stanju uma, u vašem isključivom, utamničenom biću, vi ćete odbaciti to čak i ako bi Buda želeo da vam dâ. Dok ne želite to, odbacivaćete; ne može vam se dati protiv vas. Morate primiti to, to morate primiti vrlo svesno; budno i svesno. Samo u dubokoj svesti i dubokoj prijemčivosti to se može primiti.
Bivajući blizak sa majstorom, blizak u ljubavi i poverenju, i dozvoljavajući majstoru da čini sve što bi on poželeo da učini, bez vašeg vlastitog izbora, onda nema potrebe da činite ništa. Ali onda, ne očekujte; onda nemojte čak ni u najdubljem delu svog uma zahtevati ni tražiti, jer će samo očekivanje i traženje biti barijera. Onda vi jednostavno čekajte. Čak i ako će se to dogoditi posle mnogo, mnogo života, čak i ako morate čekati večno, čekajte. Ovo čekanje ne treba da bude tužno, potišteno čekanje. Treba da bude slavljeničko čekanje; treba da bude veselo; to treba da bude ispunjeno radošću.
Dakle, tako stoje stvari; onda možete postati bliži i bliži, i iznenada dolazi dan kada plamen majstora i plamen vašeg bića postaju jedno. Odjednom nastaje skok; više nema vas, a nema ni majstora. U tom jedinstvu, sve što vam majstor može dati, on vam je dao. Izlio je sebe u vas.
Stoga tragaocu nije važno da prođe kroz sve stadijume samadhija. To postaje bitno samo zato što niste dovoljno tragalac… Onda ima mnogo stadijuma. Ako ste zaista jaki, iskreni, autentični, ako ste spremni da umrete baš ovog momenta, to se može dogoditi.
Osho
