Mora da ste videli grupu od deset slika iz zena. Na prvoj slici čovek traži svog bika – bik je otišao negde u divlju šumu, nema znakova, nema tragova – gledajući, svuda okolo je samo drveće i drveće. Na drugoj slici on izgleda srećniji – našao je tragove. Na trećoj slici izgleda malo zbunjen – upravo je ugledao leđa bika pokraj drveta, ali teško ga je razlikovati. Šuma je divlja, gusta. Možda je to halucinacija da vidi leđa bika; možda je to samo deo drveta, a on možda to zamišlja. Onda na četvrtoj, ugledao je rep. Na petoj, bik je kontrolisan uz pomoć biča; sada je bik u njegovoj vlasti. U šestoj, on jaše na biku. U sedmoj, vraća se natrag prema kući s flautom, pevajući pesmu, jašući na biku. U sedmoj bik je u štali, on je u kući srećan; našao je bika. U osmoj nema ničega; bik je pronađen, pa su bik i tragalac, tragalac i traženo, oboje iščezli. Traganje je okončano.
U drevnim danima bilo je osam slika. To je bila kompletna celina. Praznina je zadnja. Ali onda je veliki majstor dodao još dve slike. Devetu – čovek se vratio natrag, opet je ovde. A u desetoj, ne samo da se čovek vratio natrag, otišao je na tržnicu da kupi neke stvari, a ne samo stvari, on nosi i bocu vina. Ovo je zaista lepo. Ovo je kompletno. Ako se to završi u praznini, nešto je nepotpuno. Čovek se ponovo vratio, ne samo da se vratio, on je na tržnici.
Ne samo na tržnici, on kupuje bocu vina.
Sve postaje mnogo, mnogo suptilnije, mnogo istančanije. Dolazi trenutak kada ćete osetiti da je to savršeno, najsuptilnije. Kada sve postaje prazno i nema slike, tragalac i traženo su oboje iščezli. Ali to zaista nije kraj, nije cilj. Postoji još istančanosti. Čovek se vraća u svet, totalno preobražen. On nije više staro biće – ponovo je rođen, a kada ste ponovo rođeni, svet takođe nije isti. To vino više nije vino, otrov više nije otrov, tržnica više nije tržnica. Sada je sve prihvaćeno. To je lepo. Sada on slavi. Simbol toga je vino.
Sve suptilnije i suptilnije postaje traganje, sve jača i jača postaje svesnost. Dolazi trenutak kada je svesnost tako jaka da živite kao obično biće u svetu, bez straha. Ali idući sa Patanjđalijem, korak po korak. Objekti za meditaciju su sve više istančani.
Oblast samadhija koja je povezana sa finijim objektima pruža se do bezobličnog stadijuma suptilnih energija.
Ovo je osma slika. Delokrug samadhija koji je povezan sa ovim finijim unutrašnjim objektima postaje sve finiji i finiji, i dolazi momenat kada oblik iščezava i on je bezobličan.
… pruža se do bezobličnog stadijuma suptilnih energija.
Energije su tako suptilne da ne možete načiniti njihovu sliku, ne možete ih oblikovati; samo praznina ih može pokazati; nula – osma slika. Ubrzo ćete razumeti kako ove dve druge preostale slike ulaze unutra.
Patanjđali – ja njega zovem naučnikom religijskog sveta, matematičarem misticizma, logičarem nelogičnog. Dve suprotnosti se susreću u njemu. Ako naučnik čita Patanjđalijeve Joga Sutre on će ih odmah razumeti. Vitgenštajn, logični um, odmah će osetiti naklonost prema Patanjđaliju. On je apsolutno logičan. A ako vas vodi prema nelogičnom, on vas vodi tako logičnim koracima da nikada nećete saznati kada je napustio logiku i odveo vas izvan nje. On se kreće kao filozof, mislilac, i gradi tako suptilne razlike, da onog momenta kada vas uvede u nirvićara stanje ne-kontemplacije, nećete biti sposobni da vidite kada je skok načinjen. On je isekao skok u mnogo malih koraka. Sa Patanjđalijem nikada nećete osećati strah, jer on zna gde ćete osećati strah. On odseca korake u sve manje i manje, gotovo kao da se krećete na ravnom tlu. On vas obuzima tako lagano da ne možete primetiti kada se skok dogodio, kada ste prešli granicu. On je takođe i pesnik, mistik – vrlo retka kombinacija.
Mistici postoje, kao Tilopa; veliki pesnici postoje kao rišiji iz Upanišada, veliki logičari postoje kao Aristotel, ali ne možete naći Patanjđalija. On je takva kombinacija da pre njega nije bilo nikoga ko se može uporediti s njim. Vrlo je lako biti pesnik, jer vi ste iz jednog dela. Vrlo je lako biti logičar – načinjeni ste od jednog dela. Gotovo je nemoguće biti Patanjđali jer obuhvatate tako mnogo suprotnosti, a on spaja njih sve u tako lepom skladu. Zbog toga je postao alfa i omega joga tradicije.
Zapravo, nije on bio taj koji je izumeo jogu; joga je daleko drevnija. Joga je postojala mnogo vekova pre Patanjđalija. On nije pronalazač, ali je gotovo postao pronalazač i osnivač baš zbog ove retke kombinacije njegove ličnosti. Mnogi ljudi su radili pre njega i gotovo je sve bilo poznato, ali je joga čekala na Patanjđalija. I odjednom, kada je Patanjđali progovorio o tome, sve se dovelo u red i on je postao osnivač. On nije bio osnivač, ali njegova ličnost je takav spoj suprotnosti, on je obuhvatao u sebi takve neuhvatljive elemente, da je postao je osnivač – gotovo osnivač. Sada će se joga uvek znati posredstvom Patanjđalija. Pre Patanjđalija, mnogi su radili i mnogi su dosegli nove oblasti sveta joge, ali Patanjđali ih nadvisuje kao Everest. Skoro je nemoguće da bi iko mogao da nadvisi Patanjđalija – gotovo nemoguće. Ova izuzetna kombinacija je nemoguća. Da se bude logičar i da se bude pesnik i mistik, i to ne običnih talenata… To je nemoguće; možete biti logičar, veliki logičar, i sasvim prosečan pesnik. Možete biti veliki pesnik i sasvim prosečan logičar, trećeg reda – to je moguće, to nije mnogo teško. Patanjđali je genije logičar, genije pesnik, i genije mistik; Aristotel, Kalidasa i Tilopa, svi spakovani u jedno – otuda privlačnost.
Pokušajte da razumete Patanjđalija što je dublje moguće, jer će vam on pomoći. Zen majstori neće biti od velike pomoći. Možete uživati u njima – jer je to lep fenomen. Možete biti puni strahopoštovanja, možete biti ispunjeni divljenjem, ali vam oni neće pomoći. Retko će neko biti sposoban među vama da smogne hrabrosti i skoči u ambis. Patanjđali će biti od velike pomoći. On može postati sama osnova vašeg bića, i ubrzo vas može voditi. On vas razume više od bilo koga drugog. Gleda u vas i pokušava da vam govori jezikom koji bi i poslednji među vama mogao razumeti. On nije samo majstor, on je takođe i veliki učitelj.
Pedagozi znaju da veliki učitelj nije čovek koga može razumeti samo mali broj najviših učenika u razredu, samo prvi veslači u timu. To nije veliki učitelj. Veliki je učitelj onaj koga razumeju i zadnji veslači u timu. Patanjđali nije samo majstor, on je takođe i veliki učitelj. Krišnamurti je majstor; Tilopa je majstor – ali oni nisu učitelji. Njih mogu razumeti samo najviši. Ovo je problem – najvišima oni nisu potrebni. Oni mogu ići sami. Čak i bez Krišamurtija svako ko krene ka okeanu stići će do obale; nekoliko dana pre ili kasnije, to je sve. Poslednji veslači koji se ne mogu kretati sami, Patanjđali je za njih. On započinje od najnižeg i doseže do najvišeg. Njegova pomoć je za sve. On nije za nekolicinu izabranih.
Osho
