Notes

Žarko Laušević – Godina prodje, dan nikad

Žarko Laušević
Godina prođe, dan nikad
Novosti, Beograd, 2011.

Impresije

Obradovala me je gorka knjiga Čovjeka od više darova. Ozarilo me je njegovo ponoćno sunce. Osmjeh od bola. Plameni studenac. Svijeća u mraku, mrak u zenitu, na spuškoj pripeci, u nutrini bića, u nigdini svijeta iz koje se iznose osunčani plodovi na dar…
Zreli grozdovi misaonosti koja bubri i porađa istinsku mudrost.
Veliki čas anatomije i potresna obdukcija duše.
Hamlet u spuškoj dušegupki. Plamičak ćelijski titrav od ljepote, bola, tuge.
Neslućene i šokantne asocijativne slike prepunjene poetikom ranjene duše, okrvavljene sječivom ironije, samopovrijeđivanjem nježnog bića.
Tamni pad.
I pad je let.
Selimovićevski odjeci, pridavljeni krici u Tvrđavi, u životu…
Postoji li šansa da budemo dobri u svijetu zla?
Odgovorite, gospodine Merso!
Stvaralačko biće je pobjedilo nihilističku nakazu ovim literarnim trijumfom Žarka Lauševića, pisca!

Citati

-Čija je ovo krv? Mrtvih, bratovljeva, moja?
-Ali, kad osjetiš da ćeš da krepaš, trči na Cetinje. Niko te neće ljepše olelekat’ nego oni.
-Bromirana erotika. Lažna heroika.
-Da li sam ja u stvari normalan celog života, pa sam samo te noći bio lud, ili obrnuto?
-Napolju je u šetnji u ovom trenutku ženska kriminalna momčad.
-Pričam o suzama svojih roditelja. A kakve li su suze roditelja onih koje sam ubio?
-Neko mi u vrat zaverenički dahće: Je l’ treba opelo? To liči na ono-devize, devize!
-Brzo moram negde na neko lepše mesto. U neko bolje vreme…
-Kiki nije zao, ali je glup. Zef se pretvara da nije ni jedno ni drugo.
-Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. Samo se umire pre vremena.
-Objesio sam se ja već iz prvog pokušaja, nego sam na zahtev publike morao to da ponovim.
-Ne traži pjevidruga, nego plačidruga.
-Jastuk groba moga je tvrd.
-Kupleraj u srcu. Dijalektika.
-Jedan dan više u zatvoru. Jedan dan bliže slobodi, ma kad bila. I jedan dan života manje.
-Ne dao ti Bog da se požališ na zlo onom ko ti zlo misli- većega mu dobra na možeš napraviti…
-Sloboda je promenada sopstvene nagosti.
-Muka je kad se prolepša vreme, pa kad počneš da otvaraš beogradske bašte…Bez tebe u njima.
-Kao da u mislima već oblačim Beograd u april.
-Sve skupa-tri reda rešetaka!
-Pišem i lutam. Plutam.
-Omađijana Bogom.
-Dok čekam da me popijeni sedativi omalovaže.
-Hoću li uginiti na prvom bržem koraku kao zec pušten iz kaveza?
-Tragedija i ekstremizam kao konstanta crnogorskog bića.
-Mogla nam se desiti nesreća pa da budemo srećni, pa da nam neki veseljak nadene ime Bijela Gora.
-Radije ću završiti kao drčni Đordano, nego kao pokajnički Galileo.
-Imao je gastritis na licu.
-Žaliće me tajno. Osuditi javno. Oprostiti kasno.

 

 

 

Jedan Komentar

  1. Zaista diiiiivno

Ostavite komentar: