Anatomija Fenomena

Junački sin


Ho­će li mo­ći ju­nač­ki sin ono što ne mo­gu ili ne­će dru­gi? A ako bu­de mo­gao, ho­će li že­lje­ti? Ako bu­de mo­gao i že­lio, ho­će li to bi­ti do­volj­no? A ako bu­de do­volj­no, ho­će li to bi­ti do­volj­no do­bro?
Mo­že li sam, jer će bi­ti sam, pro­tiv kr­da, pro­tiv čo­po­ra? A ako se upla­ši, ho­će li po­bi­je­di­ti strah? Ako po­bi­je­di strah, da li je to do­volj­no da po­bi­je­di? Kad po­bi­je­di, ako po­bi­je­di, ko­ga je po­bi­je­dio? Ho­će li osta­ti i op­sta­ti ma­kar po­ne­ki ko­ji se ra­du­je po­bje­di? I ho­će li zna­ti da pre­po­zna po­bje­du? Kad pre­po­zna po­bje­du, ho­će li zna­ti da joj se ob­ra­du­je? Ako joj se ob­ra­du­je, ho­će li zna­ti da je ob­ra­do­vao i nas- pro­ka­za­ne i ras­tu­že­ne?
I da li će on uop­šte do­ći? I ako do­đe, ho­će li bi­ti ka­sno? I ko ga je ro­dio, ako se uop­šte ro­dio? Ho­će li mu ona ko­ja ga je ro­di­la za­ve­za­ti no­ge? Ho­će li ga onaj ko­ji mu je dao pre­zi­me po­dr­ža­ti ili će mu spu­ti­ti ko­rak i pot­kre­sa­ti kri­lo? A ka­da do­đe, ho­će li ga pre­po­zna­ti? A ako ga pre­po­zna­ju, ko će ga pre­po­zna­ti? Ho­će li ga pre­po­zna­ti du­šma­nin ili do­bro­či­ni­telj? I ako na­đe put, ho­će li mu po­br­ka­ti pu­to­ka­ze? I ako na­đe pu­to­kaz, ho­će li mu za­mr­si­ti­ti put…
Ko će, ako ne­će on? I ko je on da bi bio On? Mo­že li ono što se ne mo­že? Ho­će li zna­ti ako umi­je, ho­će li umje­ti ako zna? Ko zna? Mi ne zna­mo.Zna­mo ma­lo zna­nje. Zna­mo šta ho­će­mo. Zna­mo li šta ne­će­mo? I zna­mo li da je ono što ne­će­mo ve­će od ono­ga što ho­će­mo? I mo­gu li sa­gre­šni­ci uči­ti vr­li­ni ono­ga ko­ji će do­ći i ko­jem će na­še vr­li­ne bi­ti ma­nje od na­ših sa­gre­še­nja?
Ne zna­mo i to nam je je­di­no zna­nje.Šta ja znam i što me­ne pi­taš-je­di­ni nam je od­go­vor. A ju­nač­ki sin bi mo­rao da zna. Jer on je na­še mo­ra­nje. Jer na­še mo­ra­nje je naj­ve­ća na­ša na­da. A naj­ve­ća na­ša na­da mo­ra bi­ti nje­go­vo je­di­no mo­ra­nje. I ko smo to mi, pa da on usli­šu­je na­ša na­da­nja i ostva­ru­je na­še že­lje?
Bi­va li da se ju­nač­ki sin ro­di oni­ma ko­ji­ma je ku­ka­vič­luk osnov­no za­ni­ma­nje, a strah naj­va­žni­je pred­u­ze­će? A ako i to ču­do bi­va, za­što bi­va? I mo­ra­ju li se i ču­da za­slu­ži­ti? I tra­že li ču­da za­slu­že­nje? Ako tra­že, za­što su ču­da? Za­što nam iz ne­be­sa ma­kar jed­nom ne po­pa­da­ju pe­če­ne pre­pe­li­ce? I mo­že li se pe­če­nim pti­ca­ma za­si­ti­ti pre­pe­če­na glad?
I ka­kvu glad tre­ba da nam uto­li ju­nač­ki sin? Če­ga smo to glad­ni i či­me smo se to pre­si­ti­li? Ho­će­mo li se uda­vi­ti za­lo­ga­jem ili će nas za­lo­gaj spa­si­ti? I ima li nam spa­sa, ako ga ne tra­ži­mo? A ako tra­ži­mo-šta mi to tra­ži­mo? Spas ili ne­sta­ja­nje?
Kad po­mi­sli­mo da smo se spa­sli, zna­či li to da smo pre­ži­vje­li? I ho­će li nam se još jed­nom na­ru­ga­ti oni ko­ji su po­žde­ra­li na­šu sre­ću? I da li je na­ša sre­ća uop­šte iko­me va­žna? I da li će naš ju­nač­ki sin ko­ji nam do­no­si sre­ću bi­ti sin sre­će? Mo­že­mo li tra­ži­ti od nje­ga ono što ni­ka­da iz­i­stin­ski ni­je­smo tra­ži­li od se­be?
I za­što oče­ku­je­mo nje­ga? On mo­žda i ne­će do­ći. Ako ne do­đe ima i pra­vo da ne do­la­zi. Za­što bi do­la­zio ta­mo gdje ni­je do­bro­do­šao? A ju­nač­ki sin mo­žda oče­ku­je do­bro­do­šli­cu. Kad već do­đe, va­lja ga i do­če­ka­ti. Ho­će li ga do­če­ka­ti oni ko­ji će mu pre­su­di­ti? Ho­će li mu pre­su­di­ti isti ovi sko­to­vi ko­ji na­ma pre­su­đu­ju? I ka­ko smo mo­gli do­zvo­li­ti da nam pre­su­đu­ju oni ko­ji­ma je je­di­na pre­su­da na­še sa­ti­ra­nje i nji­hov kar­ne­val. Kar­ne­val pre­je­da­nja. Kar­ne­val kra­đe. Kar­ne­val smr­ti. Za nas. I vječ­no­ga ur­ne­be­snog umi­ra­nja. Za njih…
Zna li ju­nač­ki sin, ako mu je uop­šte sta­lo do ova­kvo­ga zna­nja, šta mu se to spre­ma? I ako zna šta mu se spre­ma, ho­će li od­u­sta­ti? Ili će do­ći…
Lu­ci­fe­ro­vi­ći će mu se la­žno ob­ra­do­va­ti. Iz­ni­je­će mu i po­ga­ču i so. Bi­će otro­va­ni. I so i po­ga­ča. Ho­će li ju­nač­ki sin pro­ba­ti nji­hov otrov? Ho­će li im na otro­vu za­hva­li­ti? A ako im za­hva­li, ho­će li ga pre­ži­vje­ti? A ako slu­čaj­no pre­ži­vi, ho­će li bi­ti otro­va­ni ili ju­nač­ki sin? A mo­ra pro­ba­ti. I mo­ra pre­ži­vje­ti. Ako ne pro­ba otrov ko­jim nas tru­ju, ni­šta ni­je pro­bao. Ako ne pre­ži­vi otrov, ni­šta ni­je pre­ži­vio. Ako ne pro­ba, ako ne pre­ži­vi, ne­će ni zna­ti ka­ko nam je. Ako pro­ba i ako pre­ži­vi, da li će zna­ti šta nam tre­ba…
Ho­će li nam re­ći- sa­mi ste kri­vi, ili će nam re­ći-ne­ma kri­vi­ce? A ako ne­ma kri­vi­ce, ko nam je kriv? I ima li kriv­ca, ako ima kri­vi­ce? A ako pre­su­di kriv­ci­ma, ho­će li osta­ti kri­vi­ca? A ako pre­su­di kriv­ci­ma, ho­će li iko osta­ti živ? I ho­će li mu bi­ti kri­vo što smo svi kri­vi? A ako smo svi kri­vi, za­što bi su­dio kriv­ci­ma? Ho­će­mo li se baš svi upla­ši­ti od nje­go­ve pre­su­de?Ho­će li ga obr­la­ti­ti ve­li­ki lu­pe­ži i po­ka­za­ti mu na sit­ni ši­šnje­raj? I ho­će­mo li se, mi ko­ba­ja­gi pra­ved­ni­ci, na­ći me­đu jed­ni­ma ili me­đu dru­gi­ma? I da li je po­no­sni­ji ve­li­ki lu­pež ili ma­ju­šni ši­šnjar? Ka­ko će im ju­nač­ki sin pre­po­zna­ti vr­stu po­no­sa? Ho­će li naj­ve­ćem lo­po­vu ma­kar ski­nu­ti kru­nu? I ho­će li mu umje­sto kru­ne ski­nu­ti gla­vu? A ako mu ski­ne gla­vu, da li će se­bi na­ta­ći kru­nu? A ako mu sa­mo ski­ne kru­nu, da li će pra­ved­ni­ci tra­ži­ti da mu ski­ne gla­vu? I ka­kva je to prav­da ko­ja ski­da gla­ve? I ko­me će osta­ti gla­va na ra­me­ni­ma, ako je to prav­da?Eto ti sad, ju­nač­ki si­ne…pa ti do­đi. I vi­di šta ćeš. Tvoj do­la­zak nam je je­di­no če­ka­nje. Ho­će li nam če­ka­nje bi­ti ljep­še od do­la­ska?
 

Ostavite komentar: