Ja ću te oteti od svih zemalja,
od svih nebesa,
zato što mi je šuma – kolevka,
a grob – grm potkresan,
zato što po zemlji na jednoj nozi šećem
zato što o tebi pevam – kako niko neće.
Ja ću te oteti od svih vremena
i noći svih,
od svih zlatnih zastava,
od mećeva tih,
ključeve ću baciti, pse oterati sa trema
zato što sam u noći vernija od psa verna.
Ja ću te oteti od svih žena
što da uvijam?
Nećeš biti ničiji muž, ni ja žena ničija.
I u poslednjem trenu, uzeću te – ne pričaj!
Od onog s kojim Jakov u noći skita.
Al dok ti se ruke ne skrste na grudima
O prokletstva! – U tebi još tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traže lek
tebi je svet – kolevka,
a grob – svet.
Marina Cvetajeva
