Jasan Pogled
Majko! Tvoj stakleni pogled dušu moju muti i režu mi zjene izlomljene bore… Skamenjena, modra, tvoja usna ćuti, a ja čujem tihe, nježne razgovore. Još jednom, majko, o još samo jednom tople prste ti u kosu mi uroni, da osjetim, majko, u tom jutru lednom žar ljubavi tvoje… I dok […]
nisu naši vlasi ni rumuni ni srbi ni romani ni hrabri dačani nisu ni iliri kelti tračani oni su stari egipćani drevni astronauti potiču li oni od onih čuvenih faraona što toliko verovaše u zagrobni život za života svoga beše Bogovi silni koji se spremaše za večni san predivnu smrt […]
Ne mislim da se nećemo nikada osloboditi, samo mislim da će slobodica stići prekasno… Kad stigne, a prekasno će stići, nećemo je ni osjetiti. Nećemo je prepoznati. Neće nam trebati… Kako slobodicu- majčicu da prepozna rob kome je ropstvo postala sloboda… Kako da je osjeti sužanj koji sužanjstvo osjeća kao […]
Ako ti jave da sam pao na razoranim, sleđenim poljima Flandrije, da me je pokosio šrapnel – ti nemoj da budeš tužna i nemoj plakati pred svijetom, jer vrlo dobro znaš da iz mojih grudi ne mogu da niknu suncokreti niti se moje kapi krvi mogu pretvoriti u makove… To […]
Bio sam ukočen i hladan, bio sam most, razapet nad provalijom. S jedne strane sam se ukopao vrhovima peta, sa druge strane šakama, zube sam čvrsto zabio u ilovaču što se mrvila. Skutovi kaputa lepršali su mi oko bokova. U dubini je hučao ledeni potok pun pastrmki. Nijedan turist nije […]
Uneo je svetlost u posuknulu tminu, i tu svetlost od onda čuva svaki njegov redak. Istina, lepota, smeh, poštenje, iskrenost, vedrina – svetle već dve hiljade i pet stotina godina. Raspolažemo sasvim čudnom srećom da u Evropi najbolji bude bas naš prevod Aristofana. Bela Hamvaš Aristofan – tragedija […]
Kad su već onakvi, crni i nikakvi, ubuljučeni grčki bogovi, kakvi li su tek ljudi… Kad su onakvi ljudi, kakvi li su tek ljuđi i junaci, koji su manji od ljudi taman koliko su ljudi manji od bogova… Kad je već onaj đavolji i grčki Olimp onako crn i ocrnjen, […]
Ja, Bertolt Breht, potičem iz crnih šuma. U gradove me je donela moja mati Dok sam joj u utrobi ležao. I hladnoća šuma Sve do smrti će u meni potrajati… 2 U asfaltnom sam gradu kao kod kuće. Od samog početka Dobijam mira i svete vodice koliko mi volja: Novina. […]
Nemoć sveta u ratu dolazila je da se isplače, kad bi žene i deca otišli, po hodnicima s bledom, mrtvačkom svetlošću gasnih svetiljki, pošto se završi poseta, vukući noge obrazovali su veliko slinavo stado, ništa bolje, odvratno. Za Lolu je poseta tom kao nekom zatvoru gde sam bio, opet bila […]
Živim u stanu na trinaestom spratu A na vratima mi stoje dve obrnute osmice. Ovo je istina. A retko kada ćete u poeziji videti dva stiha koja su istinita. Ova dva gore možda nisu. Ovaj iznad sigurno nije. Ovaj poslednji jeste. Kao dve obrnute osmice, I broj trinaest kada brojite […]