Nebo me juče nagradilo,
kao u bajci,
sa tri svoja astronomska čuda.
U luku poređano šest planeta
u praskozorju dvanaestog avgustovskog dana,
Perseidi što gore u mraku bez Mesečevog sjaja,
i Sunce, čije je srce
ulovljeno u zamku Mesečeve senke.
Koliko je zahvalnosti Bogu
što se u sedmoj deceniji još radujem praskozorju
i vidim, bez naočara, čaroliju na nebu:
Jupiter, Merkur, Mars i Saturn,
svetli i bliski.
Uran i Neptun nisam videla,
ali sam ih osećala negde tamo,
u velikom nebeskom nizu.
Ovoliko sam raširila ruke…
ooovooliko, kao kada sam čekala sina
da mi dotrči u zagrljaj.
Tada je ceo Svemir bio u najdražem biću.
U jutrošnjem zagrljaju
stalo je šest planeta!
Ah, radosti moje:
videla sam ih golim okom!
Ali…
ko zna da li ću ih ikada više videti.
Ili, ako ih i vidim,
da li ću znati koje su to planete,
da li ću želeti da raširim ruke
i napravim im ooovooliki zagrljaj!?
Sve se skupilo u dvadeset i četiri sata,
veliki kosmički sažetak,
tri u jedan.
Sve je danas,
od jutra do noći,
gore, u nebeskim visinama,
u preciznim kretanjima kosmosa,
u svom velikom poravnanju.
Ali
šta je dole,
u mračnim dubinama,
ispod površine velikih voda?
Šta je u našim dubinama?
Hobotnici, stanovniku morskog dna,
data su tri srca.
Eh, da su mi još ta dva srca
kada me pritisnu ovozemaljska zla!
Treće srce mi treba
kada me životne struje nose,
a neljudi lukavstvom pokose…
A ja?
Nisam hobotnica.
Imam ovo jedno,
pulsirajuće kada sam srećna,
malo i ranjivo u trenucima tuge:
Kada me nepravdom slome,
a ni ne okrenu se…
Treperi i mora da izdrži sve:
životne terete
i radosti koje me vinu do zvezda,
sva naša poravnanja.
Sinoć, dok je Mesec odgrizao komad Sunčevog diska,
prepoznala sam taj kosmički crtež u svojim grudima.
Moje srce je juče bilo delimično pomračeno.
Nije to bio potpuni mrak,
ne još,
već ona teška, popodnevna senka života
koja pokrije svetlost, ali te ostavi da gledaš.
U kosmosu – tri čuda,
u dubini mora – tri srca,
a na suvom – jedno ljudsko, ranjeno,
koje podnosi pritisak
vascelog sveta i Svemira.
I kuca. Kuca. Kuca.
Ah, radosti moje!
Uprkos pomračenju,
uprkos tom poravnanju,
uprkos „tri u jedan“ spoju.
Kuca.
Nada Mitrović Uzelac
