Anatomija Fenomena

Florijan Biber – Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu [Biblioteka XX vek]

Saveti balkanskom knezu

Prolog iz nove, 245. knjige Biblioteke XX vek – Florijan Biber: „Uspon autoritarizma na Zapadnom Balkanu“, u prevodu Đorđa Tomića.

Dragi balkanski kneže,

Čestitam ti na nedavnoj izbornoj pobedi.

Pretpostavljam da bi sada želeo da zauvek ostaneš na vlasti. Тo više nije tako jednostavno kao što je nekada bilo, ali još je izvodljivo, ako se pridržavaš 10 saveta izloženih u nastavku.

Zapamti da ocena da si dobar reformator i demokrata uvek više vredi ako dolazi od stranaca, iz Evropske unije ili od međunarodnih posmatrača i organizacija. Oni u svom sudu mogu biti stroži od domaće publike, ali takođe su slabije obavešteni i verovatno će brzo izgubiti interesovanje za tebe.

1. Kontroliši izbore, ne na dan glasanja, već unapred.

Neki od tvojih prethodnika mogli su dozvoliti sebi da jednostavno napune glasačke kutije svojim listićima, da podižu mrtve da glasaju za njih ili, još bolje, da se pobrinu da nemaju protivkandidata. Ali to više nije moguće. Danas se podrazumeva da moraš pobediti na izborima i osigurati podršku stranaca. Svet je možda manje probirljiv kada su u pitanju Kavkaz ili Afrika, ali ako vladaš na Balkanu, moraš se prikazati kao dobar demokrata. Naravno, dragi moj kneže, to ne znači da to moraš i biti.

Posmatraj izbore pre svega kao šansu da ojačaš svoje pozicije. Pažljivo biraj kada ćeš ih raspisati: česti vanredni izbori pružaju ti priliku da uhvatiš opoziciju u raskoraku i osvojiš nove glasove u trenutku kada ti je popularnost na vrhuncu. Ako treba, ponudi biračima nešto novca ili im oprosti deo duga za struju. Ima dosta načina da uz nevelika ulaganja dobiješ mnogo glasova. Razmotri i mogućnosti da ponudiš novac da ne glasaju (bar onima koji glasaju za tvog protivnika). Takođe je korisno da predstavnike opozicije prikazuješ kao sumnjive, seksualno devijantne, nelojalne i uopšte problematične osobe.

2. Kontroliši medije, pobrini se da bude mnogo različitih glasova i da svi govore isto, i uvek drži uz sebe besnog psa.

Što se domaćeg terena tiče, za opstanak na vlasti su ti najvažniji mediji.

Nisi više njihov vlasnik, kao što su bili tvoji prethodnici. Ali zna se da danas nema mnogo ekonomski nezavisnih medija. Najlakše ćeš ih kontrolisati ako osiguraš da oglašivači kupuju reklamni prostor samo u medijima koji lepo govore o tebi (ne zaboravi, ti si najveći oglašivač u zemlji). Verovatno su mnogi listovi i TV stanice u vlasništvu zapadnih medijskih kuća kojima je više stalo do profita nego do standarda izveštavanja, ili u rukama sumnjivih lokalnih biznismena kojima sigurno možeš pronaći neke zaostale neplaćene poreze.

Novinari ponekad umeju da budu naporni, a najbolji način da ih dovedeš u red jeste da im tu i tamo zapretiš, nikako ne javno, ali svakako pritisni nekolicinu. Većina će se rado okrenuti samocenzuri.

3. Govori često o Evropskoj uniji i želji da im se pridružiš, ali neka signali koje im šalješ budu kontradiktorni.

Možda ne razumeš projekat Evropske unije ili ti do njega nije naročito stalo, što je sasvim na mestu, ali pokazivanje želje da se priključiš EU se jednostavno podrazumeva. Bez toga verovatno ne bi ni pobedio na izborima, jer danas svi hoće da uđu u Evropsku uniju. Takođe, ako ne pokazuješ dovoljno podrške za pristup EU, lako bi mogao završiti na političkoj margini, jer ti za formiranje vlade treba njihov blagoslov. Zato pokaži želju da se priključiš, ali budi neodređen i neodlučan u svojim izjavama. Ako preteruješ sa naklonošću Evropskoj uniji, to se može protumačiti kao da se preterano trudiš da pridobiješ partnera kome do tebe nije stalo. Zato pokaži i svoje sumnje u evropski projekat.

4. Govori o borbi protiv korupcije i reformama. Govori, govori, a ponekad nekoga i zatvori.

Ko se danas zalaže za korupciju? Niko. To znači da nema sigurnije teme za izborne kampanje i svaku drugu prigodu. Bilo bi korisno da se prikažeš kao neustrašivi borac protiv korupcije, a da korumpirane političare predstaviš kao najveće neprijatelje tvoje vlasti. Tako ćeš senku korupcije baciti i na opoziciju.

Naravno, ako nisi spreman da tolerišeš izvesnu meru korupcije, teško ćeš opstati na vlasti. Ali svakako gledaj da u toj borbi tu i tamo ostvariš poneki uspeh, da nekoga uhapsiš i pošalješ pred sud. Ne zaboravi da je hapšenje uvek važnije od presude. Uhapsi i ponekog od svojih. Tako ćeš izgledati ozbiljnije. Od koristi su i medijski izveštaji o skromnom životnom stilu, a u prijavljivanju imovine dozvoli sebi malo kreativne slobode.

5. Rešavaj stare probleme sa susedima, da bi te hvalili, i stvaraj nove probleme, da bi sačuvao popularnost.

Evropska unija i stranci vole kada se lepo slažeš sa komšijama, pa ne bi bilo loše da odvojiš malo vremena da ih posetiš, ne samo zato što imaju bolje hotele na moru: razgovarajte o regionalnoj saradnji i o zajedničkoj evropskoj budućnosti (preporučujem moju knjigu Sto prigodnih govora za balkanske kneževe).

Naravno, stari i novi problemi sa susedima su korisni za održavanje dobrih pozicija u zemlji. Tako možeš skrenuti pažnju sa drugih problema i dobiti priliku za još jedno postrojavanje oko zastave. Ništa nije bolje za podizanje popularnosti u zemlji od pljuvanja po susedima. Ali i tu treba naći pravu meru – kako u isto vreme ispuniti želje stranaca i usrećiti domaću publiku.

6. Biraj što raznovrsnije prijatelje u inostranstvu; nekima ćeš se dopasti zbog onoga što jesi, nekima zbog onoga što tvrdiš da jesi.

Evropska unija je tvoj najveći investitor, donator i najbolja šansa za budućnost, ali nemoj se zbog toga ograničavati na EU. Ako malo flertuješ sa drugima, predstavnici EU će biti ljubomorni, pa će ti pokloniti više pažnje. Takođe, tako ćeš pokazati da si svoj čovek. Ne zaboravi da ima investitora i donatora koji ne postavljaju tako mnogo uslova kao Evropska unija. Deo tih sredstava možeš iskoristiti da platiš za političke usluge u zemlji. Ipak, ne zaboravi da uvek postoji mogućnost da oni koriste tebe, pa se nemoj iznenaditi ako jednog dana izgube interesovanje i zaborave te.

7. Svoje glasače zapošljavaj, a one druge otpuštaj.

Najsigurniji način da ostaneš na vlasti jeste da svojim glasačima daš posao. Na raspolaganju ti je veliki broj radnih mesta, od eksperata do kuvara.

Kada svi shvate da je članstvo u tvojoj partiji glavni kriterijum za dobijanje posla, to će tebi i stranci doneti mnogo podrške i glasova. Službenici u javnom sektoru će ti osigurati hiljade glasova samo da bi sačuvali radno mesto. Protivnike otpuštaj, kako u državnoj upravi tako i u privatnom sektoru (ipak si ti onaj koji kontroliše tokove novca u zemlji). Ako to nije moguće, otpuštaj im očeve, majke, sestre, braću. Ima mnogo načina da ih nateraš da dobro razmisle kako će govoriti o tebi.

8. Vladavina prava – tvoja vladavina, tvoje pravo

Stranci stalno govore o vladavini prava. Što se toga tiče, dragi balkanski kneže, preporučujem ti da spremiš dobru zalihu akcionih planova i strategija. Ali u praksi je najvažnije da ti zakoni budu dovoljno komplikovani da se ne mogu univerzalno primenjivati i da uvek sadrže neke elemente nezakonitosti koje po potrebi možeš iskoristiti. Na primer, demonstrante možeš kažnjavati visokim novčanim kaznama zbog ometanja saobraćaja, a ima i drugih korisnih propisa kojima ćeš ih podsećati da je pravo iz vladavine prava samo tvoje pravo.

9. Ne vezuj se za ideologije, od toga će te samo boleti glava.

Nemoj se hvatati za jasno definisane ideologije, jer tako se vezuješ za stavove koji će ti kasnije praviti probleme. Koncentriši se na najšire postavljene ciljeve, kao što su Evropa, sloboda, prosperitet, i kloni se previše konkretnih ambicija.

Bilo bi dobro da se u svojstvu pridruženog člana ili posmatrača priključiš nekoj od evropskih ili međunarodnih porodica partija, kao što je Socijalistička internacionala ili Evropska narodna partija. To će ti pružiti izvestan legitimitet na međunarodnoj sceni i ublažiće kritike iz inostranstva. Ali nemoj to mešati sa ideologijom – niko ti nije dao glas zbog tvoje ideologije. Glasaju za tebe zbog onoga što predstavljaš i zbog radnog mesta koje si dao nečijoj tetki.

10. Obećavaj promene i pobrini se da sve ostane isto.

Svi traže promene. Tvoji glasači su u stanju ekonomske krize proveli 28 od poslednjih 35 godina i sada žele promene nabolje. Zato im nemoj govoriti da će sve ostati isto, nego im naslikaj sliku neke lepše budućnosti. Promene su rizične. Zato sve ostavi kako jeste, jer promene je lako obećavati, ali u stvarnom životu to je samo nepotreban rizik. Obećavanje promena podrazumeva neprestanu kampanju. Vodi svoj kabinet kao da je izborni štab. Tako ćeš uvek ostavljati utisak energičnog političara i bićeš spreman za vanredne izbore u svakom trenutku. Izgledaćeš čak kao da si u opoziciji, iako to odavno više nisi. Najbolji način da se progovori na temu promena jesu najave izmena u sastavu vlade, česte promene državnih politika i objave velikih planova za budućnost.

Dragi balkanski kneže,

Vlast je kao ples na ivici vulkanskog kratera. Da bi osvojio vlast, moraš pokazati da si demokrata i da se zalažeš za ulazak u Evropsku uniju. Da bi vlast sačuvao, moraš zaboraviti na data obećanja. Inače će neko drugi uzeti vlast i strpati te u zatvor. Zato moraš pronaći onu tanku liniju između stvari koje žele da čuju tvoji glasači i onoga što želi da čuje Evropska unija i raditi nešto treće.

Želim ti mnogo sreće. Ima vladalaca kojima ovaj posao odlično ide, a uz malo vežbe i ti bi mogao biti jedan od njih.

***

Kada sam pisao ove preporuke neimenovanom balkanskom autokrati za blog Londonske škole ekonomije na osnovu predavanja koje sam tamo držao 2015. godine, nisam ni slutio koliko će moji ironični saveti biti popularni. Tekst je podeljen na društvenim mrežama hiljadama puta i za samo nekoliko dana pojavili su se prevodi na sve jezike Balkana, uključujući urnebesnu albansku verziju u stilu špice Ratova zvezda. U međuvremenu su žrtve i saradnici nekih od balkanskih kneževa koje sam imao u vidu pišući ove redove potvrdili njihovu tačnost. Spisak mojih saveta je korišćen i prilikom iznošenja optužbi na račun lokalnih vlastodržaca zbog počinjenih zloupotreba. Na primer, 7. februara 2019, Oerd Buljukbaši, poslanik Demokratske stranke u albanskom parlamentu, citirao je mojih deset saveta balkanskom knezu kao precizno predviđanje ponašanja aktuelne vlade (Kuvendi i Shqipërisë 2019).

Ti saveti, naravno, nisu skup preporuka, već moj pokušaj da rasvetlim mehanizme kojima lokalni moćnici (uvek su to muškarci) vladaju državama na Balkanu, pretvarajući se da su proevropski orijentisani reformisti i demokrate, dok u praksi koriste sve poznate autokratske metode. U vreme kada sam pisao savete balkanskom knezu frustrirala me je činjenica da stranci potpuno zanemaruju takve obrasce ponašanja, da zapadne vlade i Evropska unija nastavljaju da se dodvoravaju autokratskim vladarima u regionu i tako im pružaju legitimitet i osnažuju ih. Sudeći po popularnosti ovih saveta i reakcijama koje su do mene doprle, oni su pogodili metu i ukazali na ozbiljan problem.

I u narednim godinama, kako je utvrdila grupa za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG), demokratija u regionu bila je na silaznoj putanji, ali strani faktori nisu obraćali pažnju na ovaj trend. Rezultat istraživačkog rada grupe je studija Kriza demokratije na Zapadnom Balkanu: autoritarizam i EU stabilokratija objavljena 2017, u kojoj je ukazano na jačanje autoritarnih tendencija iako se region formalno približava Evropskoj uniji (BiEPAG 2017). Termin „stabilokratija“ prvi je upotrebio Srđa Pavlović da bi opisao situaciju u Crnoj Gori krajem 2016, osobenu po podršci koju je režim dobijao iz inostranstva, naročito iz zapadnih zemalja, uprkos evidentnoj ukorenjenosti nedemokratskih praksi (Pavlović 2016).1 Od tada je termin ušao u širu upotrebu kao opis za takve pogubne dinamike unutrašnjeg autoritarizma i spoljne podrške (Bieber 2018, Economist 2017).

Ova knjiga je pokušaj da se problem balkanskih kneževa i stabilokratije istraži na jedan akademski i sistematičan način u kontekstu globalnog uspona kompetitivnog autoritarizma.

Biografija autora

Florijan Biber (Florian Bieber, Luksemburg 1973) je profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope i direktor Centra za proučavanje Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu (Austrija). Angažovan je i kao koordinator Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG). Od 2001. do 2006. godine radio je u Beogradu i Sarajevu kao saradnik Evropskog centra za pitanja manjina. Kao gostujući profesor predavao je na nekoliko univerziteta u Evropi i SAD, među njima i na univerzitetima u Beogradu i Sarajevu. Među Biberovim novim radovima, pored Uspona autoritarizma na Zapadnom Balkanu, nalaze se još dve knjige: Rasprave o nacionalizmu (Debating Nationalism, Bloomsbury 2020) i Pregovaranje o jedinstvu i razlikama u Evropskoj uniji (Negotiating Unity and Diversity in the European Union, Palgrave, u štampi).

O ovoj knjizi

Ova knjiga je pokušaj da se problem balkanskih „kneževa“ i stabilokratije istraži na akademski i sistematičan način u kontekstu globalnog uspona kompetitivnog autoritarizma. U uvodnom poglavlju se govori o tome kako je na Zapadnom Balkanu došlo do opadanja i stagnacije demokratije. U pitanju je kriza koja prati šire globalne trendove, ali ima i određene regionalne specifičnosti. U drugom poglavlju autor istražuje uzroke nastanka poluautoritarnih režima i zašto ni posle devedesetih godina nije došlo do izgradnje konsolidovanih demokratskih struktura na Zapadnom Balkanu. U trećem poglavlju je dat pregled problema demokratskog razvoja u svakoj zemlji regiona, a u četvrtom autor istražuje mehanizme kompetitivnog autoritarizma na Zapadnom Balkanu, uključujući korišćenje političkih kriza i nacionalizma, kontrolu medija, slabu opoziciju i civilno društvo. U zaključnom poglavlju autor podrobnije istražuje tok krize koja je dovela do pada vlade Nikole Gruevskog u Makedoniji, da bi ukazao na to pod kakvim okolnostima je moguće osporiti i srušiti režim kompetitivnog autoritarizma na Zapadnom Balkanu.

Biblioteka XX vek, oktobar 2020.

Peščanik.net, 13.10.2020.

Dajmel i Primatarova su koristili termin stabilokratija da opišu stanje u Albaniji 2012. godine. (Deimel i Primatarova 2012).

Ostavite komentar: