ODBACIVANJE KRUŽENJA
1. mart 1975. pre podne u dvorani Buddha
I, 38: svapnanidrajnanalambanam va.
– ili [se pak taj mir javlja] iz spoznaja što se rađaju potpomognute bilo snovima
ili [smirujućim iskustvom] spavanja bez snova.
I, 39: yathabhimatadhyanadva.
– ili [se pak mir o kome je reč javlja] kroz kontemplaciju (dhyana) predmeta koji nam je drag.
I, 40: paramanuparamamahattvanto ‘sya vašikarah.
Tako pročišćen um u stanju je da dominira i najsuptilnijim [tj. onim što nadilazi moć običnog čulnog opažanja] (paramanu) kao i onim beskrajno velikim (paarmamahattva).
Čovek spava gotovo jednu trećinu svog života, otprilike dvadeset godina. Međutim spavanje je zanemarivano, užasno zanemarivano. Niko ne razmišlja o tome, niko ne meditira o tome. Ovo se dogodilo jer je čovek posvetio preveliku pažnju svesnom umu.
Um ima tri dimenzije. Isto kao što i materija ima tri dimenzije, um takođe ima tri dimenzije. Samo jedna dimenzija je svesno, druga dimenzija je nesvesno, a još jedna dimenzija koja postoji je nadsvesno. Ove tri dimenzije uma su kao i (dimenzije) materije, jer um je duboko dole takođe materija. Ili, možete reći i drugačije, da je materija takođe um. To mora da bude tako jer samo jedno postoji.
Um je suptilna materija; materija je grub um. Inače običan čovek živi samo u jednoj dimenziji, svesnoj (na javi). Spavanje pripada nesvesnom; sanjanje pripada nesvesnom.
Meditacija, ekstaza, pripada nadsvesnom, isto kao što budnost (java) i razmišljanje pripadaju svesnom. Stoga, moramo ulaziti polako u fenomen uma.
Prva stvar u vezi uma koju treba zapamtiti je da je on kao ledena santa – najviši deo je na površini; možete ga videti, ali je to samo jedna desetina od celine. Devet desetina je sakriveno ispod. Ne možete ih videti dok se ne spustite u dubinu.
Međutim ovo su samo dve dimenzije. Postoji treća dimenzija – kao da je deo ledene sante ispario i postao mali oblak na nebu. Teško je stići do nesvesnog; gotovo je nemoguće stići do tog oblaka – naravno, dela iste sante leda, ali isparenog.
Zbog toga je meditacija tako teška, a samadhi tako nepristupačan. To oduzima svu čovekovu energiju. To zahteva čovekovu potpunu predanost. Samo onda postaje moguće vertikalno kretanje u oblaku sličnoj pojavi nadsvesnog. Svesnost je prisutna, vi slušate mene iz svesnog. Ako razmišljate o tome šta ja govorim, ako unutra stvarate neku vrstu dijaloga s svim onim šta ja govorim, unutra se odvija neka vrsta komentara; to je svestan um.
Inače vi me možete slušati bez razmišljanja – u dubokoj ljubavi, od srca srcu, ne verbalizujući ni na koji način šta ja govorim, ne sudeći šta ja govorim, da li je ispravno ili pogrešno, ne. Nema vrednovanja – jednostavno slušate u dubokoj ljubavi, kao da je um predan, a srce sluša i kuca s radošću. Onda nesvesno sluša. Onda šta god ja kažem ide duboko do vašeg korena.
Međutim postoji treća mogućnost da možete slušati kroz nadsvesno. Onda je čak i ljubav smetnja – vrlo suptilno, ali čak i ljubav je ometanje. Onda nema ničega, nema misli, nema osećanja. Vi jednostavno postajete prazni, jedna praznina od početka do kraja. A u tu prazninu pada sve što ja kažem, i sve što ja jesam. Onda vi slušate iz nadsvesti.
Ovo su tri dimenzije. Dok ste budni, živite u svesnom – radite, mislite, radite ovo I ono. Kada se uspavate, svesno više ne funkcioniše, ono se odmara, a druga dimenzija započinje da deluje, nesvesno. Onda ne možete da mislite, ali možete sanjati. Tokom cele noći postoji gotovo osam ciklusa neprekidnog sanjanja. Samo za nekoliko trenutaka vi ne sanjate, inače sanjate.
Patanjđali kaže:
Takođe, meditirajte na znanje koje dolazi tokom spavanja.
Vi jednostavno padate u san kao da je to neka vrsta odsustva. Nije – to ima svoje vlastito prisustvo. Spavanje nije samo negacija budnosti. Da jeste, onda ne bi bilo ničega da se meditira. Spavanje nije kao tama, odsustvo svetla, ne. Spavanje ima svoju vlastitu pozitivnost. Ono postoji, a postoji isto onoliko kao vaše budno vreme. A kada budete meditirali i misterija spavanja vam se otkrije, videćete da ne postoji razlika između budnosti i spavanja. Oboje postoje u svom vlastitom pravcu. Spavanje nije samo odmor od budnosti, to je različita vrsta aktivnosti; otuda snovi.
San je ogromna aktivnost, mnogo snažnija od vašeg mišljenja, mnogo sadržajnija i značajnija takođe, jer on pripada dubljem delu vašeg bića nego što je mišljenje. Kada se uspavate, um koji je funkcionisao celog dana umoran je, iscrpljen. To je vrlo sićušan um, jedna desetina u poređenju s nesvesnim, koje je devet puta veće, veće i moćnije. A ako to uporedimo sa nadsvesnim, poređenje nije moguće, jer nadsvesnost je beskonačna, nadsvesnost je svemoćna, sveprisutna, sveznajuća. Nadsvesnost je ono šta je Bog. Čak i upoređena s nesvesnim, svesnost je vrlo mala. Ona se umori, potreban joj je odmor da ponovo osnaži. Svesnost odlazi; ogromna aktivnost započinje u spavanju, to je sanjanje.
A zašto je ona zanemarena? Zato što je um treniran da bude identifikovan sa svesnim, tako da mislite da više niste u spavanju. Zbog toga spavanje izgleda isto kao mala smrt. Vi jednostavno nikada ne mislite o tome šta se dešava. Patanjđali kaže: “Meditirajte na tome i mnoge stvari će biti otkrivene u vašem biću.”
Osho
