Jasan Pogled
Dešava se. Umjesto zore sa prijateljima, dočekaš sabah sa šejtanom… Istina je da je pametni zaćutao. Naravno da je i budala progovorila. Istinska je istina i da se fukara obogatila. Naravno da je onaj koji je zaćutao zaključao svoju pamet, povukao se u svoju odaju i rekao samom sebi: Laku […]
Sećam se dana kada sam se rodio (repeticija) U utorak februara, iskljucili su struju Doručkovao sam jednu šargarepu Ponudio mojim psima (nisu hteli) Pokriven ćebetom čitao sam Krležinu poeziju i Rečnik kiše Posle četiri rakije bio sam srećan Onda napišeš dugačku pesmu Postaješ dosadan sebi. (sebičan) Sebičnjaci su ostrvski […]
Narcis je ugledao sebe u vodi potoka i – priča se – strahoviti odraz njegove slike ga je toliko očarao da se više nije makao od potoka, i da je poremetio umom. Od tada se i stanje, kada je neko očaran sopstvenom slikom, naziva narcizmom. Cvetovi su obično ženskog […]
Knjiga dana Narodne biblioteke Srbije Pred kim se ja pravdam (odlomak iz knjige Sveti Antun, Ratni dnevnik iz zatvora Miće Popovića) Beograd 29. 11. (1945) Neću biti demobilisan, izbačen sam iz Partije, i pozvan na isleđenje u Beli Manastir. Stole mi je poručio da budem spreman na najgore. Znači, još jedna propuštena godina […]
Kada je Silvija rekla hoćemo li da odemo, bez mrvice, bez trunke razmišljanja, rekao sam: – Hoćemo. Ni sekundu nijesam, nešto sad, razmišljao. Silvija je rekla: – Ovdje se ionako ništa neće promijeniti, sve je isto, zgrade, ljudi, obale. Rekao sam: – Da, ovdje je sve i uvijek isto. Tamo […]
Mati Angelina je bila djevojčica kad je čula: duša u koljenima prebiva. Sveto pismo je na noćnom stočiću, ona je sama i prozebla u zidinama mračnog samostana. Sluđena je muškom šakom na svojim koljenima i vječnim pitanjem: Jesu li lijepa ili ružna? Iz zbirke Kapi
Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućnim i podnošljivim. Zavist ljudi, to je gnev bogova. Gledajući jedno ljudsko naselje na nekoj vlažnoj strmini, ograđeno posrnulom ogradom, dođe mi misao o pravoj nameni […]
Kad već mora na ić neka više ne bude Jovanović, Nikolić, Petrović, jer odviše tukne na bijeli lukac, na znojnu gunjinu, na slaninicu i rakijicu, na Moravicu i šajkaču, na mit i legendu, na izmišljene skaske i budalisanja, na ćoravo carstvo nebesko, a i na Rusiju, staru dušmanku, nekako otužno […]
Piše: Valter Benjamin Taj odrasli je već sve proživeo: mladost, ideale, nade, ženu. Sve je to bila iluzija. – Često se osećamo prestrašeni ili ogorčeni. Možda je on u pravu. Čime bi trebalo da mu uzvratimo? Mi još ništa nismo proživeli. Ali, pokušajmo da strgnemo tu masku. Šta je taj odrasli […]
Nebom jecam, bezdomnošću propjevavam Čežnjiva su mi mrtvila. Staklenim okom ubogog nekog tamo Neutješna utroba, nepomični hladni trup Gleda s očekivanjem Otiču mi saputnici tiho niz osunčanu strminu života Zagubiše mi se jeseni, Ne govore mi trešnje više zimi, Niti su mi počinci u ružinom stablu. Ko li plače […]