Jasan Pogled
Boristavu Pekiću Zemlja večnosti Prvi čin tragedije ili komedije (u skolastičkom značenju te reči), čija je središna ličnost izvesni Gould Verskojls, započinje, kao svaka zemna tragedija; rođenjem. Pozitivistička prezrena formula sredine i rase primenljiva je na Ijudska bića bar u onoj meri u kojoj je primenljiva na flamansko slikarstvo. Prvi […]
Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako […]
Moji prvi izumiteljski napori Zadržaću se kratko na ovim neobičnim iskustvima, jer bi ona mogla da budu interesantna studentima psihologije i fiziologije, kao i zbog toga što je ovaj period agonije ostavio najveće posledice na moj duhovni razvoj i kasniji rad. Ali preko je potrebno prvo povezati okolnosti i prilike […]
Živeli smo ponovo u novom gradu koji se kao mala šarena ptica šćućurio u podnožju velike tamne planine. Sa nje je u suton pirkao hladan gorski vazduh i kao vlažna obloga rashlađivao čelo usijano od dnevne žege. Stajao sam tog sumraka među kukuruznim perima koja su mi milovala obraze i […]
Piše: Dejan Tiago Stanković Kada su na naslovnim stranama lisabonskih dnevnih novina, 7. aprila 1941. osvanule vesti o napadu Sila osovine na Jugoslaviju i razornom bombardovanju Beograda, u Odeljenje za protokol Ministarstva inostranih poslova Portugala stigla je depeša sledećeg sadržaja: Misija Kraljevine Jugoslavije u Lisabonu ima čast da obavesti […]
Kad gledam u nebo — i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I crni oblaci što se navlače od Čota — svi su Cigani. Kad gledam u Dunav — i žabe su Cigani. I čamci su Cigani. I crni talasi što se valjaju od Suseka — svi su Cigani. […]
Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar. Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao […]
7. Linda je više puta zvala ujka Bernara telefonom iz hotela Niko se nije javio. “Nije mi jasno. Rekla sam im da ću ih pozvati istog dana kad stignemo u Pariz.” “Bolje da ne idemo.” “Ne, rekla sam im da dolazimo. Hoću da plivam u njegovom bazenu, ležim na suncu […]
Mizoginija i mizodemija U Ljudskom stanju Malro govori o temeljnoj mizoginiji svih muškaraca, otkuda dolazi nasilje i mržnja sa kojom mnogi od njegovih junaka poseduju ženu. U posedovanju, u stvari, već latentno postoji očajanje zbog prolaznosti, mračna izvesnost da se sve mora završiti, i da se, konačno, ne može stići […]
U to doba se igrao tango, a mi, Banaćani nosili smo svilene čarape. Da, nije više naški život kao nekada u Hajdelbergu; ne, bilo nas je svakojakih. Dani su prolazili. Učio sam. Sedeo sam najviše tamo, gde se govorilo o pokretima čitavih slojeva bednih i oduševljenih To sam voleo. Tu […]