Treće pitanje:
Praksa je vrsta uslovljavanja na fizičkom i mentalnom nivou, a kroz uslovljavanje društvo drži čoveka svojim robom. U tom slučaju kako je Patanjđalijeva praksa oruđe za oslobađanje?
Društvo vas uslovljava da bi od vas načinilo roba, poslušnog člana, tako da pitanje izgleda valjano – kako novo uslovljavanje uma može da nas oslobodi? Pitanje izgleda ispravno samo zato jer vi brkate dva tipa uslovljavanja.
Došli ste kod mene, prešli ste put. Kada se vraćate natrag, putovaćete istim putem. Um može da pita: “Put koji me je doveo ovde, kako može da me vrati natrag, isti put?” Staza će biti ista, vaš pravac će biti različit – sasvim suprotan. Dok ste dolazili prema meni vi ste bili okrenuti licem prema meni, kada odlazite okrećete lice u suprotnom pravcu, a staza će biti ista.
Društvo vas uslovljava da vas načini poslušnim članom, da vas načini robom. To je samo put. Isti put treba da se pređe da vas učini slobodnim, samo pravac treba da bude suprotan. Ista metoda treba da se koristi da se ‘oslobodite uslovljenosti.’
Sećam se jedne parabole. Jednom je Buda došao kod svojih monaha; išao je da održi propoved. Seo je ispod drveta. U ruci je držao maramicu. Čitavo bratstvo je posmatralo šta on radi. Onda je on vezao pet čvorova na maramici i pitao: “Šta treba da učinim da bih odvezao čvorove ove maramice? Šta treba da učinim?” Postavio je dva pitanja. Jedno: “Da li je maramica ista kada nije bilo čvorova na njoj ili je različita?” Jedan bhikkhu, jedan monah, je rekao: “U nekom smislu je ista jer se kvalitet maramice nije promenio. Čak i sa čvorovima ona je ista, ista maramica. Unutrašnja priroda ostaje ista. Ali u jednom smislu se promenila jer se nešto novo pojavilo. Čvorova nije bilo, a sada čvorova ima. Dakle, površinski ona se promenila, ali duboko dole ona je ostala ista.” Buda je rekao: “Ovo je stanje ljudskog uma. Duboko dole on ostaje nevezan u čvorove. Kvalitet ostaje isti.” Kada postanete Buda, prosvetljen čovek, vi nećete imati različitu svest. Kvalitet će biti isti. Razlika je samo da ste sada vezani u čvorove kao maramica; vaša svest ima nekoliko čvorova.
Druga stvar, pitao je Buda: “Šta treba da uradim da bih razvezao čvorove na maramici?” Drugi monah je rekao: “Dok ne znamo kako ste je vezali u čvorove, ne možemo reći ništa, jer će morati da se primeni obrnuti proces. Način na koji ste napravili čvorove prvo mora da se zna, jer će to u obrnutom redosledu biti opet put da se odvežu čvorovi.” Onda je Buda rekao: “To je druga stvar. Kako ste došli u ovo ropstvo, to treba razumeti. Kako ste uslovljeni u vašem ropstvu, to treba razumeti, jer isti će biti proces, u obrnutom redosledu, da se oslobodite uslovljenosti.”
Ako je vezanost uslovljavajući faktor, onda će nevezanost biti faktor oslobađanja uslovljenosti. Ako vas očekivanje vodi u patnju, onda neočekivanje će vas voditi u nemanje patnje. Ako ljutnja stvara pakao u vama, onda saosećanje će kreirati raj. Dakle kakav god da je proces patnje, obrnuto će biti proces sreće. Oslobađanje od uslovljavanja znači da ste razumeli ceo proces vezivanja u čvor ljudske svesti, kakav on jeste. Ceo proces joge je ništa drugo do razumevanje složenih čvorova i njihovo odvezivanje, oslobađanje od njihovog uslovljavanja. To nije preuslovljavanje, zapamtite. To je jednostavno uklanjanje uslovljavanja; to je obratan proces. Ako bi to bilo preuslovljavanje, onda biste opet postali rob – novi tip roba i novo utamničenje. Dakle ovu razliku treba zapamtiti: to je oslobađanje od uslovljenosti, ne preuslovljavanje.
Zbog ovoga su nastali mnogi problemi. Krišnamurti stalno govori da ako bilo šta učinite to će postati preuslovljavanje, stoga ne činite ništa. Ako učinite ma šta, to će postati preuslovljavanje, možete biti bolji rob, ali ćete ostati rob. Slušajući njega, mnogi ljudi su prekinuli sve delatnosti. Ali to ih nije učinilo oslobođenim. Oni nisu oslobođeni. Uslovljenost je prisutna. Oni se ne preuslovljavaju. Slušajući Krišnamurtija, oni su se zaustavili, oni nisu preuslovljeni. Ali takođe nisu ni oslobođeni uslovljenosti. Oni ostaju robovi.
Zato ja ne preuslovljavam, niti je Patanjđali za preuslovljavanje, za prepravljanje. Ja sam za oslobađanje od uslovljavanja, i Patanjđali je takođe za uklanjanje uslovljavanja. Samo razumite um. Koja god da je bolest, razumite bolest, dijagnostikujte je, i uklonite u obrnutom sledu.
Kakva je razlika? Uzmimo neki realan primer. Ljutnja je uslovljavanje; to ste naučili. Psiholozi kažu da je to naučeno, to je programirana stvar. Vaše društvo vas uči tome. Postoje čak i sada društva koja se nikada ne ljute. Postoje društva, male plemenske zajednice još postoje, koje nikada nisu upoznale nikakvu borbu, nisu ratovali.
Na Filipinima, postoje mala praistorijska plemena. Za tri hiljade godina nisu upoznala nikakvu borbu, nijedno ubistvo, nijedno samoubistvo. Šta se dogodilo njima? Oni su najveći ljubitelji mira, najsrećniji. Njihovo društvo od samog početka nikada ih ne uslovljava za ljutnju. U tom plemenu, čak i u vašim snovima ako ubijete nekoga, morate otići i moliti za oproštaj – čak i u snu. Ako se naljutite na nekoga u snu i potučete se, sledećeg dana morate objaviti selu da ste uradili nešto pogrešno. Onda će se selo sakupiti zajedno, i mudri ljudi će postaviti dijagnozu vašeg sna i preporučiće vam šta sada treba da uradite – čak i mala deca!
Čitao sam analize njihovih snova. Izgleda da su oni jedni od najpronicljivijih ljudi. Malo dete sanja. U snu ono vidi dečaka iz susedstva, vrlo tužnog. Ono ispriča san svom ocu ujutru: “Video sam dečaka iz susedstva vrlo tužnog.” Tako otac razmišlja o tome, zatvori svoje oči, meditira, i onda kaže: “Ako si ga video tužnog, to znači na neki način je njegova žalost povezana s tobom. Niko drugi nije sanjao o njemu da je on tužan, tako da si znajući i neznajući učinio nešto što je stvorilo njegovu žalost. Ili, ako ti nisi uradio, u budućnosti ćeš to uraditi. Dakle, san je samo predskazanje za budućnost. Idi sa mnogo slatkiša, mnogo poklona. Daj slatkiše i poklone dečaku za njegov oproštaj – bilo da je nešto učinjeno u prošlosti ili ćeš nešto uraditi u budućnosti.”
Tako dete odlazi, daje voće, slatkiše, darove, i moli njegov oproštaj jer je nekako, u snu, on odgovoran za njegovu žalost. Od samog početka dete se odgaja na taj način. Ako je ovo pleme postojalo bez borbe, ubistva, samoubistva, to nije čudo. Oni ne mogu to pojmiti.
Drugačija vrsta uma tamo funkcioniše.
Psiholozi kažu da mržnja ili ljutnja nisu prirodni. Ljubav je prirodna; mržnja i ljutnja su samo stvorene. One su prepreka u ljubavi, i društvo vas uslovljava njima. Neuslovljavanje znači da šta god je društvo uradilo, ono je uradilo. Nema koristi nastavljati osuđivati ga; to je već slučaj. Govoreći jednostavno da je društvo odgovorno, vama se ne pomaže. To je urađeno. Sada, baš sada, možete ukloniti uslovljenost. Dakle, kakav god da je vaš problem, pogledajte duboko u problem. Prodrite u njega, analizirajte ga, i vidite kako ste uslovljeni njime.
Na primer, postoje društva koja nikada ne osećaju nadmetanje. Čak u Indiji, ima drevnih plemena u kojima ne postoji nadmetanje. Naravno, oni ne mogu biti mnogo napredni po našim merilima, jer naš napredak može jedino da bude kroz nadmetanje. Oni nisu konkurentni. Zato što nisu konkurentni, oni nisu ljuti, nisu ljubomorni, nisu tako ispunjeni mržnjom, nisu nasilni. Oni ne očekuju mnogo, a s onim šta god da im život dâ, osećaju se srećni i zahvalni.
Vama, ma šta da život dâ, vi se nećete osećati zahvalni. Uvek ćete biti frustrirani, jer uvek tražite više. I nema kraja vašim očekivanjima i željama. Tako, ako se osećate bedno, pogledajte u nevolju i analizirajte je. Koji su uslovljavajući faktori koji kreiraju patnju? Nije mnogo teško da se to razume. Ako možete stvoriti patnju, ako ste tako sposobni da stvorite nevolju, nije teško razumeti je. Ako je možete stvoriti, možete je razumeti.
Čitavo Patanjđalijevo gledište je ovo: posmatrajući ljudsku patnju, otkriveno je da je čovek sam odgovoran za nju. On čini nešto da bi je stvorio. To činjenje je postalo navika, tako da on nastavlja to da čini. To je postalo ponavljanje, mehaničko, slično robotu. Ako postanete pažljivi, možete odbaciti to. Možete jednostavno reći: “Neću u tome da učestvujem.”
Mehanizam će prestati da radi.
Neko vas uvredi. Vi samo ostanite mirni, ostanite tihi. Mehanizam će započeti, on će doneti prošli obrazac. Ljutnja će dolaziti, dim će se dizati, a vi ćete se osećati na ivici da postanete ludi. Ali mirujte. Nemojte sarađivati i samo posmatrajte šta mehanizam čini.
Osetićete obrtanja, kotrljanja unutra u vama, ali ona su nemoćna jer vi ne sarađujete.
Ili, ako osećate da je nemoguće ostati u takvom mirnom stanju, onda zatvorite svoja vrata, krenite u sobu, uzmite jastuk i udarajte po jastuku. Budite ljuti na jastuk. A kada ga udarate, postajući ljuti i ludi s jastukom, samo nastavite da posmatrate šta radite, šta se događa, kako se obrazac sam ponavlja.
Ako možete ostati mirni, to je najbolje. Ako osećate da je to teško, povucite se, onda krenite u sobu i budite ljuti na jastuk, jer s jastukom svoju ludost možete potpuno da vidite; ona će postati transparentna. A jastuk neće reagovati pa možete posmatrati mnogo lakše. Ne postoji opasnost, nema, ne postoji problem bezbednosti. Možete posmatrati. Lagano, podizanje ljutnje i opadanje ljutnje.
Posmatrajte oboje, ritam. A kada je vaša ljutnja iscrpljena, ne osećate se više kao da udarate jastuk, ili ste započeli da se smejete ili se osećate smešnim, zatvorite svoje oči, sednite na pod, i meditirajte o tome šta se dešavalo. Da li još uvek osećate ljutnju prema osobi koja vas je uvredila, ili je to izbačeno na jastuk? Osećate neki mir koji vas obuzima. Nećete osećati ljutnju sad na dotičnu osobu. Pre ćete osećati saosećanje prema njoj.
Pre dve godine ovde je bio jedan američki mladić. On je pobegao iz Amerike samo zbog jednog problema, jedne opsesije: stalno je mislio da ubije svog oca. Otac mora da je bio opasan čovek; mora da je previše gušio ovog mladića. U svojim snovima razmišljao je da ubije, u svojim dnevnim sanjarenjima takođe je razmišljao da ubije svog oca. Pobegao je od kuće samo zato da ne bude blizu oca. Inače, svakog dana nešto se moglo dogoditi. Kad je ludilo tu, ono može buknuti svakog momenta.
Bio je ovde sa mnom. Rekao sam mu: “Nemoj gušiti to.” Dao sam mu jastuk i rekao: “Ovo je tvoj otac. Sada učini šta god želiš.” U početku je počeo da se smeje, smejao se ludački. Rekao je: “To izgleda smešno.” Ja sam mu rekao: “Pusti neka bude smešno. Ako je to u umu, pusti to da izađe.” Petnaest dana je on stalno tukao i cepao jastuk, i radio je to.
Šesnaestog dana je došao s nožem. Ja mu to nisam rekao. Pa sam ga pitao: “Šta će ti taj nož?” Rekao je: “Sada me ne zaustavljaj. Pusti me da ubijem. Sada jastuk nije za mene jastuk. Jastuk je zaista postao moj otac.” Tog dana je ubio svoga oca. Onda je počeo da plače; suze su lile iz njegovih očiju. Postao je smiren, opušten i rekao mi je: “Osećam mnogo ljubavi prema mom ocu, mnogo saosećanja. Dozvoli mi sada da se vratim natrag.”
On se vratio sada. Odnos se potpuno promenio. Šta se dogodilo? Samo je mehanička opsesija izbačena. Ako možete ostati mirni kada neki stari obrazac hvata vaš um, to je dobro. Ako ne možete, onda mu dozvolite da se dogodi na dramatičan način, ali sam, ne sa nekim. Jer kad god ispoljavate vaš obrazac, i to delite sa nekim, to stvara novu reakciju i to je začarani krug.
Najznačajnija stvar je da se bude pažljiv za obrazac – bilo da stojite smireno ili odrađujete vašu ljutnju i mržnju – pažljivo posmatrajte kako se odvija. Ako možete uvideti mehanizam, možete ga poništiti.
Svi koraci u jogi su samo za poništavanje nečega što ste činili. Oni su negativni; ništa novo ne treba da se kreira. Samo nepravilno treba da bude poništeno, i ispravno je već tu. Ništa pozitivno ne treba da se čini, samo nešto negativno. Pozitivno je skriveno tu. To je baš kao što je potok tu, skriven ispod stene. Vi ne treba da stvarate potok. Stena je tu. Stena mora da bude uklonjena. Jednom kada je stena uklonjena, potok započinje da teče.
Blaženstvo, sreća, radost ili kako god da to nazivate je tu, već teče u vama. Samo neke stene su tu. Ove stene su uslovljavanja iz društva. Uklonite njihovo uslovljavanje. Ako osećate vezanost, ona je stena, onda učinite napor za nevezivanje. Ako osećate ljutnju, ona je stena, onda uložite napore za nemanje ljutnje. Ako osećate požudu, ona je stena, onda uložite napore za nemanje požude. Samo učinite suprotno. Nemojte gušiti požudu. Samo činite suprotno, učinite nešto što nije požudno. Nemojte samo potiskivati ljutnju; činite nešto što nije ljutnja.
U Japanu, kada se neko naljuti, imaju tradicionalno učenje. Ako se neko naljuti, odmah mora da učini nešto što nije ljutnja. Ista energija koja bi krenula u ljutnju, odlazi u neljutnju.
Energija je neutralna. Ako osećate ljutnju na nekoga i želite da ga ošamarite, dajte mu cvet i posmatrajte šta se događa.
Želite da ga tresnete po licu, želite da učinite nešto – to je bila ljutnja. Dajte mu cvet I samo posmatrajte šta se događa u vama – vi činite nešto što je suprotno od ljutnje. Ista energija koja je htela da pokrenete svoju ruku, pokrenuće vaše srce. Ista energija koja je htela da ga udari sada će mu dati cvet. Ali kvalitet se promenio. Učinili ste nešto. A energija je neutralna. Ako ne učinite nešto, onda vi potiskujete – a potiskivanje je otrovno. Učinite nešto, ali samo suprotno. I to neće biti novo uslovljavanje, biće samo uklanjanje starog uslovljavanja. Kada je staro iščezlo, kada energetski čvorovi nestanu, nije nužno da brinete ni o čemu. Onda možete teći spontano.
Osho
