Kada je um potpuno nestao i kad nema ni ne-uma, nema ni jedne jedine misli ni o čemu, čak ni o stanju bivanja u takvom blaženom trenutku – vi ste jednostavno u toj najvećoj čistoti nirvićara stanja samadhija – postoji svitanje duhovne svetlosti; mnoge stvari se događaju.
To se dogodilo Subutiju; odjednom se cveće pojavilo bez ikakvog poznatog razloga, a on nije učinio ništa. Da jeste, onda ga cveće ne bi obasulo. On jednostavno nije bio svestan ničega, bio je toliko u sebi – čak bez talasića na površini svesnosti, nije čak bilo ni odraza u ogledalu, nije bilo čak ni oblaka na nebu – ničega.
Obasulo ga cveće… to je ono što Patanjđali kaže: Nirvićara vaisharadye adhyatma prasadah – odjednom se spustila milost. U stvari, ona se uvek spuštala.
Vi niste svesni; upravo sada cveće nebeske milosti vas obasipa, ali niste prazni tako da ga ne možete videti. Samo očima praznine cvetovi nebeski se mogu videti, jer oni nisu cvetovi iz ovog sveta, to su cvetovi iz drugog sveta.
Svi oni koji su to postigli slažu se u jednoj stvari: da u tom konačnom postignuću čovek oseća da je bez ikakvog razloga sve već ispunjeno. Čovek se oseća blaženim, a da ništa nije učinio za to. Vi ste uradili nešto oko meditacije, uradili ste nešto oko kontemplacije, učinili ste nešto oko toga kako da se ne vežete za objekat, učinili ste nešto u tom pravcu, ali niste ništa učinili da vas iznenadno blaženstvo zapljusne. Niste učinili ništa da ispunite svoje težnje.
Sa objektom, beda postoji; sa željom – jadan um; sa zahtevajućim, sa jadikujućim umom – pakao. Iznenada kada objekat nestane, pakao takođe iščezava i nebo vas jednostavno zapljuskuje. To je trenutak milosti. Ne možete reći da ste postigli to. Jednostavno možete reći da ništa niste učinili. To je značenje milosti: prasadah. To se dešava bez činjenja ičega s vaše strane. Zapravo to se uvek događalo, ali vi ste to nekako propuštali. Tako ste mnogo zauzeti objektima da zbog toga ne možete gledati unutra, šta se tamo događa. Vaše oči nisu okrenute prema unutra, vaše oči se kreću spolja. Vi ste rođeni već ispunjeni. Ne treba vam ništa, ne treba da se pomerite nijedan korak. To je značenje prasada.
Postoji svitanje duhovne svetlosti.
Uvek ste bili okruženi tamom. Sa svešću koja se kreće prema unutra dolazi svetlost, i u toj svetlosti saznajete da nije ni bilo tame. Samo niste bili usaglašeni sa sobom; to je bila jedina tama.
Ako razumete ovo, samo sedeći smireno sve je moguće. Ne vršite putovanje i stižete do cilja. Ne radite ništa, a sve se dešava. Teško je razumeti to, jer um kaže: “Kako je to moguće? A ja sam činio tako mnogo. Čak ni onda blaženstvo se nije dogodilo, stoga kako se može dogoditi ako se ne radi ništa?” Svako je u potrazi za srećom, i niko je ne nalazi. I tada um kaže, sasvim logično, ako tako mnogo traganja nije pomoglo, kako može pomoći da se ne traži uopšte? Ljudi koji govore o ovim stvarima mora da su poludeli: “Čovek mora naporno da traži, samo onda je to moguće.” A um nastavlja da kazuje: “Naporno traži, uloži više napora, trči brzo, jer cilj je tako dalek.”
Cilj je u vama. Nema potrebe ni za kakvom brzinom i nije potrebno nigde ići. Uopšte nije potrebno ništa činiti. Jedina potrebna stvar je da se sedi tiho u stanju nedelovanja, bez ikakvog objekta, samo da se tako potpuno bude sam sa sobom, tako potpuno usredišten, da se čak ni talasić ne pojavi na površini. A onda se događa prasad, milost se spušta na vas, blagoslovi vas obasipaju, celo vaše biće je ispunjeno s nepoznatim blagoslovom. Onda sám ovaj svet postaje nebo. Onda sám ovaj život postaje božanski. Onda ničega nema pogrešnog.
Onda je sve savršeno, kako treba da bude. S vašim unutrašnjim blaženstvom, osećate blaženstvo svuda. S novom percepcijom, s novom jasnoćom, ne postoji drugi svet, ne postoji drugi život, ne postoji drugo vreme. Ovaj trenutak, sama ova egzistencija je jedino što Jeste. Dok ne osetite Sebe (kao Sopstvo), nastaviće da izostaju svi blagoslovi koje egzistencija daje samo kao dar.
Prasad znači da je to dar od egzistencije. Vi niste to zaradili, ne možete polagati pravo na to. Zapravo, kada tražilac ode, odjednom to je tu.
Za vreme postizanja stadijuma najviše čistote nirvićara samadhija, nastaje duhovna svetlost.
…a vaše unutarnje biće je od prirode svetlosti. Svest je svetlost, svest je jedina svetlost.
Vi postojite vrlo nesvesno, radeći stvari, neznajući zašto; želeći stvari, neznajući zašto; tražeći stvari, neznajući zašto; besciljno u nesvesnom spavanju. Somnabulizam je jedina duhovna bolest – hodanje i življenje u spavanju.
Postanite više svesni. Počnite biti svesni s objektima. Gledajte u stvari s više budnosti. Prolazite pored drveta; pogledajte ga s više budnosti. Zaustavite se za časak, pogledajte u drvo; protrljajte svoje oči, pogledajte u drvo s više budnosti. Saberite svoju svest, pogledajte u drvo i vidite razliku. Odjednom kada ste budni, drvo je drugačije; više je zeleno, više je živo, lepše je. Drvo je isto, samo ste se vi promenili. Pogledajte u cvet kao da čitava vaša egzistencija zavisi od tog pogleda. Dovedite čitavu svoju svest na cvet, i odjednom, cvet se preobražava – on je sjajniji, on je blistaviji. On ima nešto od sjaja večnog, kao da je večno ušlo u prolazno u obliku cveta.
Osho
