Magia sutra 75
75. može se zbiti samo po cenu isterivanja demona.
Delatnost saznanja je u krajnjoj liniji egzorcizam. Zašto? Jer je primena budnosti (bezgrešnosti, zdravlja). Demoni se plaše samo svetlosti. Zato se plaše reči. Zato postaju bezlični (stvari) i ostaju neoslovljivi. Isterivanje demona naročito budizam smatra prvorazredno važnom delatnošću, i na toj osnovi mnogi veruju da je to jedino što treba učiniti. Opet je reč o izvornoj kvalitetnosti egzistencije. Na Tibetu se kaže da čovek ima jedan zadatak, razgraditi.
Razgraditi sve. Svojstva, talente, maštu, mišljenje, opažanje, sve razgraditi. Isprazniti. Ostvariti prazninu. Ali znamo da egzistencija izvorno nije prazna. Ni žnvotna mašta nije beo list hartije, nego ima pečat praslike. Budističku nirvanu ne treba shvatiti kao nepostojanje i ništa, nego kao potpunost egzistencije.
Najprostiji i najdelotvorniji način isterivanja demona jeste oslobađanje suprotnosti.
Princip je sledeći: nasuprot nekom svojstvu treba postaviti suprotno svojstvo. Odnosno nasuprot svakoj demonskoj moći treba postaviti suprotnu demonsku moć. Nasuprot negativnoj pozitivnu, nasuprot pozitivnoj negativnu. Naspram bolesti zdravlje, naspram zdravlja bolest. Naspram greha vrlinu, naspram vrline greh. Ne treba se plašiti. Ako demoni jedan drugog uzajamno ugledaju u ogledalu i prepoznaju se, obojica ne izgubiti svoju moć. Konačno, operacija realizacije ne zavisi od pribavljanja neke parcijalne vrline ili parcijalnog zdravlja, već od osvajanja cele egzistencije. Cilj nije razvijanje pojedinačnih svojstava. Ko želi nešto slično, da nepozvano preuzme nešto iz celine, on razara jedinstvo, postvaruje i obezličuje. Treba osloboditi sva svojstva. A kad ona u celini budu slobodna, ona će naći svoje mesto u planu spasenja. Poludela realizacija tzv. vrlina izazvala je u čovečanstvu neizrecivu gomilu nevolja. Čuang-Ce svece isto tako smatra štetnim kao i zločince, jer je svetac isto takva grba kao i haramija. Treba osloboditi (a ne potisnuti) suprotnosti kako bi u uzajamnom osvetljenju mogle prepoznati jedna drugu i same sebe, zauzeti svoja mesta i razviti svoju delatnost shodno svojoj prirodi u svetu stvorenom prema poretku broj-težina-mera.
Ko se ovde zbuni, neka opet prolista 37. sutru, gde je, gotovo s previše podrobnosti, bilo reči o moći objavljenja nad dubinama. Ove dubine (ponor, tama) postoje, i u stvaranju će uvek postojati. Stvaranje nije nastalo na osnovu malog katekizma pijetista. Nije nevolja u tome što postoje infernalne sile, nego što su odvojene od svetlosti, i tako ispoljavaju svoju nezakonitu i nepropisnu delatnost. U čarobnom svetu (Wunderwelt) stvaranja žive oslobođene suprotnosti, i ne treba se užasnuti što tama guta svelost. Ne treba se plašiti zato jer reč objavljenja vlada dubinama.
Bela Hamvaš
