(1)
Vjazemski je imao stan koji je gledao na Tverski bulevar. Puškin je veoma voleo da mu dolazi u goste. I kako dođe – priđe ragastovu, nagne se kroz prozor i gleda. Ponekad tu i prenoći. Čak su mu kupili poseban dušek, ali on za njega nije hteo da čuje. “Čemu”, veli, “toliki luksuz!” I baci dušek kroz prozor. A onda se celu noć vrti, ne može da spava.
(2)
Jednom se Gogolj preobukao u Puškina, otišao kod Puškina i pozvonio na vrata. Puškin mu otvara i dovikuje: “Gle, gle, Arina Rodionovna, došao nam ja!”
(3)
Ljermontov hteo da odvede Puškinovu ženu. Na Kavkaz. Stalno je provirivao kroz kolonadu, vrebao je… Odjednom se postideo svog nauma. “Puškin je” – misli on – “ogledalo ruske revolucije, a ja sam – svinja.” I ode, klekne pred Puškina na kolena i kaže: – Puškine – veli – gde ti je kindžal? Evo ti moje grudi! Puškin se strašno smejao.
(4)
Jednom Puškin i Gogolj izašli na dvoboj. Puškin veli:
- Ti prvi pucaj!
- Zašto ti? Ne, ja!
- Ah, ja? Ne, ti!
Tako da nije ni došlo do dvoboja.
(5)
Sedi Puškin u svojoj sobi i razmišlja: “U redu, ja sam genije. Gogolj je takoðe genije. Ali i Tolstoj je genije, i Dostojevski, pokoj mu duši, takoðe genije! Pa gde je tome kraj?” I tu je priči kraj.
(6)
Lav Tolstoj veoma je voleo decu. Jednom šetao Tverskim bulevarom, kad, ispred njega ispade Puškin. Kao što je poznato, Puškin je bio niskog rasta. “Naravno, ovaj više nije dete, pre će biti da je dečak” – pomisli Lav Tolstoj. – “Ali svejedno, stići ću ga i pomilovati po glavi.” I potrča da sustigne Puškina. A Puškin, koji nije znao šta Tolstoj namerava, uhvati maglu. Bežeći pored pozornika, on ga uzbuni tom nepriličnom jurnjavom na javnom mestu, te gorepomenuti pandur nagne za njim s ciljem da ga zaustavi. Posle je zapadna štampa pisala da se u Rusiji književnici podvrgavaju progonu od strane vlasti.
(7)
Jednom Ljermontov kupio jabuke, došao na Tverski bulevar i stao da nudi njima prisutne dame. Sve su one uzimale i govorile: “Mersi.” Kad je prišla Natalija Nikolajevna sa sestrom Aleksandrinom, on je od uzbuđenja tako uzdrhtao, da mu je jabuka pala pod njene noge (Nat. Nik., a ne Aleks.). Jedno psetance zgrabi jabuku i nagne da beži. Aleksandrina, naravno, pojuri za njim.
Ostali su nasamo – po prvi put u životu. (Ljermon., naravno, s Nat. Nik., a ne Aleks. sa psetancetom.) Osim toga, ona ga (Aleks.) nije uhvatila.
