Atrakcije
Neki klaviri, uspravni kao „I“, drugi s repovima kao u životinja iz vremena Postanja; violine od gumiranog papira, bubnjevi od krokodilske kože; čudovišne harfe, sa posebnim toboganima za „glisanda“. Oboe… Retko se može videti nekoliko svirača na jednom instrumentu, kao što je na klaviru uobičajeno: nema komada pisanih za obou na četiri obraza, ako mogu tako da se izrazim.
*
Iz daljine, taj instrument izgleda kao mornarički durbin, potpuno prekriven algama.
*
Cefalofoni
2 flaute s klipom (Fis-dur)
1 alto šinjel (C-dur)
1 kvaka za vrata (E-dur)
2 klarineta s klizačem (Ges-dur)
1 sifon u C-duru
3 trombona s klavijaturom (Des-dur)
1 kožni kontrabas (C-dur)
Hromatsko korito u h-molu
Instrumenti iz divne porodice cefalofona55, sa rasponom od trideset oktava, potpuno neupotrebljivi.
Neki amater iz Beča je 1875. pokušao da svira na sifonu u C-duru; tokom izvođenja, instrument se raspao, polomio mu kičmu i potpuno ga skalpirao. Od tada se niko nije usudio da iskoristi moćni resurs cefalofona, a država je morala da zabrani učenje tih instrumenata u lokalnim školama.
Nick Cudworth, „The Marvellous Family of Cephalophones“, 10. VI 1977 – 3. VII 1977.
Nedostaju flauta s klipom i kvaka za vrata u E-duru.
*
„Gvenon [majmun] pijanista“
„Violončelista s dve glave“
„Pevačica s dugačkim noktima“
„Najmršaviji flautista na svetu“
*
Pratite muzički progres
Naših 100.000 kvarteta
s mikroskopskim kontrabasovima od čelika,
s polovnim intervalima na sniženju.
Amateri koji žele da vežbaju komponovanje pronaći će kod nas na sedmom spratu iznad mezazina providne kvarte
povećane kvinte
(za dodatnih 50 santima)
*
Specijalisti za pogrebne marševe.
Rekvijemi, mise za balove.
Naša firma obavlja sve harmonske popravke.
Brza transformacija simfonija, kvarteta, itd., itd.
Ozbiljna muzika kao zabava.
Najteži komadi aranžirani za jedan prst.
Vokalne melodije aranžirane za dva klavira.
Nema više nedokučivih kompozicija.
Uzvišenost za mase.
Sonate redukovane, reharmonizovane.
Naša muzika je garantovano izvodiva.
*
Naši komadi garantovano nemaju kvinte i oktave.
Mala lutijerska radionica [za izradu ili popravku instrumenata].
Naša kuća bavi se harmonskim popravkama.
Naši kompozitori koriste samo stare harmonije dokazane dugom upotrebom.
Po najnovijem ukusu.
Sve naše moderne muzičke komade returširali su su naši zaposleni.
Specijalizovani smo za prepravku muzike.
Naš poslovni princip: napraviti nešto novo od nečeg starog.
*
Obaveštavamo klijente da smo upravo nabavili veliki izbor simfonija. Te simfonije, prerađene i ispravljene u našim radionicama, biće prilagođene tako da odgovaraju potrebama naše uvažene klijentele. Spremna da zadovolji svakoga, naša kuća prima sve vrste porudžbina i odmah odgovara na njih.
— Jednu simfoniju? Izvolite, madam.
— Ta ne zvuči baš zabavno.
— Možemo vam je isporučiti aranžiranu kao valcer, sa rečima. Svira se po svim kafeima.
*
— Šta kažete za ovu povećanu sekundu? A za ovu malecnu umanjenu septimu?
— Pogledajte ovu lepu malu sekstu, zar nije ljupka?
— Šta mislite o ovoj maloj, providnoj kvarti ?
Neobjavljeni rukopisi, približno iz perioda 1899–1917, Écrits, 186–189.
Materijal (ideja) i izrada (krojenje)
Izrada je često bolja od materijala.
Imati osećaj za harmoniju znači imati osećaj za ton.
Ozbiljno ispitivanje melodije za učenika će uvek predstavljati odličnu vežbu iz harmonije.
Melodija nema svoju harmoniju, kao što ni pejzaž nema svoju boju. Harmonska situacija melodije je sićušna zato što je melodija izraz unutar izražavanja.
Upamtite da je melodija ideja, nacrt; da je ona forma i materijal dela. Harmonija je osvetljenje, ekspozicija objekta, njegov odraz.
*
U kompoziciji, delovi, između sebe, više nemaju „školske“ odnose. „Škola“ ima samo gimnastički cilj, ništa više; kompozicija ima estetsku svrhu, gde samo ukus igra ulogu.
Nemojmo mešati te stvari: poznavanje gramatike ne podrazumeva poznavanje književnosti; gramatika se može koristiti ili gurnuti u stranu, kako se piscu prohte i na njegovu odgovornost.
Muzička gramatika je samo gramatika.
Umeće nekog umetnika ne možemo kritikovati kao da ono čini neki sistem. Ako su forma i pisanje novi, imamo i novo umeće.
Govoriti o „umeću“ zahteva veliku pažnju i – u svakom slučaju – veliko znanje.
Ko poseduje takvo znanje? Greška‼!
Do toga dolazi zato što mnogim umetnicima nedostaju ne samo opšte ideje, nego čak i posebne ideje.
Veliki majstori briljiraju kroz svoje ideje, a njihovo umeće je samo sredstvo koje služi cilju, i ništa više. Njihove ideje su ono što ostaje.
To je razlog zašto je ono što rade uvek dobro i zašto nam izgleda prirodno.
Bahovo umeće nije vežba iz kontrapunkta. U vežbi, umeće se može pokazati manjkavim; u kompoziciji je savršeno.
Ko je utvrdio istine koje vladaju umetnošću? Ko?
Veliki majstori? Oni nisu polagali pravo na to i nepravedno im je pripisivati takvu moć. Svako je mogao da se požali na zanatske stvari. Pogledajmo Rodena, Manea, Debisija, itd. Veliki majstori se ne biraju među žandarmima, nadzornicima i drugim sudijama za prekršaje.
*
Budimo umetnici, a da to i ne pokušavamo.
Ideja može i bez umetnosti.
Budimo oprezni prema umetnosti: to je često samo virtuoznost.
„La Matière (Idée) et la Main-d’OEuvre (Couture)“, napisano na unutrašnjim koricama radne
sveske za Mort de Socrate, 1917, BN 9611. Écrits, 1977, 48–49. U napomenama za nemačko izdanje (Schriften, 1988, 470) u naslovu ovog teksta Volta umesto „(Couture)“ piše „(Écriture)“, kao navodno bliže Satijevom kaligrafskom rukopisu, u tom delu nejasnom. Nezavisno od nje, i koju godinu ranije u odnosu na Écrits, Nigel Wilkins takođe to čita kao „(écriture)“, u članku „The Writings of Erik Satie: Miscellaneous Fragments“, Music & Letters, Vol. 56, No. 3–4, 1975,
301. Pošto smo naveli i tu mogućnost, ostajemo pri ovoj „krojačkoj“ frazi.
Muzički duh
Dame,
mlade dame,
gospodo,
Budući da treba da vam govorim o muzici – ogromnoj temi za kratko predavanje – ozbiljno ću ograničiti svoje izlaganje i zadovoljiti se time da vam kažem ponešto o muzičarima i, nadasve, o muzičkom duhu.
*
Muzičar se regrutuje u svakom miljeu; on može doći iz svake društvene klase…
Muzička nastava je kao i svaka druga nastava. Pružaju je učitelji… i primaju učenici – manje ili više dobri (što važi i za učitelje, ako ćemo pravo…).
Posle nekoliko godina učenik postaje ono što se obično naziva „umetnik“ i otiskuje se u svet… i kroz njega.
Dotle je sve u redu.
*
Šta, ukratko, taj novajlija zna?
On zna:
harmoniju,
kontrapunkt,
instrumentaciju,
orkestraciju,
melodija nema više tajni za njega… kao ni
ritam
zvuk,
dinamizam,
tonalitet (i atonalni sistem)…
On neguje mudrost… Maštovit je…
Ima povećanu dozu samoporicanja i spreman je na veliki žrtve… ogromne žrtve, usuđujem se da kažem… Njegovo strpljenje je izuzetno…
Rečju, spreman je za borbu… I boriće se istrajno…
*
Imajte na umu da sve te stvari znaju i kritičari… Zato što kritičari, naravno, znaju sve… i poseduju sve druge kvalitete.
Pogledajte samo gospodu Vijermoza, Lalua, Šlecera [Boris de Schlözer]… da… oni znaju sve!
(Ili makar pretpostavljam…)
Nemojte, molim vas, pomisliti da vam ovo govorim s nekim agresivnim namerama…
Samo iznosim neka zapažanja, koja ni na koji način neće narušiti reputaciju tih istaknutih i poštovanih kritičara – koje i sam poštujem…
Previše sam slobodoumnog duha da ne bih tolerisao mišljenje drugih – čak i kada mi se suprotstavljaju kao zakleti, iako pomalo nepošteni neprijatelji…
Nikoga ne napadam, niti veličam… Danas se čak odričem i ironije, koja mi je inače svojstvena…
Obraćam vam se kao prijatelj – stari prijatelj, naravno…
*
Ali nije dovoljno biti muzičar – ili izgledati kao muzičar – morate imati i taj duh…
Taj duh je kao i svaki drugi duh; on je brat književnog duha, slikarskog duha, naučnog duha…i još nekoliko duhova – sve jedan duhovniji od drugog …
Samo oni koje je prožeo taj duh mogu se nadati da će dosegnuti određene vrhunce misli…određene vrhunce spekulacije…
Znajte, dragi prijatelji, da je duh specifičan za svaku umetnost ono što umetniku daje hrabrost neophodnu da izdrži žestinu borbe…
Zato što je, u umetnosti, sve u borbi… mnogim borbama, neprekidnim, nemilosrdnim… I iznad svega beskompromisnim.
Kapitulacija će uvek biti znak slabosti – ako ne i kukavičluka…
*
Videćemo, dakle, da većina kritičara – u muzici, kao i u bilo kojoj drugoj umetnosti – nema „duh“ stvari kojom se bave…
Zato se njihovo gledište tako često razlikuje od gledišta autora o kome sude…
Imajte u vidu da ni na koji način ne dovodim u pitanje njihove dobre namere, zato što ovdemislim samo na ozbiljne kritičare… Ostali me ne zanimaju dovoljno da bih se bavio njima…
Neka stoga ne vide nikakvu zlu nameru u mojim rečima; oni ni na koji način nisu predmet moje omalovažavajuće pažnje… Neka ih Bog čuva, blagoslovi, ispuni srećom – ako hoće…
*
U intelektualnim stvarima, treba voditi računa o posebnim konvencijama.
Ako želimo da budemo u pravu – zaista u pravu – moramo za početak biti razumni, veoma razumni (imajte u vidu da ovde ne izgovaram pleonazam); štaviše, moramo biti u pravu bez sujete, bez buke, bez ponosa… Biti u pravu ne donosi nikakve privilegije… Često samo izaziva nevolje…
Čovek koji je u pravu – po pravilu – ima prilično slab vid, čak i s naočarima… Na njemu je da toga bude svestan, a ne da teži nečemu drugom, osim da bude u pravu – ako mu je već stalo do toga…
Ali neko ko želi da sačuva lični spokoj, postaraće se da nikada ne bude u pravu… i to apsolutno – i više od toga…
Onda će biti siguran da ga čekaju srećni dani; umreće obasut počastima i u blagostanju; možda će imati i mnogo dece – zakonite, prirodno – ili natprirodno…
*
Bavljenje nekom umetnošću nalaže nam da živimo u najapsolutnijem odricanju…
Nisam šale radi u ovom govoru malopre spomenuo žrtvovanje…
Muzika traži mnogo od onih koji žele da joj služe. To sam ovde hteo da vam dočaram…
Pravi muzičar mora biti podređen svojoj muzici; mora se postaviti iznad ljudske bede; svoju hrabrost mora crpeti iz sebe – i samo iz sebe…
Erik Sati
55 Céphalophones: izmišljeni instrumenti, koji postoje samo „u glavi“. Sati se poigrava rečju céphalopodes (cephalopoda, glavnonošci; hobotnice, sipe, itd.), a pošto „céphalée“ na francuskom znači i „glavobolja“, to se može prevesti i kao „glavobolni instrumenti“
