Sada si moja. Počivaj svojim snom u mom snu.
Ljubav, bol i
nevolja sada moraju usnuti.
Noć se okreće na svojim
nevidljivim točkovima,
a ti si uza me čista k’o ćilibar
uspavani.
Nijedna neće, ljubavi, spavati s’ mojim
snovima.
Ići ćeš, ići ćemo zajedno vodama ovog
vremena.
Nijedna neće putovati senom zajedno sa mnom,
samo
ti, uvek živa, uvek sunce i mesec.
Sada su ruke tvoje
otvorile nežne šake,
ispustile nežne znakove, a ne zna se
kamo,
tvoje se oči sklopiše kao dva siva krila,
dok
sledim vodu koju nosiš, koja me nosi:
noć, svet i vetar
raspliću svoju sudbinu
i ja sam bez tebe samo još tvoj
vlastiti san.
Pablo Neruda, sonet LXXXI, iz “100
ljubavnih soneta”
