Treba uvek biti
pijan.
Sve je tu: i početak i kraj mudrosti.
Da ne biste
osećali strašno breme Vremena
koje vam slama pleća i povija
vas prema zemlji,
treba da se opijate bez predaha.
A
čime?
Vinom, poezijom ili vrlinom, kako vam je volja.
Ali
opijajte se.
Pa ako se katkad, na stepeništu kakve palate,
na
zelenoj travi u nekom jarku,
u sumornoj samoći svoje sobe
probudite,
kad je pijanstvo već
popustilo ili
nestalo,
zapitajte vetar,
talas,
zvezdu,
pticu,
časovnik,
sve
što juri,
sve što huči,
sve što peva,
sve što
govori,
zapitajte koji je čas;
i
vetar,
talas,
zvezda,
ptica,
časovnik,
odgovoriće
vam: “Čas je da se opijate!
Da ne biste bili mučeničko
roblje Vremena,
opijajte se bez prestanka!
Vinom, poezijom
ili vrlinom, kako vam je volja”
Šarl Bodler
