Jasan Pogled
“Tako da znaš…da ne zaboraviš..”govorila je u telefonpuna nadeda taj nekoneće zaboravititu važnu, važnustvar A u meni je još dugoodzvanjao taj glasi pitala sam seda li ti znaši da li ćeš zaboravitida smo samo zajednoceli i da sesve ono unutrau meniuskomeša i cvilikad nisi tu Aleksandra Leković
Kalevala Ako bi neko upitao: šta je priroda? – mirno bi mu se moglo odgovoriti da je to ono o čemu govori Kalevala. Priroda nije realitet, nije nužda, nije neprijatelj, nije neki spoljni svet koji je nezavisan od čoveka. Priroda je ono o čemu govori Kalevala. Ne životinje, bilje, zemlja, […]
… Lepota ideja leži u tome što su one poput talasa u okeanu i one se povezuju sa stvarima koje su im prethodile i smatram da je veoma važno da prigrlite stvari koje vas interesuju i utiču na vas… Kroz istoriju umetnosti formiran je kulturni establišment i kulturna margina. Ne […]
U mahali na krov koji prokišnjavaStavili su vrataOdozgo gledajući ihDeluje ko da čekaju nebeskog gosta A kad im padne kišaOd kapi čini se da neko neumorno kucaI da ne zna šta je red i da ne zna Šta je dosta. Kosta Kosovac
Ljeto Ne daju mu da uzri. Ne daju mu da bude dugo toplo ljeto. Ne daju ni da bude varljivo. Kao u onom divotnom filmu o jednom pravom varljivom ljetu. Na varoškoj ulici, pred bibliotekom, pored rijeke, u kafani. Dok hljeb miriše, a bruji pčela. Sa zrikavcima pravim i zvijezdama. […]
Bez svega mogu –bez ruku,bez nogu,bez glave sečakosjećammnogo komotnije,ali bez srca– bez srca ne mogu,tog malenog srcasvojeg i svačijeg. Vito Nikolić
Kada se rodimbiću pisac u Japanuimaću svoje večeri čitanjau knjižari Đunkudo šjoten Čitaću lagano i razgovetnoonako kako to zahtevaritam zapisanogi svako čitanje ćebiti posvećenoodabranom licu u publici Oni koji ne buduimali novca da virnuu moju krletkumoći ćeza nekoliko sati stajanjada utole glad Kada se rodimbiću carveć sam počeo da štedimza […]
O obalu življenja – razbi se ljubavna lađa…To su poslednje zapisane reči Vladimira Majakovskog, pesnika revolucije, ali i pesnika ljubavi, čija srce nije moglo da se pomiri sa učmalošću svakodnevnice koja je lagano ubijala ono što je najviše voleo… Snažne i dramatične ljubavi često imaju veliku cenu, a legendarni, i […]
Ljepota A ako je više nema, šta li će spasiti svijet… A ako je više nema, nema šta ni da se spasava. Gdje je god uoče, čovjekoliki je dobro izgaze, pa ispršte. Pa još i razmažu, da slučajno ne bi vaskrsla. Pa joj i tragove zacrne, da sakriju spomen. Pa […]
Mislim tuđe misliKradem svoje vremeProvlačim gaIzmedju oblaka, snova,Daljine i snega… Kada poželimDa ti nedostajemOdsanjam pesmuZatvorim očiI na kaldrmi zamislimCvet beli. Kada te nemaJer tako hoćuZaledim osmehU sebi kažem imeUdahnem dubokoI pomislim Tako mi nedostaješ… Miroslav Antić