Nikada neću naučiti kako da izujem cipele i pustim grad
da ugrize moja stopala,
neću se napijati pod mostovima, neću praviti stilske greške.
Prihvatam ovu sudbinu ispeglanih košulja,
stižem na vreme u bioskop, ustupam mesto starim gospođama.
Muka mi je od
produžene poremećenosti čula,
više volim pastu za zube i peškire. Vakcinišem se.
Pogledaj ovog bednog ljubavnika, nesposobnog da skoči u fontanu
i uhvati malu crvenu ribu za tebe
praćen ogorčenim pogledima policajaca i dadilja.
Hulio Kortasar
Prevod: Branislava Kosić Vidić
