Kada ostariš i osediš
I budeš stalno pospana
Dremajući pored kamina,
Skini ovu knjigu sa police
Čitaj polako i sanjaj o tom nežnom pogledu
Koji tvoje oči imahu davno,
O pogledu punom
Dubokih senki
Koliko je njih volelo trenutke
Tvoje umiljate gracioznosti
I tvoju lepotu
Ljubavlju lažnom il pravom
Ipak samo je jedan voleo tvoju radoznalu dušu
I tugu na tvom licu što se polako menjalo
I dok se budeš saginjala pored usijanih rešetki
Mrmljaj pomalo tužno kako je ljubav pobegla
Pa sad koracima premerava
Vrhove planina
Sakrivši lice u grozdovima zvezda.
Vilijem Batler Jejts
Prevod: Branislava Kosić Vidić
