Četvrto pitanje
Mnogi ljudi se osećaju sasvim beznadežno oko ljubavi, postoji li neki drugi način da se dostigne molitva?
Ne, ako se osećate sasvim beznadežno u pogledu ljubavi, treba da se osećate apsolutno beznadežno oko molitve, jer molitva nije ništa drugo nego sama suština ljubavi. Ljubav je kao cvet, a molitva je kao miris. Ako ne možete dobiti cvet, kako možete dospeti do mirisa? Niko ne može mimoići ljubav. I niko ne treba da pokuša, jer ga tu čeka neuspeh i ništa drugo.
Zašto ste beznadežni što se tiče ljubavi? Isti problem će doći s molitvom jer molitva znači ljubav s celinom, kosmosom. Stoga uđite dublje u problem ljubavi, i rešite ga pre nego što mislite o molitvi. Inače vaša molitva će biti lažna; to će biti obmana. Naravno, samo ste vi obmanuti, niko drugi. Nema Boga koji sluša vašu molitvu. Dok vaša molitva nije ljubav, celina će ostati gluva. Ona se ne može otvoriti ni na koji drugi način – ljubav je ključ.
Dakle, u čemu je problem? Zašto se čovek oseća tako beznadežno u vezi ljubavi?
Previše ega vam neće dozvoliti da volite nikoga. Previše egocentričnosti, previše sebičnosti, zaokupljenosti samim sobom – onda ljubav neće biti moguća, jer čovek mora malo da se savije, mora malo da izgubi svoju teritoriju. Čovek mora malo da se preda u ljubavi. Koliko god malo, ali čovek mora delom da se preda. A u nekim momentima mora da se preda potpuno.
Problem je predati se drugom. Želeli biste da se drugi preda vama, ali drugi je takođe u istom položaju. Dva ega koja se sretnu, nastoje da se drugi preda, i oba pokušavaju isto.
Ljubav postaje beznadežna stvar.
Ljubav nije prisiljavati drugog da se preda vama. Mržnja je ono što prisiljava drugog da se preda vama; to je priroda mržnje, jer prisiljavanje drugog da se preda vama je da bi se drugi uništio. To je vrsta ubistva. Ljubav je predavati sebe drugom ne zato što ste vi prinuđeni da se predate, ne; to je voljna stvar – jednostavno uživate u tome – a ne da ste prisiljeni.
Nikada se ne predajte nikome koji vas primorava da se predate, jer će to biti samoubistvo.
Nikada se ne predajte nikome ko manipuliše s vama, jer to će biti ropstvo, ne ljubav. Predajte se sami svojevoljno, i kvalitet se odmah menja.
Postoji nekoliko reči kao: “molitva”, “ljubav”, “Bog”, “meditacija”. Ove reči možete koristiti, ali ne znate koje je njihovo značenje, jer njihovo značenje nije u rečniku. Inače možete konsultovati rečnik; to nije teško. Njihovo značenje je u određenom načinu života.
Njihovo značenje je određena transformacija u vama. Njihovo značenje nije Lingvističko; njihovo značenje je egzistencijalno. Dok ne saznate uz pomoć iskustva, vi ne znate – i ne postoji drugi način da se to zna. Kada se predate sami svojevoljno, neuslovljeno… jer ako postoji neki uslov to uopšte nije predanost; to je nagodba, cenjkanje. Čak i ako ovaj uslov postoji, “predaću se ja tebi ako se ti predaš meni,” onda to takođe nije predanost. To može biti biznis, nagodba, ali ne predanost.
Predanost ne pripada tržištu. To uopšte nije deo ekonomije. Predanost označava neuslovljeno: “Predajem se jer uživam; predajem se jer je to lepo, predajem se jer u predavanju odjednom moja patnja iščezava.” Kada se predajete, patnja nestaje jer patnja je senka ega. Kada ste predani, ega nema. Kako patnja može postojati? Zbog toga je ljubav tako srećna.
Kad god je neko u ljubavi, odjednom kao da je proleće ušlo u srce, ptice su počele da pevaju koje su bile tihe i vi ih nikada niste čuli. Odjednom je sve u vama procvetalo i puni ste mirisa koji ne pripada ovoj zemlji. Ljubav je jedini zrak na ovoj zemlji koji dolazi s one strane.
Dakle, ne možete izbeći ljubav i stići do molitve, jer ljubav je početak molitve. To je kao da pitate: “mogu li izbeći početak, a doći do kraja?” To nije moguće. To se nikada nije desilo i nikada se neće desiti.
Šta je problem u ljubavi? Prvo, ne možete se predati. Ako se ne možete predati u ljubavi, kako se možete predati u molitvi, jer molitva zahteva totalnu predanost? Ljubav nije zahtevanje, traženje. Ljubav traži, ali čak i delimična predanost će delovati. Makar ako se možete predati delom, makar ako se možete predati ponekad, to će takođe delovati. Štaviše, za nekoliko sekundi se možete predati – u tih nekoliko sekundi vrata će se otvoriti i vi ćete na kratko sagledati drugi svet. Ljubav nije tako zahtevna. A ako ne možete ispuniti zahteve ljubavi, kako možete ispuniti zahteve molitve? Molitva je apsolutno zahtevna. Ona vas neće prihvatiti ako se predate delom. Ona vas neće prihvatiti ako se ponekad predate, a ponekad ne.
Molitva je vrlo zahtevna. Čovek mora da prođe kroz ljubav. Ako mene pitate, ljubav je škola za molitvu – trening, disciplina, postati spreman za viši skok. Ja sam apsolutno za ljubav.
Ljudi su pokušavali; to što pitate ljudi su pokušavali kroz vekove. Ljudi koji nisu mogli da vole, pokušavali su da mole. Svi manastiri su puni ovih ljudi – neuspešnih u ljubavi, osećajući beznadežnost u ljubavi, mislili su da mogu barem pokušati sa molitvom. Ali ako niste uspeli u ljubavi, kako možete moliti? U manastirima, hiljade ljudi svuda u svetu vrše svoje molitve, ali oni ne znaju šta je ljubav. Onda molitva postaje samo verbalno brbljanje. Oni onda jednostavno iz glave nastavljaju da govore Bogu. S Bogom, komunikacija je srcem. S Bogom ne možete govoriti kroz glavu, jer Bog ne zna nijedan jezik koji vaša glava zna. On zna samo jedan jezik, a to je ljubav.
Zbog toga Isus kaže “Bog je ljubav” jer ljubav je jedini način da se stigne do njega, ljubav je jedini jezik koji on razume. Ako govorite engleski, neće vas razumeti. Ako govorite nemački, apsolutno ne… nijedan jezik na zemlji.
Zašto ja kažem “ako govorite nemački, apsolutno ne” jer nemački je jezik namenjen muškarcima. Germani nazivaju svoju zemlju “fatherland”. Čitav svet naziva njihovu zemlju “motherland”. Što je više muški orijentisan jezik, manje Bog može da ga razume. U stvari, Bog razume više ženski um, jer ženski um je bliži srcu od muškog uma. Poeziju on razume više nego prozu. Zapravo, on razume emocije više nego misli. On više razume suze, osmehe više nego koncepte. Ako možete plakati iskreno, on će razumeti. Ako možete plesati, on će razumeti. Ali ako nastavite da govorite rečima, one bivaju samo bačene u prazninu – niko ih ne razume.
Bog razume tišinu, a ljubav je vrlo tiha. U stvari, kad god su dve osobe u ljubavi, želele bi da sede ćutke zajedno. Kada ljubav iščezne, onda samo jezik ulazi. Muževi i žene neprekidno govore, jer ljubav je iščezla; više ne postoji most. Na neki način oni stvaraju most jezikom. Govore o bilo čemu – glasinama, ogovaranju – jer ne mogu podneti tišinu. Kad god su tihi, odjednom su sami. Žena nije tu, muž nije tu – postoji samo ogromna praznina. Kroz jezik se oni obmanjuju da nema praznine. U dubokoj ljubavi, ljudi su tihi. Nije potrebno da govore. Oni razumeju jedno drugo bez govorenja. Mogu držati jedno drugo za ruku i sedeti tiho. Molitva je takođe tiha, ali ako niste nikada bili tihi u ljubavi, kako možete biti tihi u molitvi? To je tišina između vas i celine.
Ljubav je tišina između dve osobe; molitva je tišina između jedne osobe i celine. Ta celina je Bog. Ljubav je trening; to je škola. Nikada vam neću predložiti da je izbegavate. Ako je izbegavate, nikada nećete dostići molitvu. A dok molite govorićete previše, ali srce neće biti sposobno da komunicira, da prisno opšti. Dakle, koliko god teška bila lekcija, koliko god da je teško slomiti led… nemojte pokušavati da izbegnete ljubav. Molitva nije bežanje od ljubavi; ne činite je bekstvom – mnogi su učinili to i pogrešili su. Možete otići u manastire svuda u svetu i videti budale koji nisu uspeli, nisu uspeli jer su pokušali da izbegnu ljubav.
