Drugo pitanje:
Kako to da prosvetljen čovek predaje sebe samo čoveku, kao što je Buda to učinio u slučaju Mahakašjape? Zaista, ovo je specifična budistička tradicija da učenik prima svetlost direktne spoznaje učenja neprekidno tokom osam generacija. Zar nije bilo moguće grupi da bude njegov primalac?
Ne, to nikada nije moguće jer grupa nema dušu, grupa nema Sopstvo. Samo pojedinac može biti onaj koji prima, primalac, jer samo individua ima srce. Grupa nije osoba. Vi ste ovde, ja govorim, ali ja ne govorim grupi jer sa grupom ne može biti komunikacije. Ja govorim ovde svakom pojedincu. Vi ste se sakupili u grupi, ali me ne slušate kao grupa; vi me slušate kao pojedinci. Zaista, grupa ne postoji. Samo pojedinci postoje.
“Grupa” je samo reč. Ona nema realnost, nema suštinu. To je samo ime kolektiva.
Ne možete voleti grupu, ne možete voleti naciju, ne možete voleti čovečanstvo.
Međutim postoje osobe koje tvrde da vole čovečanstvo. One obmanjuju sebe jer ne postoji nigde ništa slično čovečanstvu, samo postoje ljudska bića. Idi i traži, nikada nećeš nigde naći čovečanstvo.
Zaista, one osobe koje tvrde da vole čovečanstvo, to su osobe koje ne mogu voleti osobe. One su nesposobne da budu u ljubavi sa osobama. Otuda velika imena – čovečanstvo, nacija, univerzum. One čak mogu voleti Boga, ali ne mogu voleti osobu, jer da se voli osoba jeste naporno, teško. To je borba. Morate promeniti sebe. Da volite čovečanstvo, nema problema – ne postoji čovečanstvo; vi ste sami. Istina, lepota, ljubav ili bilo šta što je značajno uvek pripada pojedincu. Samo pojedinci mogu biti primaoci.
Deset hiljada monaha je bilo tamo kada je Buda izlio svoje biće u Mahakašjapu, ali grupa je bila nesposobna. Nijedna grupa ne može biti sposobna, jer svest je individualna, budnost je individualna. Mahakašjapa se uzdigao do najviše tačke gde je mogao da primi Budu. Druge individue mogu takođe postati najviša tačka, ali ne grupa.
Religija u osnovi ostaje individualistička, i to ne može biti drugačije. To je jedna od osnovnih borbi između komunizma i religije. Komunizam razmišlja u terminima grupe, društva, kolektiva, a religija misli u terminima individualne osobe, Sopstva. Komunizam misli da društvo može biti promenjeno kao celina, a religija misli da samo individue mogu biti promenjene. Društvo ne može biti promenjeno kao celina jer društvo nema dušu, ono se ne može preobraziti. Zapravo, ne postoji društvo, samo pojedinci.
Komunizam kaže da ne postoje individue, samo društvo. Komunizam i religija, oni su potpuno suprotstavljeni, tako da ako komunizam postane nadmoćan, onda individualna sloboda iščezava. Onda samo društvo postoji. Individui zaista nije dozvoljeno da bude tu. Ona može postojati samo kao deo, kao zubac u točku. Individui ne može biti dozvoljeno da bude svoja.
Čuo sam jednu anegdotu. Jedan čovek je izvestio moskovsku policiju da je njegov papagaj izgubljen. Tako je on upućen službeniku koji je nadležan. Službenik je zapisao, i pitao: “Da li papagaj govori? On govori?” Čovek se uplašio, malo se uznemirio, bilo mu je neudobno. Čovek je rekao: “Da, on govori. Inače koju god političku opciju on izražava, te političke opcije su njegove vlastite!” Papagaj! Ova osoba se uplašila jer papagaj misli da sve političke opcije koje je čuo moraju pripadati njegovom gospodaru. Papagaj jednostavno imitira.
Individualnost nije dozvoljena. Ne možete imati svoja mišljenja. Mišljenja su briga države, grupnog uma. Grupni um je najniža moguća stvar. Individue mogu dosegnuti vrh; nijedna grupa ne može nikada postati slična Budi, ili slična Isusu. Vrhovi su samo individualni.
Buda predaje svoje čitavo životno iskustvo Mahakašjapi, jer ne postoji drugi način. To ne može biti predato nijednoj grupi. To ne može biti; to je nemoguće. Komunikacija može biti samo između dve individue. Ona je lična, duboko lična vera. Grupa je bezlična. I zapamtite da
grupa može učiniti mnoge stvari – mahnitost je moguća u grupi, ali Budinstvo nije moguće.
Grupa može biti luda, ali grupa ne može biti prosvetljena.
Što je niža pojava, grupa može u njoj učestvovati više. Tako svi veliki grehovi su počinjeni od grupe, ne od pojedinaca. Pojedinac može da ubije nekoliko ljudi, ali pojedinac ne može postati “Fašizam”, on ne može ubiti milione. Fašizam može ubiti milione, i to sa mirnom savešću!
Posle drugog svetskog rata svi ratni zločinci izjasnili su se da oni nisu odgovorni; njima je samo bilo naređeno odozgo, i oni su sledili naređenja. Oni su samo bili deo grupe. Čak i Hitler i Musolini su bili veoma mnogo osetljivi u svojim privatnim životima. Hitler je imao običaj da sluša muziku, voleo je muziku. Ponekad je čak imao običaj da slika, voleo je slikanje. Izgleda nemoguće, Hitler je voleo slikanje, tako osetljivo, a ubijao je milione Jevreja bez ikakve neugodnosti, bez ikakvog nemira u svojoj savesti, čak i bez truke savesti. On “nije bio odgovoran”. Onda je on bio vođa grupe.
Kada se krećete u gomili, možete počiniti sve jer osećate: “Gomila to čini. Ja sam samo deo nje.” Sami, vi ćete promisliti tri puta, da li da to učinite ili ne. U gomili odgovornost se gubi, vaše individualno mišljenje se gubi, vaša diskriminacija se gubi, vaša svesnost se gubi. Vi postajete samo deo gomile. Gomila može da poludi. Svaka zemlja zna, svako vreme zna da gomila može da poludi, a onda mogu učiniti sve. Inače nikada se nije čulo da gomila može postati prosvetljena.
Viša stanja svesnosti mogu da postignu samo pojedinci. Više odgovornosti mora da se oseti – više individualne odgovornosti, više svesnosti. Što više osećate da ste odgovorni, više osećate da morate biti svesni, više postajete individualni.
Buda saopštava Mahakašjapi svoje tiho iskustvo, svoj mirni sambodhi, svoje tiho prosvetljenje, jer Mahakašjapa je takođe postao vrh, visina, a dve visine sada mogu da se sretnu. To će uvek biti tako. Dakle, ako želite da dosegnete najviši vrh, ne razmišljajte u terminima grupa, razmišljajte u terminima svog vlastitog identiteta. Grupa može biti korisna u početku, ali što više rastete, grupa sve manje i manje može da bude korisna.
Nastupa tačka kada grupa ne može biti ni od kakve pomoći, vi ste ostavljeni sami. A kada ste totalno sami i počinjete da rastete iz svoje osamljenosti, po prvi put ste se kristalizovali. Vi postajete duša, Sopstvo.
Osho
