Drugo pitanje:
Molimo vas opišite razvojni jaz između čoveka sa duhovnim iskustvom koji je već dostigao određen stepen više svesti, čak i određene psihičke veštine i sposobnosti, i potpuno razvijenog bića – živog Bude.
Ovo je razlika: čovek koji je postao apsolutno pozitivan jeste čovek duhovnog postignuća. Osoba koja je postala apsolutno negativna… Kada ja kažem apsolutno negativna, mislim devedeset devet posto negativna, jer apsolutna negativnost nije moguća. Nije moguća ni apsolutna pozitivnost. Drugo je potrebno. Kvantitet može da se promeni; stepeni se razlikuju. Čovek koji je devedeset devet posto negativan, a jedan posto pozitivan jeste najniži čovek, koga hrišćani nazivaju grešnikom – pozitivnim jedan posto! To je potrebno samo da pomogne njegovih devedeset devet posto negativnosti. Ali u svemu negativnom, šta god da vi kažete, samo ‘ne’ je odgovor. Šta god da traži egzistencija, odgovor je samo ‘ne’. Ateista koji ničemu ne može reći ‘da’, koji je postao nesposoban da kaže ‘da’, koji ne može verovati – taj čovek pati u paklu. Zato što on kaže svemu ‘ne’, on postaje ‘ne’, zevajuće ‘ne’; ljutnja, nasilje, ugušivanje i ugnjetavanje, žalost, sve skupa – on postaje personifikovani pakao.
Teško je naći takvog čoveka, jer teško je biti takav čovek. Da se živi u devedeset devet posto pakla vrlo je teško. Međutim, govorim vam ovo, samo da bih vam objasnio. Ovo je matematička mogućnost. Čovek to može postati ako pokuša. Takvog čoveka nećete nigde naći. Čak ni Hitler nije tako destruktivan. Čitava energija postaje destruktivna – ne samo za druge, već takođe i za sebe. Čitavo držanje je samoubilačko. Kada osoba počini samoubistvo, šta kaže? Kaže ‘ne’ celom životu kroz svoju smrt. Ona kaže ‘ne’ Bogu, ovako: “Ti me ne možeš stvoriti. Ja ću uništiti sebe.”
Sartr, jedan od najvećih mislilaca ovog veka, kaže da je samoubistvo jedina sloboda – sloboda od Boga. Zašto oslobođenje od Boga? Jer ne postoji sloboda. Nemate nikakvu slobodu da stvarate sebe. Gde god da ste, vi nalazite da ste već stvoreni. Rođenje vi ne možete preuzeti; to nije vaša sloboda. Sartr kaže da ako smrt sami možete odrediti, u tome je vaša sloboda. Time definitivno možete reći jednu stvar Bogu: “ja sam slobodan”. Takav čovek koji uvek živi pored ambisa samoubistva jeste zadnji, najveći grešnik.
U egzistencijalizmu koji propoveda Sartr, ove reči su postale vrlo značajne – muka, dosada, žalost. One su morale postati značajne, jer ovaj čovek će živeti u muci, dosadi. Jedan posto pozitivnog je potrebno. On će reći ‘da’ dosadi, samoubistvu, muci, samo tek toliko da ima potrebu da kaže ‘da’. Ovo je moderan čovek koji se približava sve bliže i bliže poslednjoj obali. Na drugom vrhu stoji duhovni čovek. Ovo je grešnik, pali čovek. Na drugom vrhu – devedeset devet procenata pozitivnom, jedan posto negativnom – je duhovni čovek. On kaže ‘da’ svemu. On ima samo jedno ‘ne’ a to je protiv samog ‘ne’, to je sve. Inače on je ‘da’. Ali zato što totalno ‘da’ ne može postojati, on ima potrebu i da kaže ‘ne’.
Ovaj čovek postiže mnoge stvari jer pozitivan um vam može dati milione stvari; ovaj čovek će biti srećan, smiren, sabran, staložen i spokojan. A zbog ovoga um će cvetati i dati njemu sve svoje pozitivne kvalitete. On će imati određene moći. Može čitati vaše misli, može vas isceliti. Njegov blagoslov će postati sila. Samo da budete pokraj njega imaćete koristi. Na suptilne načine on je blagoslov.
Svi siddhi – sve moći o kojima joga govori, a Patanjđali će docnije govoriti o tome – za njega će biti laki; on će biti čovek čudesa, njegov dodir će biti magičan. Sve je moguće jer on ima devedeset devet posto pozitivan um. Pozitivnost je snaga, moć. On će biti vrlo snažan.
Ali još nije prosvetljen. Vama će biti lakše da mislite da je ovaj čovek prosvetljen nego da mislite da je prosvetljen čovek prosvetljen, jer prosvetljen čovek jednostavno ide izvan vas.
Vi njega ne možete razumeti; on postaje neshvatljiv.
Zapravo prosvetljen čovek nema moć, jer on nema um. On nije čudotvoran. On nema um; ne može uraditi ništa. On je najviše u ne-delovanju. Čuda se mogu događati oko njega.
Ali ona se dešavaju zbog vašeg uma, ne zbog njega, a to je razlika. Duhovan čovek može činiti čuda; a prosvetljeni čovek ne. Čuda su moguća, ali ona će se dogoditi zbog vas, ne zbog njega. Vaše poverenje, vaša vera, stvaraće čudo, jer vi u tom trenutku postajete pozitivan um.
Sa Isusom se dogodilo da je jedna žena dodirnula njegovu haljinu dok se kretao kroz svetinu; a bila je siromašna i tako stara da nije mogla verovati da će je Isus blagosloviti. Stoga je mislila da je dobro biti u gomili, a kada Isus prolazi, samo da dodirne njegovu haljinu. “To je njegova haljina, i sam dodir je dovoljan. A ja sam siromašna i stara, ko će se mariti za mene, koga je briga? Biće mnogo ljudi, a Isus će se biti zainteresovan za njih.” Stoga je jednostavno dotakla njegovu haljinu.
Isus je osetio njen dodir, okrenuo se i pogledao je, a žena je rekla: “Ja sam izlečena.”
Isus je rekao: “To je zbog tvoje vere. Ja nisam uradio ništa; to si ti sama uradila.” Mnoga čudesa se mogu dogoditi, ali čovek koji je prosvetljen ne može učiniti ništa. Um je činilac, činilac svega. Kada um više nije tu, događanja su tu ali ne delovanja.
Prosvetljenog čoveka zapravo više nema. On postoji kao ne-entitet, kao jedna praznina. On je hram, (svetinja) – prazan. Vi možete ući u njega, ali ga nećete susresti. On je otišao izvan polariteta; on je veliko izvan, s one strane. Bićete izgubljeni u njemu, ali njega ne možete naći.
Čovek duhovne moći je još u svetu. On je vaša polarna suprotnost. Vi se osećate bespomoćnim; on se oseća moćno. Vi se osećate nezdravo; on može da vas izleči. Nužno je da bude tako. Vi ste devedeset devet posto negativni; on je devedeset devet posto pozitivan.
Sam susret je između nemoći i snage. Pozitivnost je snaga, negativnost je nemoć. Vi ćete biti jako impresionirani takvim čovekom, a to postaje opasnost za njega. Što ste više impresionirani njime, više se jača ego. S negativnim čovekom, ega ne može biti vrlo mnogo jer egu treba pozitivna snaga.
Zbog toga u grešnicima možete naći vrlo, vrlo ponizne ljude, ali nikada svece. Sveci su uvek egoistični. Oni su neko, moćni, izabrani, elita, glasnici Boga, proroci. Oni su neko.
Grešnik je ponizan – boji se sebe, kreće se pažljivo; on zna ko je. To se dogodilo mnogo puta da je grešnik načinio direktan skok i postao prosvetljen, ali nikada nije to bilo tako lako za čoveka duhovne snage, jer sama snaga postaje prepreka.
Patanjđali će govoriti mnogo o tome. On ima kompletan odeljak ovih sutri posvećenih vibhuti padi – ovoj dimenziji moći. Napisao je čitav odeljak samo da vas učini opreznim, da ne postanete žrtva toga, jer ego je vrlo suptilan. To je tako suptilna pojava i tako varljiva sila, i gde god ima moći, on to usisava. To je usisavajući fenomen, taj ego. Tako u svetu ego nalazi politiku, ugled, moć, bogatstvo. Onda on oseća nekoga – vi ste predsednik zemlje ili premijer; onda ste neko. Ili imate milione rupija – onda ste neko; ego je ojačan.
Igra ostaje ista jer pozitivno nije izvan sveta. Pozitivno je unutar sveta – bolje nego negativno, ali onda je opasnost takođe veća, jer čovek koji oseća da je velik jer je premijer, predsednik ili vrlo bogat čovek, zna da ne može preneti ta bogatstva izvan smrti. Ali čovek koji se oseća moćnim zbog psihičkih moći – posebno, čitanja misli, vidovitosti, sposobnosti da se čuje (ono što je izvan polja čula sluha), astralnog putovanja, isceljenja – on oseća više samoljublja, više egoizma. On zna da može preneti ove moći s one strane smrti. Da, one se mogu preneti, jer je um taj koji se ponovo rađa, a ove sile pripadaju umu, a um se kreće od jednog tela do drugog. On se prenosi. Vi ćete biti rođeni u sledećem životu od samog početka kao harizmatično dete, imaćete u sebi magnetsku silu. Otuda, više privlačnosti; otuda više opasnosti.
Zapamtite, ne pokušavajte da postanete duhovni. Duhovno je protiv materijalnog isto kao negativno protiv pozitivnog. Zapravo, oni nisu suprotnosti. Kvalitet oboje je isti. Jedno je superiornije i suptilno; drugo je grubo i inferiorno, ali oboje su isti. Ne budite prevareni duhovnim moćima. Kad god započnu da se bude u vama duhovne moći, morate biti budniji nego ikada. A one će se javiti! Što više meditirate, um će postati profinjeniji. A kada je um profinjen, seme koje ste nosili započinje da klija. Sada je zemlja spremna i sezona je došla. I lepi su ovi cvetovi…
Kada možete dotaknuti nekoga i odmah ga izlečiti, teško je odupreti se iskušenju.
Kada možete učiniti ljudima mnoge dobrobiti, možete postati veliki sluga; vrlo je teško odupreti se iskušenju, odmah se iskušenja bude i vi racionalizujete jer to činite samo za služenje ljudima. Ali pogledajte unutra; kroz služenje ljudima ego se uzdiže, a onda će tu nastati najveća barijera.
Materijalizam je tako velika barijera. To je isto kao negativan um – nije velika barijera za odbacivanje. To je patnja. Pozitivno je teško odbaciti, duhovnost je teško odbaciti. Možete lako odbaciti telo; pravi je problem odbaciti um. Inače dok ne odbacite oboje, materijalno i duhovno – ni ovo ni ono – dok ne odete izvan oboje, niste prosvetljeni. Čovek koji je prosvetljen zapravo postaje vrlo jednostavan, sasvim običan. On nema ništa specijalno, a to je specijalnost. On je tako običan da ga vi možete zaobići na ulici. Vi ne možete zaobići duhovnog čoveka. On će doneti talas oko sebe; on će biti energija. Bićete jednostavno zapljusnuti i okupani njime ako na ulici prođe pored vas – privučeni kao magnet.
Ali vi možete mimoići Budu. Ako ne znate da on jeste Buda, vi nećete znati. Ali ne možete mimoići Raspućina. A Raspućin nije loš čovek; Raspućin je duhovan čovek. Ne možete mimoići Raspućina. Onog momenta kada ga vidite vi ste namagnetisani. Sledićete njega za ceo život. To se dogodilo Caru. Jednom kada je video ovog čoveka postao je njegov rob. Imao je ogromnu moć. Dolazio bi kao jak vetar, teško je bilo ne biti njime privučen.
Teško je biti privučen Budi. Mnogo puta ga možete mimoići. On je tako jednostavan I tako običan, a to je izuzetnost, jer sada su oboje, i pozitivno i negativno izgubljeni. On više nije u električnom okviru. On postoji! On postoji kao stena, kao drvo. On postoji kao nebo. Ako mu dopustite, može ući u vas; neće čak ni pokucati na vaša vrata – ne! Neće čak ni toliko biti agresivan. On je vrlo, vrlo tih fenomen; on je ništavilo. Inače ovo je najveća stvar za postizanje jer samo on zna šta je egzistencija, samo on zna šta je biće. Sa negativnim i pozitivnim vi znate um; negativno je nemoćno, pozitivno je snažno. Nikada ne pokušavajte da budete duhovni – to će se dogoditi automatski, ne treba to da pokušavate. A kada se to dogodi, ostanite nevezani.
Osho
