Notes

Boris Jovanović – Bog u birtiji (leksikon kamenovanih riječi) [Knjiga dana]

Azbučnik poezije o ljudima koji samo nalikuju ljudima. Upečatljiv poetski krik očajnika o tome šta nam se dešava i hoćemo li, takvi kakvi jesmo, uopšte preživeti…

Ima li Boga ili je on doista mrtav? Ili se zaputio i kao pokajnik nad svojim delom stvaranja još jedino sedi u birtiji koja nam je sudbina i u kojoj kujemo sopstvenu istoriju propasti?

Boris Jovanović nam gotovo proročki nudi svoj odgovor. Valja ga čitati i proniknuti.

Ova knjiga poetskih zapisa koji se nadovezuju u osobeni spev sa divnim jezičkim obrtima i dinamičnim slikama, a koju sam čitao bezmalo kao čudesan roman, ispisana je krepkim jezikom otesanim iz materije samoga života. Svaka reč u njemu iskri kao pesma za sebe. To su reči koje izgovaramo kad ih se ne stidimo, pa onda te reči štitimo svojim srcem od kamenovanja. Takva knjiga od nas iziskuje da je vidimo kao Borisovo alhemijsko veledelo i kao trajni stvaralački rad na promeni kojoj se opiremo.

Uči nas ovaj rukopis da verujemo da možda nije sve izgubljeno i da je ono za čim čeznemo tik uz nas, samo ako istinski i odvažno pogledamo u sebe, a Boga koga smo upoznali u birtiji izvedemo na ulicu među poslednje žive ljude čiji snovi su jedini preostali putokazi…

Jovica Aćin

Knjiga

Šarene se kao šarene laže na šarenom vašaru.
Svuda su čovjekoliki metnuli poneku šarenicu.
Ne bi li popunili sve jame.
Ne bi li zatisnuli sve škripove.
Ne bi li začepili sve ponore.
Ne bi li potkočili sva klackališta.
Ne bi li zazidali sve vidikovce.
Ne bi li prejeli svaku glad.
Ne bi li prepili sve žeđi.
Ne bi li pregradili sve širine.
Ne bi li oplićali dubine, popatuljčili visine.
Šarenica do šarenice.
Lete slovca kao konfete.
Nijedno nigdje ne stiže.
Knjiga se utopila u okeanu knjiga.
Kad presuši, naći će utopljenicu.

*******

–Trebalo bi i tebe kao svakog moljca—pa pljesne rukama kao da ubija.
Kobajagi opuva smrvljena krilca po birtiji, pa uskoči u arlak.
Birtija odjekne.
Onaj moljac slegne, prigrli knjigu kao odojče.
Zagledujemo se, montiramo.
Ne bismo li mu oteli knjigu.
Kako mu je iščupati iz naručja…
Kako joj počupati krila…
Je li mu to knjiga ili ptica…
Kao onaj Muharem i onaj petao…

Boris Jovanović

Ostavite komentar: