Postoji sunce koje stane u jednu kraću pjesmu. I to je to. Samo to, ali sve to. Sasvim dovoljno da ne osjetimo kako je život čisto traćenje volje. U najboljem slučaju traćenje i ispoljavanje koje drugima ne pričinja bol. Patrik Weiss
Skorašnji članci
Magia Sutra – Pitanje kvarnosti egzistencije [Tema: Hamvaš]
Magia sutra 20 Primera za to ima na stotine Evo odmah celokupne tzv. istorije filozofije koja, počev od svetog Avgustina, gotovo u celini koliko god da je ozbiljnih namera, isto toliko je bez verodostojnosti. Sveti Avgustin je veoma veliki deo svoje energije usredsredio na to da odbrani hebrejsku baštinu (da […]
Robert Muzil – Tri žene [Knjiga dana]
Pogovor knjizi Tri žene u izdanju Ethosa, Beograd Iz jednog pisma koje je Tomas Man 1939. godine uputio prijateljima u Londonu potiče izreka, kasnije često ponavljana u istorijama nemačke književnosti, da nikome među svojim savremenicima ne bi sa toliko sigurnosti mogao proricati slavu posle smrti kao Robertu Muzilu, romansijeru, novelisti […]
Magia Sutra – Ali je sve troje jedno [Tema: Hamvaš]
Magia sutra 19 Ali je sve troje jedno što se sada gotovo samo po sebi razume, i od ovoga trenutka nije preporučljivo da se ovo troje međusobno razdvaja. Hebrejska baština je u znaku greha, a i hrišćanstvo (dogmatika), iako je uloga greha u Jevanđelju neznatna, i tek kod apostola Pavla […]
Zrnce stida
Pa neka to zrno bude i manje od onoga slavnoga zrna gorušice… Neka bude zrno od zrna gorušičinog, neka bude zrnce od zrnca… Samo da ga bude… Da se konačno pojavi to majušno zrno stida i da obasja ovaj beskrajni mrak…jer, ako se pojavi, ako se projavi, uništiće beskraj mraka, […]
Nad mnoštvom
Ostajem ovde zaduženZarad mnoštvaZa stabla, prijatelje,psa i porodicu Ostajem ovde zaludanZarad mnoštvaZa pretke i potomke,Priznanja i prese. Ostajem ovde zakačenZa mnoštvoKvake i krevete,Kurve i krajolik. Ostajem ovde zakopčanZarad mnoštvaZidova i zastava,Dugmadi i darova. Ostajem ovde zamišljenNad mnoštvom. Ostajem ovde zaraženZa mnoštvoPobeda i porazaPodvala i poreza. Ostajem ovde zakazanZarad mnoštvaSustreta i […]
Sećanje na Branka Hajdera
Ti, neukrotiva zveri Sačinjen od najviših gena naših predaka Jači od stene i međeda Dete u duši, neiskvarenog lika Gorski čoveče čiste lucidne duše Ti, koji si čast i poštenje Držao iznad svega Bez kompromisa sa ljudima I njihovim nedelima Delao si kao naši veliki preci Tebi poklanjam ove stihove […]
Ne okreći oči od mene, Gospode
Ne okreći oči od mene, Gospode, Ja sam običan svijet, Iza stakla mutne gradske pivnice Sjedim diveći se kolonama prolaznika, U svemu nalazeći davno izgubljeno bratstvo. Ne okreći glavu od mene, Gospode, Ovakva je moja sudbina, O boljoj ja i ne sanjam, Šta bi meni sudbina vlasnika bistroa, Trgovca robljem, […]
Sikofanti
Oni ne spavaju mirno Niti su sanjali Niti su dozvolili Sebi, niti svojim ženama Debeloj deci Da budu nešto do. Oni ne jedu Već se hrane Rukama i ustima I maštaju o čačkalici. Dišu kao i mi To je jedino što delimo Ta opšta mesta Vazduh i autobuska stajališta Struju, […]
Fridrih Niče
Nije dovoljno imati talenta, mora se imati i vaše odobrenje za to – zar ne, prijatelji moji?