79. Praslika normalnog čoveka
Previše je bilo reči o kvarnoj egzistenciji. Znamo da je ishodište hindu baštine ludilo, hebrejske baštine greh, helenstva i modernog doba bolest. Prema tome normalan čovek hindu baštine jeste budan čovek (budhi), normalan čovek hebrejske baštine jeste pravedan čovsk (cadik), normalan čovek helenstva i modernog doba jeste zdrav čovek. Rano hrišćanstvo je, po apostolu Pavlu, preuzelo hebrejsku baštinu, i bilo u uverenju da je Jevanđelje učenje o pravednom čoveku, prema tome hrišćanstvo je u svoju imaginaciju postavilo cadika (kod apostola Pavla Sikaioa). Kasnije, naročito kod mističara, u središtu je probuđeni čovek. Mnogi, kao skolastičari, na primer, nisu znali za ovo pitanje. Reformacija i komunizam i na ovom području stvaraju anarhiju. Situaciju opet spašava Beme (Vom dreifachen Leben des Menschen) kada kaže da praslici normalnog čoveka treba prići istovremeno s tri strane.
Normalan čovek je ujedno pravedan, budan i zdrav.
Normalan čovek je i na nivou morala, estetike i logike neoštećen, telesno, duševno, duhovno. Prisustvo njegovih svojstava i talenata i sposobnosti nije nesrazmernost njegove kvarnosti (grba, demon), nego elementarni izliv njegovog bogatstva egzistencije.
Bela Hamvaš
