Poglavlje 8
MAJSTOR SE POJAVLJUJE
8. marta 1975. u Buddha dvorani
Prvo pitanje:
Kako prosvetljena osoba poput Krišnamurtija ne može uvideti da ne pomaže ljudima?
Ako je prosvetljen zar ne bi bio u stanju da vidi sve? Vi kažete da ste u stanju da pomognete svim vrstama ljudi, ali takođe kažete da ste kontradiktorni sa svrhom; tako da će neki ljudi otići. Ako ste u stanju da pomognete svima, zašto neki treba da odu?
Osoba kao Krišnamurti može da vidi, da zna. Nema prepreke, nema smetnje, ona vidi sve što se dešava oko nje. Ali prosvetljena osoba ne može da uradi sve. Ona treba da bude kakva jeste, nevezana i prirodna. Činjenje donosi napetost, i činjenje vas čini neprirodnim.
Onda plovite protiv struje. Krišnamurti zna šta se događa, ali on ne može učiniti ništa. On mora dopustiti to da se desi. Na taj način celina to hoće. Ništa se s tim ne može učiniti.
Činilac je uvek u neznanju. Činilac se nikada ne nalazi kada je čovek probuđen. Kada je čovek probuđen, on prihvata apsolutno sve kako jeste.
Stoga ne mislite da Krišnamurti ne zna. On savršeno zna, ali ovo je način kako se to dešava. Tako se to događa. A nema nikog unutra da sudi, da li to ovako treba da se dogodi ili drugačije. Ništa se ne može uraditi. Ružin cvet je ružin cvet, a mango drvo je mango drvo. Mango drvo ne može dati ružu, biljka ruža ne može dati mango plodove. Ovo je način kako to jeste – totalno prihvatanje.
A kada kažem “totalno prihvatanje,” to je upravo da bih vam objasnio. Inače, u prosvetljenoj svesti nema prihvatanja jer nema ni odbacivanja. Zbog toga ja to nazivam totalnim. To je najviša predanost celini. Sve je dobro. Bilo da vam ja mogu pomoći ili ne, to nije na meni da odlučim. Celina odlučuje, i celina koristi mene. To zavisi od nje. Ako je dobro da se ljudi ne pomognu, onda celina neće dozvoliti meni da pomognem ljudima, ali ja nisam nigde u tome. To je stanje prosvetljenja. Vi ne možete razumeti to jer uvek mislite u terminima počinilaca. Prosvetljena osoba zapravo ne postoji; ona nije tu.
To je ogromna praznina; tako, šta god da se dogodi, dogodi se; šta god da se ne dogodi, ne dogodi se.
Vi me pitate:
Kažete da ste u stanju da pomognete svim vrstama ljudi, ali takođe kažete da ste kontradiktorni sa svrhom; tako da će neki ljudi otići. Ako ste u stanju da pomognete svima, zašto neki treba da odu?
Da, tako je to. Svima mogu pomoći. Kada kažem da svi mogu dobiti pomoć kroz mene, ne mislim da svi treba da se pomognu, jer to nije do mene. To takođe zavisi od osobe koja će biti pomognuta. To je pola-pola. Reka teče i ja mogu piti iz nje, ali treba li ja da pijem? To nije sigurno; nekoliko će otići. Možda za njih nije pravo vreme, a nikome se ne može pomoći kada nije pravo vreme. Sve se događa u svoje sopstveno vreme.
Nekima se ne može pomoći jer su zatvoreni. Ne možete ih prisiliti, ne možete biti nasilni. Duhovna pojava se događa u dubokoj pasivnosti, kada je sledbenik pasivan, samo onda se to događa. Ako nađem da ste previše aktivni sa svoje strane, ili ako otkrijem da ste previše zatvoreni, ili ako nađem da nije pravo vreme za vas, najbolje što se može dogoditi je da odete od mene… jer biste jednostavno gubili svoje vreme – ne moje, jer ja nemam vreme – jednostavno ćete gubiti svoje vreme.
U međuvremenu, vi ste poremećeni. Trebali ste da budete negde drugde u svetu, na tržnici. Trebali ste biti na nekom drugom mestu, jer tamo bi se vaša zrelost dogodila. Ovde gubite svoje vreme, ako nije za vas pravo vreme. Bolje je da odete. Treba vam još vremena da se krećete po svetu. Još niste spremni, još niste zreli, a zrelost je sve, jer majstor ne može učiniti ništa; on nije počinilac. Ako ste vi zreli i majstor je prisutan, nešto od celine teče kroz majstora i doseže do vas, i zrelo voće pada na zemlju. Ali nezrelo voće neće opasti, i dobro je da ne opadne.
Dakle, kada kažem da sam kontradiktoran, podrazumevam da je određena vrsta situacije uvek stvorena, ne od mene, već pomoću celine kroz mene. Tako da ljudima koji još nisu spremni nije dozvoljeno da gube svoje vreme. Moraju otići i naučiti lekciju, proći kroz patnju u životu, postići određenu zrelost, i onda doći k meni. Ja možda neću biti ovde – onda će neko drugi biti ovde. Jer to nije pitanje mene ili nekog drugog; sve prosvetljene osobe su iste. Ako ja nisam ovde, u ovom telu, neko drugo telo možda deluje za celinu, stoga nije potrebno žuriti. Egzistencija može čekati za večnost. Ali ako ste nezreli, vama se ne može pomoći.
Postoje učitelji – ja ih ne nazivam majstorima jer oni nisu probuđeni, oni su učitelji – oni neće dopustiti čak ni nezreloj osobi da ode. Oni će stvoriti takvu vrstu situacije u kojoj osoba ne može pobeći. Oni su opasni, jer ako osoba nije zrela, oni je poremete. Ako osoba nije zrela, i nešto joj se dâ izvan pravog vremena sazrevanja, ona neće biti kreativna, biće destruktivna.
To je isto kao kada malo dete počnete učiti o seksu, a ono ne zna šta je to, I njegova pobuda se još nije probudila; vi uništavate njegov um. Kada se želja pojavi, kada postoji pobuda, onda će ono biti otvoreno, spremno da razume.
