Hilon
(oko 560. pre n. e.)
Hilon, sin Demagetov, Lakeđemonjanin. Napisao je pesmu u elegijskom metru od 200 stihova. Govorio je da je čovekova vrlina u tome da nasluti budućnost ukoliko se ona može shvatiti razumom. Svome bratu koji je bio nezadovoljan što nije uspeo da postane efor,* dok je on sam to bio, rekao je: “Ja razumem kako treba primiti nepravdu, a ti ne znaš.” Eforom je postao u pedeset petoj olimpijadi, a Pamfila kaže da je to bilo u pedeset šestoj. Prvi put je postao efor za vreme Eutidema, kako priča Sosikrat. Prvi je predložio da efori budu postavljeni kao pomoćnici kraljeva, mada Satir tvrdi da je to uveo Likurg.
Kao što Herodot priča u prvoj knjizi, kad je Hdpokrat prinosio žrtvu u Olimpiji — i kad su kotlovi počeli sami od sebe da ključaju — Hilon mu je savetovao da se ne ženi, ili, ako već ima ženu, da se razvede od nje i da se odrekne svoje dece. Priča se takođe da je pitao Ezopa šta Zevs radi, i da mu je ovaj odgovorio: “On ponižava ono što je visoko, a podiže ono što je nisko.” Upitan u čemu se razlikuju obrazovani od neobrazovanih, odgovorio je: “U dobrim nadama.” — A šta je teško? “Čuvati tajnu, dobro upotrebiti odmor i biti u stanju podneti nepravdu.”
I ovo su njegove zapovesti: vladati jezikom, naročito na svečanoj gozbi; ne govoriti ružno o susedu, jer ako to učiniš moraćeš slušati ono što će te boleti. “Nemoj nikome pretiti, jer to su ženske stvari.” — “Budi brži u posećivanju prijatelja u nesreći nego u sreći.” — “Pravi skromnu svadbu.” — “Ne govori ružno o pokojniku.” — “Poštuj starost.” — “Čuvaj samoga sebe.” — “Više ceni gubitak nego nepoštenu dobit; jer prvo donosi bol samo za trenutak, a drugo za trajno.” — “Ne rugaj se čoveku u nesreći.” — “Kad si jak, budi milosrdan, tako da te tvoj sused više poštuje nego što te se boji.” — “Uči da budeš mudar gospodar u svojoj kući.” — “Nemoj da ti jezik istrčava ispred misli.” — “Savladaj bes.” — “Nemoj mrzeti veštinu proricanja.” — “Ne želi ono što je nemoguće.” — “Na putu nemoj žuriti.” — “Kad govoriš, nemoj da mlataraš rukama, jer to je osobina luđaka.” — “Pokoravaj se zakonima.” — “Uživaj u spbkojstvu duše.”
Od njegovih pesama najpoznatija je ova:
Zlato se ispituje na kamenim brusevima,
i ono se lako prepoznaje; a zlatom se vrši
ispitivanje duše dobrih i loših ljudi.
Priča se da je jednom u dubokoj starosti rekao da se ne seća da je ikad u životu prekršio zakon. Ali u jednoj stvari nije bio sasvim jasan. Naime, u jednom procesu u koji je bio upleten jedan od njegovih prijatelja on je presudio po zakonu, ali je nagovorio svoga druga, koji je bio takođe njegov prijatelj, da oslobodi optuženog, da bi tako zadovoljio i zakon i svoga prijatelja.
Hilon je postao veoma čuven u Helena kada je dao javnu izjavu o ostrvu Kiteri blizu Lakedemonije. Naime, pošto se upoznao s prirodom ostrva, rekao je: “Kamo sreće da nikad nije postalo, ili da je posle postanka potonulo!” A ta opomena je bila dobra, jer je Demarat, kao izgnanik iz Lakedemonije, savetovao Kserksu da svoju flotu ukotvi pored ostrva. I da je Kserks prihvatio taj savet Grčka bi bila osvojena. A kasnije je Nikija u peloponeskom ratu osvojio to ostrvo i tamo postavio atinsku posadu i naneo mnogo zla Lakedemonjanima.
Hilon je bio čovek koji je malo i sažeto govorio, i zato Milećanin Aristagora ovakav način kratkog govora βραχυλογία naziva hilonizmom, ali dalje kaže da ova oznaka potiče od Branha, koji je podigao hram u Branhijadama. Bio je već star čovek oko pedeset druge olimpijade kada je basnopisac Ezop bio u punoj snazi. A umro je, prema rečima Hermipovim, u Fizi, upravo pošto je zagrlio svoga sina, olimpijskog pobednika u pesniičenju. To je bilo zbog preterane radosti, zajedno sa slabošću jednog čoveka u godinama. I svi koji su se nalazili na svečanosti ispratili su ga uz najveće počasti. I za njega sam napisao jedan epigram koji glasi (Anthol. Pol., VII, β8):
Svetli Polideuko, zahvaljujem ti što je Hilonov sin u pesničenju stekao maslinov venac. A ako je otac, videvši sina ovenčanog, izdahnuo od radosti, ne treba mu zameriti: neka bude takva i moja smrt.
Na njegovom kipu nalazi se ovo (Anthol. Pol., IX 596):
Ovoga Hilona rodila je Sparta, ovenčana oružjem, koji je po mudrosti bio prvi između sedmorice mudraca.
Njegova izreka je: “Daj zalog, a prevara je već tu.”
Njegovo je takođe ovo kratko pismo.
“Hilon Periandru
Ti mi poručuješ o nekom pohodu na neprijatelja u tuđini u kome bi i ti lično hteo uzeti učešća. A ja mislim da ni domaće prilike nisu suviše sigurne za vlastodršca; i ja smatram srećnim onog tiranina koji prirodnom smrću umre u svojoj sopstvenoj kući.”
Diogen Laertije – Život i mišljenja istaknutih filozofa
* Efor (ćphoros) — visoki činovnik u Sparti. Bilo je pet efora, koji su birani na godinu dana; imali su nadzor nad svim građanima; imali su pravo da uhapse i izvedu na sud i same kraljeve. — Prev.
