Treće pitanje:
Rekli ste da je Patanjđali savršena kombinacija poezije, misticizma i logike. Nemate li vi tu savršenu ravnotežu?
Ne, ja sam baš suprotan Patanjđaliju. Patanjđali ima savršenu kombinaciju poezije, misticizma i logike. Ja sam upravo neti, neti – ni ovo, niti ono. Ja nemam savršenu ravnotežu poezije, misticizma i logike. U stvari, nemam ni ravnotežu niti neravnotežu, jer savršeno uravnotežen čovek takođe ima pored, sa strane, neuravnoteženost. Jer ravnoteža može postojati samo kada neuravnoteženost postoji. Harmonija može postojati samo kada sa strane postoji nered. Ja sam kao neizmerna praznina bez harmonije, bez nesklada, bez ravnoteže, bez neuravnoteženosti, bez savršenstva i nesavršenstva – upravo jedna praznina. Ako dođete kod mene, uopšte me tamo nećete naći. Ja sebe nisam našao, kako ćete vi naći?
To se dogodilo u kući sufijskog mistika Bajazida, kada je ušao lopov. Bila je noćna tama i Bajazidova kuća je bila u potpunom mraku, jer je bio tako siromašan da nije mogao sebi priuštiti nijednu sveću. Tada to nije bilo ni potrebno, jer on nikada nije ništa radio noću, jednostavno je spavao. Kada je lopov ušao – a to nije bilo teško, jer vrata su bila otvorena… Lopov je ušao, a Bajazid je, osetivši nečije prisustvo, rekao: “Prijatelju, šta tražiš ovde?”
Upravo usled blizine majstora kakav je bio Bajazid, čak ni lopov nije mogao lagati – samo prisustvo je bilo takvo; on je osetio ljubav. A kada je Bajazid rekao: “Prijatelju, šta tražiš ovde?” čovek je odgovorio: “Žao mi je što ću reći, ali moram reći – ne mogu te lagati – ja sam lopov i došao sam da nađem nešto.” Bajazit je rekao: “Napor ti je beskoristan jer ja živim u ovoj kući trideset godina, i nisam našao ništa. Ali ako ti nešto nađeš, javi mi.”
Ako dođete kod mene, uopšte me tamo nećete naći, jer sam živeo u ovoj kući mnogo, mnogo godina i nikoga ovde nisam našao. To je moje otkriće; to je ono šta sam ja našao – da nikoga nema unutra. Unutrašnje biće je ne-biće. Što dublje idete, manje ćete naći išta slično sebi. A kada dosegnete do najdublje srži toga, to je samo praznina, čista praznina, upravo široko nebo ničega. Dakle, kako tamo može postojati ravnoteža, i kako može postojati neuravnoteženost?
Patanjđali je jedan od najizuzetnijih ljudi; ja nisam. Patanjđali je baš suprotno. Ako kažete Patanjđaliju da govori o meni, on neće moći, on je previše pun sebe. Ali ako tražite od mene da govorim o Patanjđaliju, o Tilopi, o Budi, o Mahaviri, Isusu Hristu – jednostavno je, vrlo jednostavno. Jer ja sam apsolutno prazan, mogu postati dostupan svakome; mogu dopustiti svakome da govori kroz mene. Baš kao izdubljeni bambus – svako može svirati melodiju kroz njega; on može biti flauta. Dakle ja nisam spoj poezije, misticizma, logike ili bilo čega. Ja nisam ravnoteža svega. Ali zapamtite, ja nisam ni neuravnoteženost; ja sam neti, neti – kako Upanišade nazivaju “ni ovo niti ono”. Zbog toga sam dostupan svakome. Ako
Patanjđali insistira, on može govoriti kroz mene; nema problema, nema protivljenja.
Zbog toga ste vi uvek u nedoumici kada ja govorim o Patanjđaliju. On je postao sam vrhunac sve egzistencije. Onda ja zaboravljam Budu, Mahavira, Isusa i Muhameda, kao da nikada nisu postojali, kao da je samo Patanjđali postojao, jer u tom momentu sam dostupan Patanjđaliju u mojoj totalnosti. Samo praznina to može učiniti. Dakle, ovo se po prvi put dešava. Inače, nećete naći Isusa da govori o Krišni, ili Krišnu da govori o Budi.
Mahavira i Buda su živeli u isto vreme, u istoj zemlji, u istom delu zemlje. Četrdeset godina su se neprekidno kretali po maloj teritoriji u Biharu. Savremenici, ponekad su bili zajedno u istom selu. Jednom su stajali u istoj dharmasali, ali nikada nisu govorili jedan s drugim. Imali su nešto u sebi. Morali su da kažu nešto na svoj vlastiti način; oni nisu pristupačni drugima.
Ja nemam ništa da kazujem moje vlastito, baš kao šuplji bambus. Ako ikada želite da načinite moje statue, postoji vrlo jednostavan način: postavite samo šupalj bambus. To će biti moja statua, možete se sećati mene kroz to. Nije potrebno da načinite ništa od toga – upravo jedna praznina, samo široko nebo. Svaka ptica može da leti, a nebo neće uslovljavati: “samo labudovima sa Manasarovara će biti dozvoljeno, a vranama? – Ne, njima neće biti dozvoljeno”. Nebo je dostupno svakome, galebu ili vrani. Lepa ptica ili ružna ptica – nebo ne pravi uslovljavanja.
Patanjđali ima poruku; ja nemam nijednu. Ili možete reći nepostojanje je moja poruka, i bivajući ništa vi ćete moći da mi se približite. Bivajući ništa vi ćete moći da me dosegnete. I bivajući ništa vi ćete moći da me razumete.
Osho
