Šesto pitanje:
Kada tražite od nas da razumemo nešto jasno, kome se vi obraćate da razume? Um treba da se obustavi. Zbog toga nije od koristi učiniti da um razume sve. Ko onda treba da razume?
Da, um treba da prestane, ali on nije još prestao. Na umu treba da se radi; jedno razumevanje treba da se stvori u umu. Kroz ovo razumevanje ovaj um će umreti. To razumevanje je baš slično otrovu. Vi uzmete otrov i otrov vas ubije. Tako i um razume, ali samo razumevanje je otrov za um. Zbog toga se um opire tako mnogo. On stalno pokušava da ne razume. On stvara sumnju, bori se na svaki način, štiti sebe jer razumevanje je otrov za um.
On je eliksir za vas, ali za um je otrov.
Dakle, kada kažem razumite jasno, mislim na vaš um, ne na vas, jer vama ne treba nikakvo razumevanje. Vi već razumete. Vi ste sama mudrost – prađnya.
Vama nije potrebna nikakva pomoć od mene ili od nekoga drugog. Vaš um treba da bude promenjen. A ako se razumevanje dogodi umu, um će umreti, a sa umom razumevanje će iščeznuti. Onda ćete biti u vašoj iskonskoj čistoti. Onda će vaše biće reflektovati čistotu slično ogledalu – nema sadržaja, besadržajno. Inače to unutrašnje biće ne treba razumevanje.
Ono je već sama srž razumevanja. Njemu ne treba razumevanje – samo oblaci uma zahtevaju uveravanja.
Dakle, šta je razumevanje zaista? Samo nagovaranje uma da ode. Zapamtite, ja ne kažem borba, ja kažem nagovaranje. Ako se borite, um nikada neće otići, jer kroz borbu vi pokazujete svoj strah. Ako se borite, vi pokazujete da je um nešto od čega se bojite. Samo uveravajte. Sva ova učenja, sve meditacije su duboko uveravanje uma da dođe do tačke gde će počiniti samoubistvo, gde on jednostavno otpada, gde um sam po sebi postaje takva apsurdnost da ga ne možete više nositi – vi ga jednostavno ispustite. Bolje je reći, um otpada sam od sebe.
Dakle, kada ja nešto objašnjavam radi jasnog razumevanja, ja se obraćam vašem umu.
Ne postoji drugi način. Samo vašem umu se može pristupiti jer ste vi nedostupni. Vi ste tako skriveni duboko unutra, a samo um je na vratima. Um treba ubediti da napusti vrata i da ostavi vrata otvorena. Onda ćete vi postati dostupni.
Ja se obraćam umu – vašem umu, ne vama. Ako se um odbaci, nije potrebno obraćati se – mogu sedeti u tišini i vi ćete razumeti; nije potrebno obraćati se. Umu su potrebne reči; umu trebaju misli; umu je potrebno nešto mentalno što ga može nagovoriti. Buda, Patanjđali ili Krišna govoreći vama, obraćaju se vašem umu.
Dođe momenat kada um jednostavno postane svestan cele apsurdnosti. To je baš kao ovo: ako vas vidim da vučete vaše pertle za cipele, i pokušavate da povučete sebe naviše pomoću njih, i ako vam kažem: “Kakvu besmislicu činite; to je nemoguće.” Pomoću vaših pertli za cipele, ne možete podići sebe naviše. To je jednostavno nemoguće; to se ne može dogoditi. Tako vas ja nagovaram da mislite više o celoj stvari: “To je apsurd. Šta to radite?” A onda se osećate jadno jer to se ne događa, tako ja nastavljam da vam govorim, insistirajući, udarajući čekićem. Jednog dana možete postati svesni: “Da, ovo je apsurd. Šta to radim?”
Isto kao podizanje sebe uz pomoć pertli za cipele, jeste sav vaš napor uma. Sve što radite je apsurd. Ne može vas odvesti nigde do u pakao, u nevolju. To vas je uvek vodilo u bedu, ali vi još niste toga bili svesni. Sva ova komunikacija od mene je samo da učini vaš um svesnim da je sav njegov napor apsurdan. Jednom kada dođete do osećanja da je čitav napor apsurd, napor iščezava. Ne samo da ćete morati da ostavite svoje pertle za cipele, već i da ćete morati da činite ikakav napor, i to će biti apsurdno, vi ćete jednostavno uvideti činjenicu, ostavićete i smejaćete se. Postali ste prosvetljeni ako ostavite svoje pertle za cipele, jednostavno ustanete i smejete se. To će se tako dogoditi.
Kroz razumevanje um otpada. Iznenada vi postajete svesni da niko nije bio odgovoran za vašu nevolju, vi ste je stvarali neprekidno; iz trenutka u trenutak vi ste bili tvorac. Vi ste stvarali bedu, a onda ste tražili kako da odete izvan nje, kako da ne budete jadni, kako da postignete blaženstvo, kako da dostignete samadhi. I dok ste o tome pitali vi ste je stvarali.
Čak i ovo pitanje. “Kako dostići samadhi?” je stvaranje patnje jer onda vi kažete: “Ja sam učinio tako mnogo napora, a samadhi još nije postignut. Uradio sam sve što je trebalo uraditi, a samadhi još nije postignut. Kada ću postati prosvetljen?”
Sada vi stvarate novu nevolju kada ste načinili prosvetljenje takođe predmetom želje, što je apsurdno. Nijedna želja neće doći do ispunjenja. Kada shvatite ovo, želje otpadaju – vi ste prosvetljeni.
Bez želja, vi ste prosvetljeni.
Sa željama vi se krećete u krugu patnje.
Osho
Nastaviće se
