(Oko 540. pre n. e.)
Po pričanju Aleksandra u delu Diadochai — Ferekid, sin Babijev, rođen je u Siru. Bio je Pitakov učenik. Za njega Teopomp kaže da je prvi pisao o prirodi i o bogovima. O njemu se pričaju mnoge neobične stvari. Kad je jednom šetao pored morske obale na Samosu, spazio je neki brod kako juri. ispred vetra. Rekao je da će brod ubrzo potonuti. Još dok ga je posmatrao, brod je potonuo. Jednom prilikom, dok je pio vodu izvađenu iz bunara, predskazao je da će se trećeg dana desiti zemljotres, i zaista se desio. Kad se vraćao iz Olimpije u Mesenu, savetovao je svom domaćinu Perilau da se iseli odande sa svim stvarima. Ovaj ga nije poslušao, a Mesena je posle toga bila poharana.
Lakedomonjanima je rekao da ne treba da cene ni zlato ni srebro, kako priča Teopomp u Čudima. Govorio im je da je to naređenje dobio u snu od Herakla, a ovaj je još te iste noći zapovedio kraljevima da slušaju Ferekida. Neki tu priču pripisuju Pitagori.
Hermip priča da je uoči rata između Efeza i Magnezije želeo da Efežani pobede. Upitao je nekog od prolaznika odakle je rodom, a kad mu je ovaj odgovorio da je iz Efeza, rekao mu je: “Povuci me za noge i stavi na teritoriju Magnežana; i javi svojim sugrađanima da me posle pobede ovde sahrane, i da je to poslednja poruka Ferekidova.”
Ovaj čovek je tako javio. A jedan dan kasnije Efežani napadnu i pobede Magnećane; nađoše Ferekida mrtva i sahraniše ga na tom mestu uz velike počasti. Drugi pričaju da je došao u Delfe i da se bacio s brda Koraka. Ali Aristoksen u knjizi O Pitagori i njegovoj školi tvrdi da se razboleo i da ga je sahranio Pitagora na Delosu. Drugi kažu da je bio pun vašiju i da im je podlegao. Priča se da je i Pitagora bio svedok tome; on ga je pitao kako mu je, a Ferekid je proturio prst kroz vrata i rekao: “Moja koža to pokazuje.” I odatle se u filologa ta izreka upotrebljava u smislu “gore mi je”, mada neki to pogrešno shvataju kao “sve je u redu”. Govorio je da bogovi “sto” nazivaju imenom (thgoros — što se brine o darovima) “čuvar darova”.
Andron iz Efeza priča da su živela dva Ferekida iz Sirosa — jedan astrolog, a drugi teolog, sdn Babijev, koji je bio i Pitagorin učitelj. A Eratosten tvrdi da postoji samo jedan (Ferekid iz Sirosa), i da je onaj drugi (Ferekid iz Atine), genealog.
Od Ferekida iz Sirosa sačuvana je i jedna knjižica koju je napisao, a koja počinje ovako: “Zevs i Hronos (Vreme) i Hthonos (Zemlja) su večni. Hthonija je dobila ime Ge (Zemlja) pošto joj je Zevs poklonio zemlju na dar.” Na ostrvu Siru sačuvan je i sunčev sat.
Duriš u drugoj knjizi svojih časova kaže da je na njegovom grobu napisan ovaj epigram (Anthol. Pal., VII, 93): U meni je celokupno znanje; a ako ga neko ima više, reci to o mome Pitagori, koji je prvi od svih u zemlji Helenskoj; ne lažem kad ovako govorim.
Ion Hijski kaže za njega:
Ukrašen muževnošću, muškom odlučnošću i skromnošću, makar da je mrtav, u duši ima srećan život. Inače bi se varao Pitagora, koji je ipak iznad svih ljudi i proučio ljudske misli u potpunosti.
Postoji još jedan moj epigram, sastavljen u ferekratejskom metru (Anth. Plan., III, 128):
Slavni Ferekid, koga rodi Siros, kad mu crvi uništiše pređašnju lepotu, dao je naređenje da ga odnesu pravo u zemlju Magneziju da bi mogao obezbeđiti pobedu plemenitim Efežanima. Postojalo je proročanstvo koje je samo on znao, s ovim uputstvom: i on je umro među njima. Izgleda da je to istinita priča: ako je neko stvarno mudar, on donosi blagoslov i onda kada ga više nema, kao i za vreme svog života.
Živeo je u pedeset devetoj olimpijadi. Napisao je i ovo pismo:
Ferekid Talesu
Želim ti da ti smrt bude srećna kad za nju dođe vreme. Otkako sam primio od tebe pismo, razboleo sam se. Sav sam u vaškama, a trese me i groznica. Zato sam svojim slugama dao uputstva da ove moje spise odnesu tebi pošto me sahrane. A ako ih ti zajedno s ostalim mudracima odobriš onda ih objavi; a ako ih ne odobrite, nemoj ih objavljivati. Meni se lično nisu svideli. Ja ne iznosim potpuno proverene činjenice, a ne smatram ni to da sam otkrio istinu, nego iznosim samo ono što može reći čovek koji govori o bogovima. O ostalim stvarima treba razmišljati; a ja o svemu samo nagađam. A pošto me bolest sve više i više pritiskuje, ja nijednom od lekara niti od svojih prijatelja nisam dozvoljavao da uđe u moju sobu gde sam bio, ali, pošto su stajali ispred vrata i raspitivali se o meni kako se osećam, ja sam provukao prst kroz ključaonicu i pokazao im kako sam teško bolestan. Rekao sam im neka dođu sutra na Ferekidovu sahranu.”
Toliko o onima koji su bili nazvani mudracima, kojima neki pribrojavaju i tiranina Pisistrata. Sad treba da govorimo o filozofima. Najpre treba da počnemo s jonskom filozofijom, čiji je osnivač Tales, a njegov je učenik bio Anaksimandar.
Diogen Laertije
