Patanjđali kaže da postoji treća mogućnost: ne borite se i ne bežite. Samo budite budni. Samo budite svesni. Kakav god da je slučaj, samo budite svedok. Svesni napor znači, prvo: traganje za unutarnjim izvorom sreće; i drugo: svedočenje starog obrasca navika – ne boriti se s tim, samo svedočiti to. Prvo stanje vairagye, beželjnost je obustava prepuštanja žeđi za čulnim uživanjima, sa svesnim naporom.
‘Svesni napor’ jeste ključna reč. Svesnost je potrebna, i napor je takođe potreban. Napor treba da bude svestan jer može postojati i nesvestan napor. Možete biti trenirani na takav način da možete odbaciti određene želje bez znanja da ste ih odbacili.
Na primer, ako ste rođeni u vegetarijanskoj kući vi ćete jesti vegetarijansku hranu.
Nevegetarijanska hrana jednostavno nije pitanje. Nikada je niste odbacili svesno. Bili ste odgajani na takav način da je nesvesno odbačena sama od sebe. Ali vam to neće dati neki integritet; neće vam to dati neku duhovnu snagu. Dok nešto ne učinite svesno, to nije postignuto.
Mnoga društva su probala ovo za svoju decu, da ih podignu na takav način da izvesne pogrešne stvari jednostavno ne uđu u njihove živote. One ne ulaze, ali ništa se ne postiže na taj način jer realna stvar koju treba zadobiti jeste svesnost. Svesnost može biti zadobijena kroz
napor. Ako je bez napora nešto uslovljeno u vama, to uopšte nije postignuće.
Dakle u Indiji ima puno vegetarijanaca. Đaini, Brahmani, mnogi ljudi su vegetarijanci. Ništa se ne postiže time što ste samo rođeni u đainskoj porodici, biti vegetarijanac ne znači ništa. To nije svestan napor; niste učinili ništa oko toga. Da ste rođeni u nevegetarijanskoj porodici, vi biste prihvatili nevegetarijansku ishranu na sličan način.
Dok neki svesni napor nije učinjen, vaša kristalizacija se nikada ne događa. Morate učiniti nešto svoje. Kada nešto učinite sami od sebe, vi to ostvarujete. Ništa se ne postiže bez svesnosti, zapamtite to. To je jedna od osnovnih stvari. Ništa se ne postiže bez svesnosti!
Možete postati savršeni svetac, ali ako to niste postali kroz svesnost, to je uzaludno, beskorisno. Morate se boriti inč po inč, jer kroz borbu više svesti će biti potrebno. A što više svesnosti primenjujete u svemu, više svesni vi postajete. Dolazi trenutak kada postajete čista svest.
Prvi korak je:
…obustava prepuštanja žeđi za čulnim uživanjima, sa svesnim naporom.
Šta da se radi? Kad god ste u stanju uživanja – seks, hrana, novac, moć, bilo šta što vam pruža uživanje – meditirajte o tome. Samo pokušajte da nađete to, odakle to dolazi. Vi ste izvor, ili je izvor negde drugde? Ako je izvor negde drugde, onda nema mogućnosti za bilo kakvu transformaciju jer ćete ostati zavisni od izvora.
Ali srećom, izvor nije nigde drugde, on je u vama. Ako meditirate, vi ćete ga naći. On kuca svakog trenutka iznutra, ‘Ja sam ovde!’ Jednom kada osetite da je tu i da kuca svakog trenuka – a vi ste samo stvarali spoljašnje okolnosti u kojima se to se dešavalo – to se može dogoditi bez okolnosti. Onda ne treba da zavisite ni od koga, od hrane, od seksa, od moći, bilo čega. Vi ste dovoljni unutar samoga sebe. Jednom kada dođete do tog osećanja, osećanja samodovoljnosti, prepuštanje strastima – um koji je popustljiv vanjskim željama – iščezava.
To ne znači da nećete uživati u hrani. Uživaćete više. Ali sada hrana nije izvor vase sreće, vi ste izvor. Ne zavisite od hrane, niste opsednuti hranom.
To ne znači da ne uživate u seksu. Možete uživati više, ali sada je to veselje, igra; to je samo slavlje. Ali niste zavisni od toga, izvor toga nije spolja. I jednom kada dve osobe, dvoje ljubavnika, otkriju ovo – da drugi nije izvor njihovog uživanja – oni prestaju da se bore jedno s drugim. Oni započinju da vole jedno drugo po prvi put.
Inače ne možete voleti osobu od koje ste zavisni ni na koji način. Vi ćete mrzeti, jer je ona vaša zavisnost. Bez nje ne možete biti srećni. Dakle, ona je bila ključ, a osoba koja ima ključ vaše sreće vaš je tamničar. Ljubavnici se bore jer vide da drugi ima ključ, “Ona me može učiniti srećnim ili nesrećnim.” Jednom kada saznate da ste vi izvor svoje, i drugi je izvor njegove vlastite sreće, možete deliti svoju sreću; to je druga stvar, ali vi niste zavisni.
Možete podeliti. Možete slaviti zajedno. To je ono šta ljubav znači: slavljenje zajedno, deljenje zajedno – ne ganjati jedno drugo, ne eksploatisati jedno drugo.
Zato što eksploatacija ne može biti ljubav. Onda koristite drugog kao sredstvo, a koga god koristite kao sredstvo, on će vas mrzeti. Ljubavnici mrze jedno drugo jer koriste, eksploatišu jedno drugo, a ljubav – koja treba da bude najdublja ekstaza – postaje najružniji pakao. Ali jednom kada znate da ste vi izvor svoje sreće, niko drugi nije izvor, možete podeliti to slobodno. Onda drugi nije vaš neprijatelj, nije čak ni jedan intiman neprijatelj. Po prvi put prijateljstvo se stvara, možete uživati u svemu.
A moći ćete da uživate samo kada ste slobodni. Samo nezavisna osoba može da uživa.
Osoba koja je luda i opsednuta hranom ne može da uživa. Ona može da napuni stomak, ali ne može da uživa. Njeno jedenje je nasilno. To je vrsta ubijanja. Ona ubija hranu; ona uništava hranu. I ljubavnici koji osećaju da njihova sreća zavisi od drugog, bore se, pokušavaju da dominiraju nad drugim, pokušavaju da ubiju drugog, da unište drugog. Bićete sposobni u svemu da uživate više kada znate da je izvor unutra. Onda ceo život postaje igra, iz trenutka u trenutak možete nastaviti da uživate beskonačno.
Ovo je prvi korak, sa naporom. Svesnošću i naporom postižete beželjnost. Patanjđali kaže da je ovo prvo, jer čak i napor, čak i svesnost, nije dobra, jer to znači da se neka borba, neka skrivena borba, još odvija.
Drugi i poslednji korak vairagye, poslednje je stanje beželjnosti:
… obustava svih želja uz pomoć spoznaje unutarnje prirode puruše, vrhovnog Sopstva.
Prvo morate znati da ste vi izvor sve sreće koja se vama dešava. Drugo, morate znati svu prirodu vašeg unutarnjeg bića. Prvo, vi ste izvor. Drugo, ‘Kakav je ovo izvor?’ Prvo, samo toliko je dovoljno, da ste vi izvor sreće. A drugo, šta je ovaj izvor u svojoj celokupnosti, ovaj puruša, unutarnje Sopstvo: “Ko sam ’ja’?” u svojoj celosti.
Jednom kada znate ovaj izvor u njegovoj celokupnosti, vi ste spoznali sve. Onda je ceo univerzum unutra, ne samo sreća. Onda sve što postoji, postoji unutra – ne samo sreća.
Onda Bog ne sedi negde u oblacima, on postoji unutra. Onda ste vi izvor, koreni izvor svega. Onda ste vi središte.
Jednom kada postanete središte egzistencije, jednom kada znate da ste središte egzistencije, sva patnja će nestati. Tada beželjnost postaje spontana, sahađa. Nikakav napor, nikakvo nastojanje, nikakvo održavanje nije potrebno. To je lako, to je postalo prirodno. Ne vučete to, niti gurate to. Sada nema ’ja’ koje može da vuče i gura.
Zapamtite ovo: borba stvara ego. Ako se borite u svetu, to stvara krupan, grub ego: “Ja sam neko s novcem, sa ugledom, sa snagom.” Ako se borite unutra, to stvara suptilan ego: “Ja sam čist; ja sam svetac; ja sam mudrac,” ali ‘Ja’ ostaje sa borbom. Dakle, postoje pobožni egoisti koji imaju vrlo suptilan ego. Oni možda nisu svetovni ljudi, nisu; oni su drugačije svetovni. Ali borba postoji. Oni su postigli nešto. To postignuće još nosi poslednju senku od ‘Ja’.
Osho
