Pogledajte u lice vašeg supruga, vaše žene, vašeg prijatelja, vašeg voljenog, s
budnošću; meditirajte na tome, i odjednom ćete videti ne samo telo, nego ono što je izvan tela, što dolazi iz tela. Postoji aura oko tela, od duhovnog. Lice voljenog nije više lice vašeg voljenog; lice voljenog je postalo lice božanskog. Pogledajte u svoje dete. Pogledajte ga kako se igra s potpunom budnošću, svesnošću, i odjednom objekat je preobražen.
Prvo započnite da radite s objektima. Zbog toga Patanjđali govori o drugim samadhijima pre nego što govori o nirvićara samadiju, samadhiju bez semena. Započnite sa objektima i krećite se prema sve suptilnijim objektima.
Na primer, ptica peva na drvetu; budite budni, kao da u tom momentu vi postojite i pesma ptice – svet ne postoji, nije od važnosti. Usredsredite svoje biće prema pesmi ptice i videćete razliku. Saobraćajna buka više ne postoji, ili postoji na samoj periferiji egzistencije, daleka, udaljena, a mala ptica i njena pesma ispunjavaju potpuno vaše biće – samo vi i ptica postojite. A onda kada pesma prestane, slušajte odsustvo pesme. Onda objekat postaje suptilan, jer…
Pamtite uvek: kada pesma prestane ona ostavlja određen kvalitet u atmosferi – u odsustvu. To više nije isto. Atmosfera se potpuno promenila jer pesma je postojala i onda je pesma iščezla… sada je odsustvo pesme. Posmatrajte to – čitava egzistencija je ispunjena odsustvom pesme. A to je lepše nego pesma, jer je to pesma tišine. Pesma je koristila zvuk, a kada zvuk iščezne, odsustvo koristi tišinu. Nakon što je ptica pevala, tišina je dublja. Ako možete posmatrati to, ako možete biti budni, vi sada meditirate na vrlo suptilnom objektu, vrlo suptilnom objektu. Osoba se kreće, divna osoba se kreće – posmatrajte osobu. A kada ona ode, sada posmatrajte odsustvo; ona je ostavila nešto. Njena energija je promenila sobu; to više nije ista soba.
Kada je Buda umirao, Ananda ga je pitao… jecao je, lio suze i rekao: “Šta će sada biti s nama? Bili ste ovde a mi nismo mogli postići. Sada više nećete biti ovde, šta ćemo mi raditi?” Kaže se da je Buda odgovorio: “Sada volite moje odsustvo, budite pažljivi prema mom odsustvu.” Za pet stotina godina nikakve statue nisu pravljene, tako da se odsustvo moglo osećati. A umesto statua samo bodhi drvo je bilo naslikano. Hramovi su postojali, ali ne sa Budinom statuom; samo bodhi drvo, kameno bodhi drvo, u njegovom podnožju je odsustvo Bude, a ljudi bi dolazili i sedeli, posmatrali drvo, i pokušali da opaze odsustvo Bude ispod drveta. Mnogi su dostigli vrlo duboku tišinu i meditaciju. Onda, ubrzo je suptilni oblik bio izgubljen i ljudi su počeli da govore: “O čemu meditiramo? Samo drvo postoji, ali gde je Buda?” Jer da bi se osetio Buda u njegovom odsustvu potrebna je vrlo, vrlo duboka bistrina i pažljivost. Onda, osećajući da više ljudi ne mogu meditirati na suptilnom odsustvu, stvorene su statue.
Ovo možete činiti sa svakim svojim čulom, jer ljudi imaju različite sposobnosti i senzibilnosti. Na primer, ako imate muzičko uho, onda je dobro da posmatrate i da budete pažljivi sa pesmom ptice. Za nekoliko sekundi ona postoji, a onda nestaje. Onda posmatrajte odsustvo. I bićete ushićeni, ako budete mogli posmatrati odsustvo. Odjednom je objekat postao vrlo suptilan. On će zahtevati više pažnje i više svesnosti nego stvarna pesma ptice.
Ako imate dobar njuh… vrlo mali broj ljudi to ima; čovečanstvo je gotovo potpuno izgubilo njuh. Životinje su bolje, njihovo čulo mirisa je daleko osetljivije, sposobnije od čovečijeg. Nešto se dogodilo čovekovom nosu, nešto je krenulo loše; mali broj ljudi ima prijemljiv nos; inače, ako vi imate – onda budite blizu cveta, pustite da vas miris ispuni.
Ubrzo, kada se udaljite daleko od cveta, vrlo polako, ipak nastavite da budete pažljivi prema mirisu, aromi. Kako se udaljavate, miris će postati sve suptilniji i suptilniji, i trebaće vam više svesnosti da osećate to. Postanite njuh. Zaboravite o celom telu; dovedite svu svoju energiju u nos, kao da samo nos postoji. A uskoro, ako izgubite trag mirisa, krenite napred nekoliko koraka bliže; opet obuhvatite miris, onda natrag, krećite se unatrag. Ubrzo ćete biti sposobni da mirišete sa vrlo, vrlo velike distance – niko neće moći da miriše taj cvet odatle. A onda nastavite da se krećete. Na vrlo jednostavan način činite objekat suptilnim. A onda će doći momenat kada nećete biti sposobni da omirišete miris; sada mirišete odsustvo. Sada mirišete odsustvo, gde je trenutak ranije bio miris, a više nije tu. To je drugi deo njegovog postojanja, odsutan deo, tamni deo. Ako možete mirisati odsustvo mirisa, ako ga možete osetiti, to će načiniti razliku; to čini razliku, onda je objekat postao vrlo suptilan. Dakle, to je stizanje blizu nirvićara stanja, (do) stanja samadhija bez misli.
Muhamed je koristio – samo jedna prosvetljena osoba – miris kao objekat za meditaciju. Islam je to načinio objektom meditacije. To je lepo. Zašto je miris iščezao od ljudi? Ima mnogo složenih stvari uključenih u to, ali ja vam ih želim reći samo usput, tako da ih možete zapamtiti. A ako pređete ove barijere, odjednom će se sposobnost mirisa povratiti natrag. Ona je potisnuta.
Morate znati da miris ima jako udela u seksu. Potiskivanje seksa je postalo potiskivanje mirisa. Životinje prvo mirišu telo pre nego što vode ljubav. Zapravo one mirišu seks centar pre nego što vode ljubav. Ako im seks centar da signal: “Da, prihvaćen si, dozvoljeno je” – samo onda oni vode ljubav, inače na drugi način ne.
Ljudsko telo takođe daje mirise – mamljenja, odbijanja, privlačnosti. Telo ima svoj vlastiti jezik i simbole, ali u društvu je vrlo teško da ga omirišete. Ako razgovarate sa svojim prijateljem i njegova žena počne da vas miriše i upućuje vam poziv na seks, šta ćete uraditi?
To će biti opasno. Dakle jedini način da civilizacija izađe na kraj s tim je da potpuno uništi miris, jer je to pojava povezana sa seksom. Idete ulicom i žena prolazi; možda nije svesno zainteresovana za vas, ali ona odaje miris, mameći miris. Šta da se radi? Vi želite da vodite ljubav sa svojom ženom. Ona je vaša žena, stoga naravno kada vi želite da vodite ljubav ona mora da vodi ljubav, ali vam njeno telo daje signal o nemanju ljubavi, nemanju pozivanja, o antipatiji – šta ćete uraditi? A tela su neobuzdana; ne možete ih kontrolisati potpuno pomoću uma. Miris postaje opasan; on postaje seksualan. On je seksualan.
Zbog toga su na parfemima sva imena seksualna. Otidite u prodavnicu i pogledajte nalepnice na parfemima – svi su seksualni. Parfem je seksualan, a nos je potpuno zatvoren.
Zato što islam ne zabranjuje seks, prihvata ga, i islam ne poriče seks, prihvata ga, i islam se ne odriče sveta seksa, zbog toga islam može dati malo slobode osetljivosti mirisa. Nijedna druga religija u svetu ne može to učiniti.
Inače miris može postati vrlo, vrlo lep ako ga načinite objektom meditacije. To je vrlo suptilna pojava, i ubrzo možete ići do najsuptilnijeg.
